Sudbina pojedinca
Umetnik Goran Despotovski predstavlja se od 3. juna u Gete institutu u Beogradu izložbom “Sudbina pojedinca” kojom nastavlja da ukazuje na višeslojne aspekte položaja čoveka u savremenom društvu.
Despotovski se bavi istraživanjem više medijskih likovnih celina, dominantno u polju instalacija, u kojima prеdstаvlја čоvеkа, grupu, masu ljudi u formi lutke, koja u prostoru kontekstualizuje prisustvo čoveka, a da njih/njega u doslovnom smislu nema. Tako formirani i koncipirani ljudi u grupi, kroz svoj stav, stanje, odeću, stvaraju osećaj koji se jednako može poistovetiti sa stanjem grupe u redovima, logoru, zatvoru, bolnici, čekaonici, itd. U tim radovima predstava čoveka izražena je specifičnim modelom lutke. Ključno je da lutke nе gоvоrе isključivo о idеntitеtu ličnоsti, vеć аpsоrbuјu idеntitеt svih nаs, оdnоsnо čоvеkа.
Pojavljivanje pojedinca u vidu lutke, kao tela/figure, determiniše svakodnevicu savremenog ljudskog života i civilizacijske okvire uslovljene istorijskim događajima. Model lutke, svojim suštinskim elementima i načinom predstavljanja, aludira upravo na čoveka koji je izgubio integritet socijalnog bića, i preoblikovao se u reprodukovanu masu istovetnih neživotnih nebića.
Primarni izvor za takvu predstavu grupe ljudi su različita turbulentna i represivna stanja, koja su čoveku nametnuta u manipulativnim odnosima. Despotovski na taj način, kako je navedeno u najavi izložbe, povezuje opšta mesta čovekove istrošenosti u gubitku identiteta, kada u sprezi sa drugim čovekom, grupom ljudi bez identiteta, nastaje bezlična masa. Ovakva predstava mase, koja može poticati iz prošlosti ili sadašnjosti, određenog ili neodređenog događaja, jednako ističe problem koji se može sagledati kroz period ovog vremena i regiona (progon, redovi, čekanje, glad, migracija, strah, itd.). Međutim, ta pojava je čoveku, gde god se nalazio, u kolektivnoj svesti veoma prepoznatljiva. Stoga sagledavanje, iščitavanje i razumevanje sadržaja radova ima jasnu poruku u opomeni, jer istorijski gledano – čovek je uvek prožet kolektivnom ili individualnom patnjom. Posredi je prikaz čoveka/tela koji postaje figura; figura dalje postaje lutka, a ona u istaknutim aspektima čoveka – kao pojedinca ili kao mase, ukazuje na odsutnost života, usred ljudskog sveta koji živi ovde i sada i koji se deziluzionirao.
Goran Despotovski, Sako
Izložba u izlogu Gete instituta obuhvata zidnu instalaciju “Civil” (2008), koju čini 99 segmenata (otisaka), a izvedena je od belih zastava na kojima su prikazane plošne figure, crne mrlje koje referišu na odelo bez tela. Reč je o siluetama u pokretu. Fantomska tela “uhvaćena” su i postavljena na zastavu kao simbol odsutnog, izgubljenog, onoga što je manjkavo, gotovo tragično, jednako kao i civilno društvo 90-ih godina 20. veka na prostorima nekadašnje SFRJ.
Izložba obuhvata i rad “Sako” (2013, replika rada iz 2002), koji čine 24 segmenta, a predstavlja sekvence foto-snimaka sakoa u različitim položajima. Sakoi, prikazani u celini, oblikuju dramatičnu vantelesnu formu koja ukazuje na prisutnost ili odsutnost ljudskog tela.
Sekvence sakoa, zaustavljene u pokretu, prikazuju raznorodne oblike napetosti, izazvane odnosom društva prema pojedincu. Krpаrа-sаkо prikаzаnа je u stаnju prostornog plutаnjа, aludirajući na potrošene izbledele predstave. Te forme simbolizuju ogoljenog čoveka, odnosno aspekte života usled socijalnih uticaja. Stoga zatečeno stanje ostavljenog govori o elementarnoj napuštenosti i gubitku individualnosti. Unesene for-me sakoa u različitim amorfnim scenama ovaploćuju metafizičko kretanje unutar samog prostora. Odеvni prеdmеt simbolizuje stаnjе izmеđu živоtа i smrti, u prоstоru koji lеvitirа izmеđu оdbаčеnоg i izgublјеnоg. Varirajući lik sakoa u više segmenata, kroz promene se sugeriše aktivitet praznine.
Goran Despotovski, rođen 1972. u Vršcu, diplomirao je na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu (1995), a na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završio je osnovne akademske (1999) i magistarske studije slikarstva (2003), te stekao zvanje doktor umetnosti (2018). Na istoj akademiji je i zaposlen (od 2004), a u zvanju redovnog profesora slikarstva je od 2019. Predsednik je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (od 2017).
Izlagao je na 58 samostalnih i na više kolektivnih izložbi u zemlјi i inostranstvu. Višestruko je nagrađivan u oblasti likovnih umetnosti. Autor je više projekata u okviru: Razlike (2005-), Slika (2011-), Knjiga (2016), Prostor digitalne slike (2016), SMIC. pokretna forma (2019-), i dr.
Otvaranje izložbe biće u 19.30 sati ispred Gete instituta. U galeriji je dozvoljeno istovremeno prisustvo maksimalno pet osoba. Posetioci su zamoljeni da drže odstojanje i nose zaštitne maske.
Izložba će biti otvorena do 3. jula, a u okviru pratećeg programa, za 19. jun u 11 sati najavljena je šetnja “Dobre navike”, u saradnji sa Remontom, dok će 24. juna u 20 časova biti održan “Umetnički kafe”, uz učešće istoričarke umetnosti Slavice Popov i samog umetnika Despotovskog. Razgovor će biti uživo prenošen na Fejsbuk strani Gete instituta i YouTube kanalu.
(SEEcult.org)
