Pravo na vodu u MSUB-u
Muzej savremene umetnosti u Beogradu, u okviru izložbe “Efekat pregleda”, ugostiće 19. avgusta inicijativu Pravo na vodu, koja će predstaviti svoje aktivnosti i način borbe protiv privatizacije vode i vodnih dobara.
To je četvrti forum u okviru izložbe “Efekat pregleda”, koja obuhvata radove više od 60 umetnika i umetničkih kolektiva iz celog sveta, a i sama se bavi raznorodnim ekološkim problemima, u nameri da podstiče razvijanje svesti o neophodnosti zaštite životne sredine. U sklopu te izložbe, MSUB je otvorio prostor za diskusiju o raznovrsnim ekološkim problemima sa kojima se građani u Srbiji suočavaju u lokalnom kontekstu. Program je osmišljen kao javni forum u kojem akteri – ekološke organizacije, aktivističke grupe, stručnjaci, umetnici i građani, diskutuju u izložbenom prostoru MSUB-a o aktuelnim problemima zaštite životne sredine u Srbiji, razlozima za nastanak tih problema, kao i o mogućim predlozima za njihovo rešavanje. Koordinatori i kustosi Blanka de la Tore i Zoran Erić smatraju da je bitno da se i institucije kulture priključe diskusiji o ekološkim temama i podstiču razvoj svesti o neophodnosti zaštite prirode koju neprekidno ugrožavaju partikularni finansijski interesi velikih korporacija. To je ujedno i razlog za otpor brojnih građanskih inicijativa, jer će bez čiste vode, vazduha, bez šuma i parkova, i egzistencija čoveka kako lokalno, tako i na čitavoj planeti, biti sve ugroženija.
Vera Stevanović, Sakupljanje reka, 1992- , foto: SEEcult
Inicijativa Pravo na vodu je mreža aktivista vođena idejom zaštite vodnih dobara, koja su u Srbiji veoma ugrožena zagađenjem, privatizacijom i neodrživom eksploatacijom. Zalaže se za zaštitu i očuvanje životne sredine, posebno vodotokova, izvorišta, lekovitih voda, jezera i podzemnih voda. Stav te građanske inicijative je da voda treba da bude i ostane javno dobro pod demokratskom kontrolom i u javnom vlasništvu kako bi se sprečila zloupotreba radi profita nekolicine privilegovanih privatnika. Svaki čovek mora imati pristup dovoljnoj količini kvalitetne vode da bi zadovoljio osnovne potrebe. Aktivisti se zato protive rasprodaji obala, izvora, potoka i sistema vodosnabdevanja, poručujući da je pravo na vodu - pravo na život!
Danas u Srbiji gotovo polovina gradskih vodovoda proizvodi neispravnu vodu, a u Vojvodini oko 650.000 ljudi koristi vodu zagađenu arsenom. Klimatske promene već izazivaju suše i globalnu krizu vodosnabdevanja, koja nije zaobišla ni Srbiju. Istovremeno, manje od 15 posto otpadnih voda u Srbiji se prečišćava, izvorišta pijaće vode i lekovite vode se daju u koncesiju i nekontrolisano eksploatišu, a planinske reke i potoci stavljaju u cevi mini hidroelektrana. Inicijativa Pravo na vodu ukazuje stoga da interes privatnih kompanija nije dugoročna i održivo planirana proizvodnja vode, već sticanje što većeg profita. Zbog toga, voda mora biti javno dobro u zajedničkom vlasništvu, a imovinski status ne sme biti uslov pristupa vodi. Aktivisti inicijative Pravo na vodu zalažu se za promenu zakonodavnog i strateškog okvira koja bi garantovala održivo snabdevanje domaćinstava kvalitetnom vodom za piće na neprofitnoj osnovi.
Šira javnost poznaje inicijativu Pravo na vodu po mnogobrojnim ekološkim kampanjama i inicijativama, kao i po nekoliko važnih istraživanja i publikacija. Inicijatori su i osnivači mreže žena za životnu sredinu i prirodu i regionalne mreže “Spasimo r(ij)eke Balkana”, a facilitirali su i pisali zahteve za nekoliko protesta od kojih je najveći aprilski “Ekološki ustanak” koji je okupio više od 10.000 ljudi i oko 70 organizacija iz cele Srbije.
Na “Letnjem ekološkom forumu” u MSUB 19. avgusta od 18 sati o iskustvima inicijative Pravo na vodu govoriće Iva Marković.
Izložba “Efekat pregleda” otvorena je do 20. septembra.
(SEEcult.org)
