Kritika na delu: 19. Bijenale umetnosti Pančevo – 3/3

19. Bijenale umetnosti: Smrt umetnosti, živela umetnost!, Pančevo, 31. oktobar – 27. novembar 2020.

Kritičarka na delu: Biljana Jotić, istoričarka umetnosti i samostalna kustoskinja, 3/3

Istoričarka umetnosti Biljana Jotić u poslednjoj epizodi serijala Kritika na delu o 19. Bijenalu umetnosti u Pančevu ukazuje na niz specifičnosti koje izdvajaju izložbu “Smrt umetnosti, živela umetnost!” od prethodnih bijenala, misleći pritom i na samu temu, ali i na autorski tim (Ivana Bašičević Antić, Stevan Vuković, Sanja Latinović i Selman Trtovac), kao i na samu postavku u više prostora i u različitim medijima. Sve te specifičnosti, kako je istakla, predstavljaju materijalizaciju ideje o Drugoj liniji, koju je Ješa Denegri uveo u istoriju umetnosti misleći na umetničke fenomene i pojave koje su obeležile proteklih sto godina na ovim prostorima.

“Ovo Bijenale doživljavam kao materijalni dokaz imaterijalne pretpostavke o tezi postojanja Druge linije”, navela je Biljana Jotić, ističući hrabrost autorskog tima da se uhvati ukoštac sa "novom i toliko živom temom" i pruži dokaze o postojanju Druge linije na našem prostoru, odnosno na tlu između Istoka i Zapada u periodu od jednog veka.

Iako je tema Druge linije delimično posmatrana i do sada, Biljana Jotić smatra da je 19. Bijenale jedinstveno po tome što je prvi put predstavlja u celini.

“Šta je ono što prati ta teorija? To su različiti autentični umetnički fenomeni, ali ne samo sa stvaralačke strane, već i sa teorijske, jer kao što kriza budi stvaralaštvo, tako i teoriju, i ovde je to upravo specifično – taj momenat hvatanja živog trenutka, za šta je potrebno ne samo znanje i iskustvo, nego i hrabrost. Uhvatiti i teorijski oblikovati toliko živo dešavanje… Tu Drugu liniju bih posmatrala zajedničkim delovanjem stvaralaštva, odnosno umetničkih i teorijskih fenomena. Što se tiče autorskog, odnosno autentičnog umetničkog, jedinstveno jeste upravo činjenica da Druga linija posmatra stvaralaštvo takoreći izdvojenih, izmeštenih trenutaka, koje sa neke strane kroz istoriju umetnosti možemo posmatrati kao vid iznenađenja u odnosu na postojeće, u odnosu na to što prate institucije, teorija i učenje - ono što bi prof. (Miško) Šuvaković možda nazvao ‘nomadski oblik delovanja’, tako da na svaki način ta izdvojenost je nešto što oslikava autentičnost”, navela je Biljana Jotić, ukazujući na značaj proučavanja momenta izjednačavanja umetnosti i života.

“Umetnost je do tih granica bitna i umetnost je sastavni deo života, ona je pitanje života i smrti. I upravo zbog toga 19. Bijenale je predstavilo svoj slogan ‘Smrt umetnosti, živela umetnost!’, upravo dotičući momenat spajanja umetnosti i života, potrebe da umetnost bude zaista deo života i smrti. U momentu kada (umetnost) ne prati postulate koji bi trebalo da govore o autentičnoj potrebi bunta protiv ustaljenog, nepokretačkog, protiv nečega što nema u sebi nešto što pokreće društvo, pokretačkog, onda ne treba ni da postoji”, istakla je Biljana Jotić, dodajući da su ti radikalni momenti nešto što se posebno prepoznaje i u samom održavanju 19. Bijenala, i u postavci, i u performansima.

Posmatrajući 19. Bijenale kroz paralele, Biljana Jotić podseća da se danas nalazimo u 20-im godinama 21. veka, a praktično to novo, pokretačko desilo se u 20-im godinama 20. veka.

“Šta je to što se desilo 20-ih godina 20. veka? Desila se ličnost Ljubomira Micića. Sama njegova pojava i potreba da praktično napravi novu stvarnost je jedino nešto što je moglo da izazove toliki potres kao što je izazvao definitivno osnivanjem časopisa Zenit… koji je izazvao toliko potresa upravo zbog toga što je za cilj imao potpuni prekid sa postulatima koji su prekinuti pre toga Prvim svetskim ratom, gge on na neki način proklamuje da je Evropa mrtva. Postulati koji su istorijski počivali i na antici, i na Evropi ne važe više. Bilo je neophodno konstruisati novu stvarnost, a naravno osnovnu ulogu u konstrukciji nove stvarnosti igra čovek, i naravno da je umetnost, kao deo čoveka, života i stvarnosti, nešto što prati konstrukciju nove stvarnosti. Tako da ta nova stvarnost u stvari predstavlja početak te Druge linije, i taj neki novi oblik humanizma, gde on traži, ocekuje od svakog pojedinca odgovornost u konstrukciji nove stvarnosti, novog čoveka. U tome svemu, naravno, bio je potpuno prepoznat na svetskom nivou, imao je brojne kontakte… Internacionalnost je nešto što je ključno za časopis Zenit, i to ne samo internacionalnost u smislu povezanosti sa spolja, već i kod nas predstavljanje svih aktuelnih kretanja svetskih u to vreme”, istakla je Biljana Jotić.  

Prema njenom mišljenju, i sama materijalizacija ideje o postojanju Druge linije, na kojoj je zasnovano 19. Bijenale umetnosti, takođe bi mogla da se prati kroz paralele. U tom smislu navodi katalog 19. Bijenala, poredeći ga sa časopisom Zenit.

“Katalog (19. Bijenala) definitiovno daje paralelu sa časopisom Zenit. Sa  druge strane, ostale paralele na otvaranju su nešto što mi je pružilo potpuno poverenje o materijalnom dokazu te ideje”, rekla je Biljana Jotić, pominjući najpre obraćanje umetnice Sanje Latinović, članice autorskog tima, koja je vrlo jasno, tehnikom usklika, poručila: ‘Živela umetnost!’ Ta parelela sa tom dinamikom i usklikom 20-ih godina, kada je sve počelo, nešto je što je meni potpuno fantastično i gde sam prvi put stekla poverenje u materijalizaciju ideje, odnosno onoga što se dešava danas”, navela je Biljana Jotić, navodeći kao paralelu i performans Dragana Vojvodića u ambijentu instalacije Vladimira Freliha.

Kao specifičnost Vojvodićevog performansa, ona navodi da je fizičko postojanje “prebacio u digitalnu sferu i na taj način spojio sa onim što je danas”. “Kada je završio performans, ušla sam u prostor da vidim kako izgleda posle, napravila sam par krugova i osetila sam tu neverovatno povezanost onoga što je ostalo od fizičkog – na neki način taj pepeo koji se pominje i u tekstovima za katalog, i povezanost sa radovima Vladimira Freliha, koji takođe referira na moderno doba i prenosi analogno u digitalno. Ta transformativnost i performativnost i upotreba digitalnog je nešto što definitivno reflektuje današnje vreme i u poređenju sa nekadašnjim, reflektuje upravo tu radikalnu priču o umetnosti koja treba da govori o tom trenutku, tom vremenu, tom prostoru, dešavanju itd”, navela je Biljana Jotić.

Kao svojevrsnu primedbu autorima 19. Bijenala, ona je navela da bi više uključila aktivnost ljudi, odnosno “dosta veće prisustvo proklamovanja, upravo uzvika, akcije, dinamike, koja je bila potpuno jedinstvena, specifična i zbog toga je bila pokretačka za te 20-ih godine i to što je novo”.

“U svakom slučaju je ta nova umetnost mnogo više pretpostavljala reč, akciju i delo u odnosu na artefakt”, navela je ona, dodajući da jedino u tom smislu oseća neki vid neslaganja sa autorima, iako razume ograničenja u odnosu na budžet, prostor i sl. “To je nešto što bih unela kao oblik neslaganja i kritiku u odnosu na potpuno poverenje što se tiče materijalizacije same te ideje”, dodala je Biljana Jotić, koja je i pohvalila autorski tim zbog različitih uglova kojima je prišao temi, došavši tako do zajedničkog rešenja i cilja.

“Autorski tim, zato sam to pomenula kao bitnu stavku, praktično kao da je napravio materijalni manifest, što je bilo specifično za novu umetnost koja se organizovala i okupljala oko manifesta; kao da je napravio jedan praktični manifest, koji je potpuno manifestovao kroz proklamaciju ‘Smrt umetnosti, živela umetnost!’. Znači, značaj umetnosti kroz radikalnost pogleda da umetnost jeste pitanje života i smrti”, istakla je Biljana Jotić.

*U prvoj epizodi Kritike na delu o 19. Bijenalu umetnosti govorio je prof. dr Ješa Denegri, a u drugoj epizodi Sonja Jankov.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2020. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2020.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)