Spomen-klupa Branka Najholda na Zemunskom keju
Zemunski kej dobio je spomen-klupu Branka Najholda (1947-2016), čije je svečano otkrivanje izazvalo 17. juna veliko interesovanje Zemunaca koji su poželeli da se fotografišu pored te skulpture i još jednom odaju počast svom sugrađaninu, čuvenom hroničaru Zemuna i osnivaču međunarodnog Zemunskog salona karikature.
Za to umetničko delo, koje je rad akademskog vajara Stevana Filipovića iz Sremskih Karlovaca, a nastalo je u Umetničkoj livnici “Stanišić” iz Čeneja, zaslužna je Najholdova udovica Bojana Ivanović, koja brine i o celokupnoj Najholdovoj zaostavšini.
Bojana Ivanović predala je Zavičajnom muzeju Zemuna kompletnu Najholdovu zaostavštinu povezanu sa zemunskom istorijom, koju čine brojni artefakti, dokumenta i vredne monografije koje su godinama nabavljali, kupujući retka izdanja i na aukcijama. U sređivanju te arhive, kako je izjavila za portal SEEcult.org, izuzetno joj je pomogao istoričar Darko Ćirić iz Muzeja grada Beograda, u okviru kojeg je i Zavičajni muzej Zemuna.
Deo Najholdovog legata trebalo bi da se nađe na budućoj stalnoj postavci Zavičajnog muzeja Zemuna, čija je rekonstrukcija u toku, a kako su najavili 17. juna predstavnici gradskih i zemunskih vlasti, trebalo bi da bude završena do kraja godine – gotovo dve decenije od započinjanja.
Najhold je ostavio iza sebe i izuzetno vrednu zbirku karikatura, a prema rečima Bojane Ivanović, još je otvoreno pitanje šta sa njom učiniti. Reč je o 17.000 karikatura sa 21 izdanja Zemunskog salona arhitekture, koji je Najhold svojevremeno osnovao i organizovao.
Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović i predsednik Opštine Zemun Dejan Matić istakli su na svečanom otkrivanju spomen-klupe Najholda značaj njegovog istrajnog rada na očuvanju zemunskog kulturnog nasleđa i istorije.
“Kada izgovorimo ime Branko Najhold, prve asocijacije su Dunav, karikature i Zemun naš davni i sadašnji”, rekao je Matić. “Bez Branka ne bismo imali prestižnu kolekciju arheoloških artefakata, bogatu zbirku karikatura, hroniku o Zemunu i iznad svega, bez Branka, ne bismo imali međunarodni Zemunski salon karikature. Da je Branko danas sa nama radovao bi se što smo oživeli pristan iz njegove hronike, što fasade sa njegovih požutelih fotografija opet krase zemunske ulice, što je Gardoš sinuo novim sjajem i što će gospodin Zemun sa svojom Gospodskom ulicom opet biti na visini zadatka dobrog domaćina svim putnicima namernicima i turistima iz čitavog sveta”, istakao je Matić.
I Mladenović je izrazio uverenje da će spomen-klupa Branka Najholda postati novi simbol Zemuna, ističući da je za to najzaslužnija Bojana Ivanović.
“Bojana nas je sve neumorno, strpljivo i uporno pritiskala, ubrzavala i najviše je doprinela da ova spomen-klupa bude otkrivena na Zemunskom keju i da svi imamo priliku da se sa našim Najom ponovo slikamo i da tu sliku ponesemo sa sobom, da se setimo i Naje i svega onoga što je ostavio iza sebe”, rekao je Mladenović.
Strastveni hroničar Zemuna, Najhold je autor više desetina knjiga, mnogobrojnih eseja i članaka, a pasionirano je skupljao i artefakte, dokumenta, knjige i druga svedočanstva o zemunskoj istoriji.
*Foto: Vesna Tašić
(SEEcult.org)
