Strateški rešiti problem odliva mozgova, korona kriza prilika

Povratak velikog broja državljana Srbije iz inostranstva zbog pandemije korona virusa, među kojima je veliki broj mladih, prilika je da se smanji odliv mozgova – pod uslovom da država strateški reaguje na tu situaciju, ocenili su učesnici onlajn debate u organizaciji Hartefakt fonda, koji su i sami izneli različite razloge svojevremnog odlaska, ali i povratka u Srbiju.

Najčešći motiv za odlazak mladih iz Srbije, uz ekonomske razloge, jeste  želja za nastavkom obrazovanja i stručnim usavršavanjem, čulo se u onlajn debati Izvan granica, u kojem su preko Zoom platforme učestvovali sociološkinja i asistentkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu Milica Vesković Anđelković, politikološkinja i istraživačica u oblasti javnih politika, demokratizacije i participacije mladih na Balkanu Katarina Tadić, saradnik na projektu UNDP-a “Tačka povratka” Aleksandar Jakovljević i novinar Danasa Vojislav Stojisavljević, uz moderiranje filologa Ognjena Aksentijevića.

Iako nema preciznih podataka o broju ljudi koji su napustili zemlju, OECD procenjuje da je reč o oko 45.000 godišnje u poslednjih 5-6 godina. I profil onih koji odlaze nije poznat, jer ne postoji institucionalni mehanizam za takvo praćenje, a i ogromna većina onih koji odu ne prijavljuje promenu mesta prebivališta konzulatu ili ambasadi Srbije u zemlji u kojoj boravi više meseci, rekao je Aleksandar Jakovljević u prvoj u nizu debata u okviru programa “Forum Evropa” kojim Hartefakt započinje serijal posvećen evropskim vrednostima u kontekstu današnje Evrope.

Što se tiče povratnika u Srbiju, ne računajući one koji su se vratili u martu i aprilu zbog pandemije korona virusa, možda jedini pokazatelj jeste broj zahteva za nostrifikovanje diploma stečenih u inostranstvu. Ipak, kako je rekao Jakovljević, ni to nije najpouzdaniji podatak, jer broj obrada tih zahteva ponekad zavisi od kapaciteta nadležnih državnih službi.

Upravo nedavni masovni povratak državljana Srbije zbog pandemije mogao bi da bude šansa za bitne promene, što ne znači da po svaku cenu treba promovisati ostanak u zemlji.

“Ja bih podstakla mlade da idu i usavršavaju se, ali da ne budu tretirani samo kao ekonomski resurs, već da naglasak bude na socijalnom kapitalu koji stvaraju”, rekla je Milica Vesković Anđelković, dodajući da, prema podacima Svetske banke, i najrazvijenije zemlje u svetu imaju upravo strategiju podsticanja odlaska, ali osiguravaju da mladi ostanu vezani za maticu.

To zavisi samo od države, rekla je ona, dodajući da je neophodna strategija koja bi omogućila mladima da steknu u inostranstvu ono što u zemlji ne mogu, ali i da se vrate bilo fizički, bilo razmenom stečenog znanja na drugi način.

Prema njenim rečima, 80 odsto ispitanika jednog istraživanja iz 2016. godine navodilo je ekonomske razloge za odlazak iz zemlje, a među visokoobrazovanima dominanto je bilo usavršavanje znanja i upoznavanje ljudi iz struke, odnosno sticanje socijalnog kapitala. Manji broj njih navodio je kao motivaciju lične, odnosno porodične razloge (deca diplomata najčešće), a bilo je i onih koje su roditelji zapravo slali kako bi ih odvojili od “lošeg društva”, jer su bili “problematični klinci”.

Vraćaju se najčešće zbog isteka vize i nemogućnosti da “srede papire”, zbog neuspele potrage za odgovarajućim poslom, ili pak iz ličnih - emotivnih razloga, a ponekad i zato što dobiju posao u Srbiji.

Među povratnicima je i Katarina Tadić, koja je završila Fakultet političkih nauka u Beogradu, a potom dobila britansku stipendiju za master. Otišla je, kako je rekla, da bi se vratila, što je i učinila u oktobru 2018. godine i ne kaje se zbog toga

“Ne kajem se, što ne znači da neću možda ponovo razmišljati o odlasku – odlučiće i lična situacija, i stanje u zemlji”, rekla je Katarina Tadić, ukazujući i na loše i na dobre strane migrantskog iskustva.

Prema njenim rečima, u Velikoj Britaniji se, uprkos stipendiji, osećala kao građanka drugog reda pre svega zato što dolazi iz Srbije, a samim tim nema privilegije koje imaju kolege iz zemalja članica EU. “Moja školarina je bila duplo skuplja”, navela je kao primer te nejednakosti. S druge strane, kako je dodala, uređenost sistema u svakom pogledu nešto je što ne može da se uporedi sa stanjem u Srbiji.

“Ovde mi je bila jedna od najvećih frustracija to što nisam iz Beograda, pa sam morala da iznajmljujem stan, a nisam imala pritom bilo kakvu zaštitu države. U Engleskoj je to tako uređeno da se osećate sigurno, nema razloga da posumnjate da vam neko neće, na primer, vratiti depozit”, dodala je ona.

Da svaka zemlja ipak ima probleme i da ne treba stvarati idealizovanu sliku o životu u svetu naspram Srbije ukazao je i Jakovljević, koji je srednje i visoko obrazovanje završio u SAD i potom master iz prava i biznisa u Nemačkoj, a u Srbiju se vratio 2016.

Prema njegovim rečima, jedina razlika je zapravo u tome što nekoga ko ode - recimo u Nemačku, ne dotiču baš previše “njihovi problemi”.

“Tamo želimo da obezbedimo prihod za sebe, a politička i ekonomska situacija nas ne dotiče, jer nismo potpuno integrisani u ta društva”, rekao je Jakovljević, napominjući da nije samo Srbija zemlja iz koje se masovno odlazi, budući da je takva situacija zapravo bila u svim zemljama Istočne Evrope nakon ulaska u EU, a svež primer je Hrvatska, u kojoj je Slavonija ostala gotovo pusta.

“Na svetskom nivou Istočna Evropa je jedina koja ima dvostruki negativni faktor – i migracije, i povećan mortalitet, što je katastrofalno za razvoj”, rekao je on, dok je Milica Vesković Anđelković konstatovala da problem sa natalitetom postoji itekako i u Zapadnoj Evropi, ali te zemlje privlače mlade i iz drugih država.

“Svi smo negde u istom problemu, samo je pitanje kako razviti strategiju da od problema imamo nešto pozitivno”, rekla je ona.

Očekivano pristupanje Srbije Evropskoj uniji u dogledno vreme moglo bi da prođe, prema oceni Jakovljevića, ipak bez toliko očigledno migrantskog talasa kao u zemljama Istočne Evrope, jer je liberalizacija tržišta odavno već urađena i neće biti neke veće razlike ni po ulasku u EU.

Ipak, situacija se promenila pandemijom korona virusa, jer se sada, kako je primetio Vojislav Stojisavljević, postavlja pitanje koliko će biti posla i u drugim zemljama, suočenih sa ekonomskom krizom.

I Jakovljević se složio da će ekonomska kriza drastično smanjiti odliv, dodajući da će razvijene zemlje poput Nemačke, čak i kada se bude smirila pandemija, “najpre skupljati radnike iz drugih zemalja EU, i to tek posle oporavka privrede”.

“Očekujem drastičan pad odliva dok se situacija ne normalizuje u narednih godinu-dve, što daje šansu da se uredi ovaj problem”, dodao je Jakovljević, koji je po povratku u Srbiju radio u NALED-u, a od marta ove godine je u “Tački povratka”, platformi čija je misija da srpskoj dijaspori pruži informacije o načinima stupanja u kontakt sa maticom, mogućnostima pružanja pomoći kao i o cirkulaciji informacija za pojedince koji žele da se vrate u zemlju.

Onlajn debatom “Izvan granica”, koju je bilo moguće pratiti na Fejsbuk strani Hartefakta, počela je serija razgovora u okviru programa Foruma Evropa, čiji je cilj podsticanje solidarnosti i odgovornosti, te redefinisanje i izgradnja evropskih vrednosti u kontekstu Evrope danas.

Razgovor će u formi podkasta biti moguće preslušati na sajtu Hartefakta.

*Foto: Pixabay

(SEEcult.org)