Ogromni gubici muzeja u Hrvatskoj
Muzeji u Hrvatskoj, kako pokazuje istraživanje Muzejskog dokumentacijskog centra (MDC), uspeli su tokom proteklog leta da privuku samo trećinu nekadašnje posete, što je dovelo i do milionskih gubitaka.
Prema rezultatima komparativnog istraživanja MDC-a, sprovedenog u najposećenijim muzejima u Hrvatskoj, padu posete posebno je doprineo smanjen broj turista zbog posledica pandemije korona virusa.
Istraživanjem su upoređeni podaci iz jula i avguista ove i prošle godine u pet tradicionalno najposećenijih hrvatskih muzeja, kojima strani turisti tokom leta i donose najveći broj poseta.
Prema podacima tog istraživanja, koji će biti potpuni tek početkom 2021. godine, u najposećenijim muzejima zabeležen je pad posete od 79,18 odsto, preneli su hrvatski mediji.
Na osnovu godišnje statistike MDC-a, kao najposećeniji muzeji uzeti su Arheološki muzej Istre u Puli i Muzej grada Splita, pod kojima su najatraktivniji antički spomenici Arena i Dioklecijanovi podrumi, zatim Dubrovački muzeji, te Klovićevi dvori i Muzej prekinutih veza u Zagrebu. Veliku posećenost beležili su i Tehnički muzej “Nikola Tesla” i Muzeji hrvatskog zagorja, ali u njima strani turisti ne čine većinu publike.
Dubrovački muzeji su u julu i avgustu 2019. godine imali 84.480 posetilaca, a proteklog leta svega 18.197, odnosno 78,4 odsto manje. Muzej grada Splita 2019. godine imao je tokom dva letnja meseca 99.761 posetioca, a proteklog leta samo 15.589, što je manje za 84,3 odsto.
Arheološki muzej Istre, godinama najposećeniji, imao je 55,6 odsto manju posetu, odnosno sa nekadašnjih 247.344 posetilaca pao je na 109.687.
Galerija Klovićevi dvori, iako ukupno beleži povećanje od 13 odsto - sa 17.555 na 19.861 posetilaca, objašnjava da je 17.000 posetilaca dobijeno zahvaljujući promenama izazvanim pandemijom i zemljotresom, koje su “Baš naš” festival odložile sa juna na jul, te vratile u prostore na otvorenom Večeri na Griču i Letnju scenu Amadeo. Izložbe u Klovićevim dvorima i Kuli Lotrščak posetio je svega 1.361 zaljubljenik umetnosti, što je drastičan pad u odnosu na 16.555 posetilaca u istom periodu prethodne godine. Najveću posetu imala je izložba nematerijalne kulturne baštine BiH (3.000), dok je izložbu Miljenka Domijana posetilo svega 36 ljudi. Kulu Lotrščak posetilo je proteklog leta 1.222 posetilaca, a u istom periodu 2019. godine bilo ih je više od 13.300.
Galerija Klovićevi dvori imala je proteklog leta, ne računajući manifestacije, svega 8,9 odsto nekadašnjih posetilaca.
I popularni Muzej prekinutih veza izgubio je 85,9 odsto posetilaca – od 34.045 u leto 2019. godine pao je na 4.788.
I sam Grad Zagreb u julu 2020. godine imao je pad broja turista od 76 odsto u odnosu na isti mesec 2019.
Pad posete doveo je i do drastičnog smanjenja prihoda od prodaje ulaznica, pa je, prema podacima MDC-a, Arheološki muzej Istre zaradio na svim svojim lokacijama u leto 2019. godine 8,4 miliona kuna, a ove godine 4,5 miliona, što znači da je svake sedmice proteklog leta ostajao bez oko 150.000 evra.
Trend pada broja posetilaca zabeležen je i globalno – kao posledica pandemije.
Mreža evropskih muzejskih organizacija (NEMO) u maju je predvidela “dugotrajan dramatični pad prihoda” do kraja godine.
*Naslovna fotografija: Orlovic, CC BY-SA 4.0
(SEEcult.org)
