Paskaljević: Migrantska tema se sama nametnula
Proslavljeni reditelj i scenarista Goran Paskaljević iz Srbije učestvuje na 48. Festu filmom “Uprkos magli”, dramom o italijanskom bračnom paru koji želi da usvoji dečaka izbeglicu, ali nailazi na otpor sredine, a kako je rekao u Beogradu, ta tema se sama nametnula.
“Bilo je puno filmova o migrantskoj krizi, jako dobrih, ali i promašenih. Često su ispunjeni nasiljem, bedom njihovih tužnih sudbina. Ja sam pokušao da napravim film koji nije tipičan. Hteo sam nežan film i jednostavnu priču, koja više govori o ksenofobiji, dosta prisutnoj u Italiji u ovom periodu”, rekao je Paskaljević 6. marta na konferenciji za novinare 48. Festa, na kojem njegov film, premijerno prikazan jesenas na festivalu u Valjadolidu, učestvuje u Glavnom programu van konkurencije.
Rad u Italiji inicirao je filmski poslenik Lučiano Savenja, koji je distribuirao neke ranije Paskaljevićeve filmove, a sada je predsednik Fonda Lacio. “Sreli smo se ponovo kada sam bio predsednik, a Savenja član žirija na festivalu u Valjadolidu i pozvao me je da radim nešto u Italiji. Oni me dosta dobro znaju i pamte neke moje filmove, pogotovo ‘Bure baruta’. Prvo sam se pitao šta bih ja radio u Italiji, ali onda, pošto ovde nije lako dobiti sredstva da se snimi normalan film, koji nije komercijalan, pomislio sam – zašto da ne”, ispričao je Paskaljević.
“Tema se sama nametnula. Italija je, kao i Grčka, više nego druge zemlje pritisnuta dolaskom migranata. Naišao sam na podatak da čak 5.000 migrantske dece bez roditelja luta drumovima Italije. Pitao sam se šta bih ja radio kada bih, kao što čini lik u ovom filmu, sreo takvog dečaka noću na autobuskoj stanici, da li bih ga doveo u svoju kuću ili ne bih”, rekao je Paskaljević.
Tu osnovu scenarija uklopio je, kako je rekao, u dramaturški okvir jedne priče Filipa Davida iz koje je uzeo motiv o bračnom paru koji je izgubio malog sina i usvaja jedno dete.
“Poslao sam sinopsis u Italiju, dopao im se i dali su ga na fond Ministarstva kulture. Na tom konkursu bio sam jedini stranac koji je dobio sredstva da radi film u Italiji, i to pola miliona evra. Onda je RAI dala još toliko, jer ima obavezu kao javni servis da pomaže domaću kinematografiju”, rekao je Paskaljević, dodajući da je potom i “Filmski centar Srbije malo učestvovao”.
“Pomogla je i kompanija Zepter, koja me je i ranije podržavala. Tako sam mogao i ovog puta da povedem svoje saradnike”, rekao je Paskaljević, kome je to 18. filma, a radio je ranije i u Irskoj, Americi, Indiji…
Pored intimne porodične priče, film sadrži i kritiku društva, medija, crkve, radikalne politike...
“Kada je film završen članovi ekipe koji su ga gledali rekli su da je dosta politički. Ja nisam bio svestan toga dok sam ga radio. Samo sam išao tragom istine. Znao sam koliko se razvila ksenofobija, što može negde i da se razume”, izjavio je Paskaljević pominjući da je u vreme snimanja lider italijanske desnice Mateo Salvini “bio na korak da postane novi Duče”, u medijima se širila mržnja prema migrantima, a katolička crkva se postavila “dosta licemerno”.
Prema rečima Paskaljevića, nije mogao da da nikakvo rešenje svojim filmom, ali je hteo da otvori više tema, da gledaoci izaberu o kojoj hoće da razgovaraju posle filma.
“Smatram i dalje da filmovi moraju da imaju neku svoju misiju, da gledalac bude provociran da razmišlja o nekoj važnoj temi, a ne samo da se zabavi”, istakao je Paskaljević.
Na pitanje o aktulenoj krizi na grčko-turskoj granici odgovorio je da “za to nisu krivi sami migranti”.
“Komplikovano je. Znate da Amerikanci i Rusi odlučuju kada se radi o Siriji. Ovo što je (turski predsednik Redžep Tajip) Erdogan uradio je neka vrsta osvete Evropi, jer ga ne podržava da se kroz taj rat obračuna sa Kurdima. Jasno je da će Evropa postaviti zid, ne može da otvori vrata za nekoliko miliona ljudi, i naći će se neki kompromis. Ali kriva je i sama Evropa, nije se na pravi način radilo na tome, samo su davane pare Erdoganu. Smatrali su da sve može da se reši parama, a ne može. Mora da se vodi jedna suptilna politika”, rekao je Paskaljević.
Paskaljević je dodao i da lično ne bi sada širom otvorio granice, jer postoji strašna opasnost od daljeg jačanja krajnje desnice.
“Vrlo određeni migranti bi mogli da uđu kada bih se ja pitao, a to su oni kojima je stvarno ugrožen život, a ne oni koji žele da malo bolje žive. Migranti sve više generišu mržnju u Evropi, koju zloupotrebljavaju Orban i drugi totalitaristički nastrojeni političari. Videli ste reakciju i kod nas. Pojavile su se neke užasne patrole na ulicama. To bi podstaklo ultra desnicu svuda u Evropi što nikako ne bi valjalo”, rekao je Paskaljević.
Povodom iskustva snimanja u Italiji, Paskaljević je rekao da je odnegovan na italijanskom neorealizmu i uopšte italijanskoj kinematografiji.
“Velika mi je čast da su me pozvali. Nikada ne radim naručeni film, nego ja moram da dam temu. Neke projekte sam odbijao jer su bili samo da se zaradi, a šta vrede pare ako nema ličnog zadovoljstva. Za mene je Italija kao da sam kod kuće, kao i za sve nas iz Srbije, pogotovo za moju generaciju”, naveo je on.
Malog migranta Muhameda u filmu igra dečak Ali Musa Sarhan, izabran na klasičnom kastingu. Paskaljević je rekao da je mislio da će moći da obiđe izbegličke kampove u potrazi za autentičnim dečakom, ali da to nije bilo dozvoljeno. Ali Musa Sarhan je rođen u Italiji, njegov otac je došao iz Egipta pre 20-ak godina i sada drži svoje picerije.
“Dečak je vrlo talentovan, tokom snimanja je kupovao zanat i lepo nas je pratio”, rekao je Paskaljević, ističući zadovoljstvo saradnjom sa poznatim italijanskim glumcima u glavnim ulogama – Donatelom Finokjaro i Đorđom Tirabasijem.
Epizodnu ulogu odigrala je Tamara Aleksić kao devojka iz Poljske koja volontira u izbegličkom centru.
“Bio mi je san da radim s Paskaljevićem, zato što je lajtmotiv njegovih filmova ljudskost koja prelazi preko verskih, nacionalnih i drugih razlika. Moja Marta je simbol toga da, bez obzira kako se jedna država postavi, ljudskost može da pobedi”, rekla je Tamara Aleksić.
Direktor fotografije Milan Spasić podsetio je da sarađuje sa Paskaljevićem još od njegovog dokumentarca “Legenda o lapotu” (1972) i ispričao kako su se ranije snalazili sa oskudnom opremom za snimanje.
“Sada smo imali ozbiljne uslove za rad. Italijani su doneli svašta od tehnike, osvetljenja... Što se tiče stila, trudio sam se da održim ambijentalnu atmosferu, toplinu doma”, rekao je Spasić.
Mladi montažer Uroš Timotijević rekao je da je montaža tekla paralelno sa snimanjem i da nije bio problem montirati film na italijanskom jeziku, jer se lako prati. “Moj zadatak je bio da podržim rediteljevu viziju, da to bude suptilna priča. Današnji filmovi su brži po tempu. Ovaj se po tome razlikuje, a mislim da ne bi ni trebalo da bude kao drugi”, dodao je on.
Film “Uprkos magli” odmah posle Festa kreće u bioskope, u distribuciji “Oktobar filma”, najavila je predstavnica manjinskog producenta Jelica Rosandić.
Sajt Festa je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).
*Foto: Fest / promo
(SEEcult.org)