Pet minuta gromoglasne tišine za slobodu medija
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost” pozivaju sve novinare/ke i medije da na Svetski dan slobode medija, 3. maja, u pet do 12 isključe ton, zamrače ekrane i ćutke se pridruže međunarodnoj simboličnoj akciji Pet minuta gromoglasne tišine kako bi nadležne i najširu javnost upozorili na izuzetno težak položaj novinarstva u Srbiji.
"Pozivamo medijske radnike da se zajedno suprotstavimo otvorenim i učestalim političkim i ekonomskim pritiscima i pretnjama odgovornom novinarstvu i učinimo sve kako bi unapredili položaj i ugled novinarstva i vratili izgubljeno poverenje građana. Temelj profesionalnog novinarstva je slobodno i objektivno informisanje građana i doprinos javnom kritičkom dijalogu u društvu", poručili su u zajedničkom proglasu NUNS, NDNV i Sindikat “Nezavisnost”, ističući da odgovorni novinari i mediji ne smeju pristati da javni interes podrede propagandi i apologetici vlasti i da rade po diktatu i za račun političkih i ekonomskih moćnika.
Udruženja su ukazala i na nastavak ugrožavanja slobode informisanja i javnog izražavanja, koji su i ove godine evidentirali Reporteri bez granica (RSF) rangiranjem Srbije na listi medijskih sloboda na 93. mesto (od ukupno 180 posmatranih zemalja), što u odnosu na 2019. godinu predstavlja pad za tri mesta.
"U izveštaju RSF potpuno opravdano se ukazuje da je posle šest godina vođstva Aleksandra Vučića opasno biti novinar u Srbiji. Kritički i istraživački novinari i mediji zbog svog rada svakodnevno su izloženi neprijateljskom tretmanu i neskrivenim pritiscima, pre svega vlasti pa zatim i ekonomskim izvorima. Od uvođenja vanrednog stanja zbog epidemije nesrazmerno i neopravdano je pokušano ograničavanje medijskih sloboda, na šta su reagovale čak i pojedine međunarodne organizacije i institucije koje su osudile Vladin pokušaj zavođenja zvanične cenzure i pritiske protiv novinara i medija", naveli su NUNS, NDNV i “Nezavisnost”, ukazujući posebno i na težak socijalni položaj novinara i medijskih poslenika.
"Na Međunarodni dan slobode medija ponovo ukazujemo i na sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca koji svoj težak i odgovoran posao obavljaju za ponižavajuće plate, najniže među svim profesijama koje podrazumevaju visok nivo znanja i integriteta", naveli su NUNS, NDNV i “Nezavisnost”, posebno ponovivši i zahtev da se do kraja rasvetle ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a nalogodavci i počinioci zločina privedu pravdi. Takođe, zatraženo je da se rasvetle i drugi napadi na medijske radnike, kao i da se unapredi zaštita novinara od svakodnevnih pretnji putem društvenih mreža.
Na slične probleme ukazalo je i Udruženje novinara Srbije (UNS) u odvojenom saopštenju povodom Svetskog dana slobode medija, ocenjujući da će ova godina biti zapamćena po hapšenjima novinarke portala Nova.rs Ane Lalić, urednice Kosseva Tanje Lazarević, ekipe KTV Danijela Radića i Roberta Bajtaija, ali i uzbunjivača iz "Krušika" Aleksandra Obradovića.
UNS je konstatovao da ća se 2020. godina pamtiti i po konferencijama za medije u vreme pandemije bez prisustva novinara, uz objašnjenje da je to izraz brige za njihovo zdravlje.
Pamtiće se, kako je naveo UNS, i reagovanje ministra odbrane Aleksandra Vulina na neobjavljeni tekst bivšeg ministra Dragana Šutanovca napisan za "Nedeljnik". "To reagovanje i kasniji odgovor iz kabineta ministra odbrane izazivaju sumnju da je presretnuta elektronska pošta ili da su prisluškivani telefoni članova redakcije "Nedeljnika", naveo je UNS, ukazujući i na povećanje broja fizičkih i verbalnih napada, pritisaka, uvreda i kampanja vređanja novinara, koje ne dolaze samo od centara moći nego i od samih kolega.
"Toliko međusobnih optužbi i uvreda među novinarima nije bilo od 90-ih godina prošlog veka", konstatovao je UNS.
UNS je izrazio i očekivanje da bude potvrđena prvostepena presudama ubicama Slavka Ćuruvije, da budu optužene ubice Milana Pantića, te da konačno budu pokrenuti postupci za ubistvo 17 kolega ubijenih i nestalih na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine, kao i za ratne zločine počinjene nad 16 medijskih radnika RTS-a i troje kineskih novinara stradalih u napadima NATO-a 1999. godine. Takođe, UNS očekuje i da budu osuđeni izvršioci i nalogodavci paljenja kuće Milana Jovanovića u decembru 2018. godine.
U protekloj godini, kako je konstatovao UNS, nastavljen je i sunovrat projektnog sufinansiranja medijskog sadržaja, pa suprotno propisima, sve više novca građana odlazi medijima koji otvoreno krše Kodeks novinara.
"Krši se pretpostavka nevinosti, privatnost, objavljuju podaci iz zdravstvenih kartona. Kosovski portal Gazeta Sinjali objavio je lične podatke 210 Srba, Goranaca i Roma koji su se našli u karantinu ili su evidentirani kao oboleli od korona virusa, a javni servis Kosova optužio je Srpsku pravoslavnu crkvu da bolest leči „primitivnom ruskom metodom“ i da su srpski manastiri „puni ruskih špijuna “, čime je ugrozio prava cele srpske zajednice", naveon je UNS.
Za UNS je 3. maj ove godine drugačiji od svih do sada i po tome što je zbog pandemije korona virusa medijima, posebno štampanim, tiraž dramatično pao, dok su lokalni mediji ostali bez prihoda od marketinga. UNS stoga strahuje da će loš ekonomski položaj medija, dodatno ugrožen pandemijom, dovesti do otpuštanja novinara i gašenja medija.
UNS zato zahteva da Vlada Srbije, osim mera finansijske podrške mikro, malim i srednjim preduzećima, formira i SOS fond za podršku štampanim i lokalnim medijima.
"Neophodno je da štampani mediji dobijaju subvenciju po prodatom primerku do kraja i bar tri meseca po okončanju vanrednog stanja. Honorarci u lokalnim medijima (štampanim, elektronskim i onlajn) treba da budu obuhvaćeni merama koje važe za zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima. Ove pogodnosti mogli bi da koriste samo oni poslodavci koji se obavežu da u narednih godinu dana neće smanjivati plate, honorare i broj zaposlenih i honorarnih saradnika za više od 10 odsto", naveo je UNS.
UNS traži i da do kraja godine Ministarstvu kulture i informisanja budu odobrena dodatna sredstva za raspisivanje konkursa za sufinansiranje proizvodnje medijskog sadržaja od javnog interesa, a da Vlada i Ministarstvo finansija uslove prenos sredstava lokalnim samoupravama obavezom sprovođenja konkursa za projektno sufinansiranje medija.
Takođe, UNS zahteva da pomoć medijima obuhvati i mere oslobađanja od plaćanja doprinosa i poreza na zarade dok traje vanredno stanje i naredna tri meseca; oslobađanje od plaćanja komunalnih naknada i ostalih nameta gradova i opština uključujući porez na imovinu dok traje vanredno stanje i naredna tri meseca; uvođenje trajne mere plaćanja PDV-a po naplati.
Zatraženo je i da Vlada uspostavi dijalog sa novinarima i medijima, uvažavajući standarde novinarske profesije i potrebe građana za pravovremenim, istinitim, nepristrasnim i potpunim informisanjem.
Takođe, od Vlade je zatraženo da do kraja godine omogući početak rada na izradi medijskih zakona, u skladu sa usvojenom Medijskom strategijom, što znači da se državna pomoć medijima može dodeljivati isključivo ukoliko poštuju etičke standarde, kao i radna prava novinara i medijskih radnika. Zakonom treba da bude propisana obaveznost raspisivanja godišnjih konkursa u svim lokalnim samoupravama i donji prag obaveznog izdvajanja novca za medijske projekte.
Zatražemo je i da Vlada, odnosno Ministarstvo kulture i informisanja, do promene medijskog zakonodavstva jasno daju na znanje lokalnim samoupravama da neće tolerisati zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija.
UNS traži i da Vlada pruži podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara kako bi posle 20 godina bila podignuta optužnica za nalogodavce i ubice novinara Milana Pantića i rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović. UNS očekuje i da Apelacioni sud u Beogradu potvrdi presudu ubicama vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije.
Takođe, UNS zahteva da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu i Specijalno tužilaštvo u Prištini počnu da sarađuju na rasvetljavanju ubistava i otmica počinjenih nad 17 novinara na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine a da Specijalni sud za zločine počinjene na Kosovu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, sa sedištem u Hagu, slučajeve ubijenih novinara na Kosovu i Metohiji prioritetno uzme u rad.
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije čestitalo je svim novinarima i medijskim radnicima Svetski dan slobode medija, 3. maj, uz indirektnu kritiku, odnosno poziv da “više pažnje usmere na verodostojnost informacija”, te da se “ponašaju odgovorno i profesionalno”.
(SEEcult.org)
