Efekti Titove harizme
Izložba “Efekat Tito”, svečano otvorena 14. marta u Muzeju “25. maj” u Beogradu, svedoči posredstvom više od 500 eksponata - poklona građana SFRJ, dokumenata i štafeta, o harizmi doživotnog predsednika bivše Jugoslavije Josipa Broza Tita (1892-1980) koja mu je poslužila i za političku legitimaciju, a i dalje izaziva ogromnu pažnju i traži naučno objašnjenje.
Izložba “Efekat Tito”, svečano otvorena 14. marta u Muzeju “25. maj” u Beogradu, svedoči posredstvom više od 500 eksponata - poklona građana SFRJ, dokumenata i štafeta, o harizmi doživotnog predsednika bivše Jugoslavije Josipa Broza Tita (1892-1980) koja mu je poslužila i za političku legitimaciju, a i dalje izaziva ogromnu pažnju i traži naučno objašnjenje.
Otvarajući izložbu “Efekat Tito - Harizma kao politička legitimacija”, ministar kulture Srbije Nebojša Bradić rekao je da su izloženi eksponati dokument naše prošlosti, a da bez njenog obasjavanja, nije moguće otvoriti ni budućnost.
“Prošlost nije mrtva. U dijalogu sa ovim dokumentima imaćete priliku da i sebe ponovo proverite”, rekao je Bradić posetiocima izložbe, među kojima su posebno brojni bili stariji građani.
Napominjući da je 8. maj 1980. godine, kada je sahranjen Tito, bio važan događaj u istoriji Jugoslavije, Bradić je rekao i da su posle Titove smrti antiharizmatske tendencije oslabile njegov kult, ali su ostale slike, filmovi, pesme…
Bradić je podsetio i na film Želimira Žilnika “Tito po drugi put među Srbima” iz 1993. godine, navodeći da je “izvrsna priča o našem vremenu i očinskoj figuri koja nas je okupila”.
Izložba “Efekat Tito”, koju je osmislila Marina Dokmanović, predstavlja do 1. maja umetničku i istorijsku građu, koja je nezamenjiva i za sociološku i kulturološku analizu, posebno posleratnog - socijalističkog perioda na prostorima nekadašnje SFRJ.
Prema navodima MIJ, period takozvane druge Jugoslavije i Tito kao osoba koja ga personifikuje, nezamenjiv su i neizbrisiv deo i savremenog svakodnevnog života na ovim prostorima, zbog čega taj period, koji trenutno funkcioniše kao politička aplikacija, treba uključiti u redovne istorijske tokove, a lik i delo Tita treba prebaciti iz politikanstva u istoriju, iz estrade u studije kulture.
Prvi korak u tom pravcu je izložba “Efekat Tito”, čiji značajan deo čine pokloni koje su građani, seljaci, radnici, ali i zvanične institucije, crkve, udruženja i kolektivi, poklanjali Titu za njegov rođendan (Dan mladosti), Novu godinu, Dan republike, Dan armije…
Izložba postavlja pitanje da li je u društvu, kakvo je bilo jugoslovensko posle Drugog svetskog rata, bilo moguće sprovoditi bilo koji emancipatorski projekat vlašću koja ne bi bila zasnovana na harizmatskom karakteru.
O Titovoj harizmi pisala je svojevremeno i beogradska “Politika”, navodeći da je “sa 85 godina Tito neporecivo mlad u svom neprekidnom drugovanju sa budućnošću. Jednostavno. Tito. Ima kratkih reči koje najviše ispričaju”, objavila je svojevremeno o Titovom liku.
MIJ očekuje da će “Efekat Tito” privući pažnju publike i probuditi interesovanje za kompleksnije bavljenje marginalizovanim pitanjima prošlosti.
Veći deo materijala do sada nije izlagan, jer se smatralo da takvi pokloni nemaju značajnu umetničku i istorijsku vrednost, a danas te maštovite rukotvorine, među kojima je na stotine maketa, lutaka, maramica, vezova i goblena sa Titovim likom, kao i vespa, vuneni džemper sa izvezenom zvezdom i porukom “Istra Titu”.., predstavljaju važno svedočanstvo o načinu na koji je uspostavljan odnos između Broza i njegovih darodavaca.
Kontekst Titovog vremena dočaravaju filmski i audio materijali koji prikazuju scene izgradnje zemlje (Titovog prisustva na gradilištima, u fabrikama, na mitinzima), sletove, uručenja Štafete Titu, privrženost pionira i mladih maršalu, sećanja savremenika na Broza (od početaka partijske karijere, preko dana ilegale, do prve rukom vezene maršalske uniforme), dodele priznanja Titu…
Audio građa predstavlja nezaboravne prenose Radivoja Markovića prilikom uručenja štafete, svedočanstva Emine Zujić, koja je vezla maršalske oznake za prvu maršalsku uniformu druga Tita prema nacrtu Moše Pijade, svedočanstva o Titovoj plemenitosti, doslednosti, požrtvovanosti, humanosti.., dodeli priznanja Titu (drugi i treći orden Narodnog heroja, proglašenje za počasnog doktora nauka beogradskog Univerziteta, plaketa povodom proslave 30-godišnjice drugog zasedanja AVNOJ-a, Povelja počasnog građanina svih jugoslovenskih opština...)…
Izložba obuhvata i svedočanstva o susretu pionira i omladinaca Slavonije, Hrvatske, Makedonije, grada Beograda... s Titom, kao i audio zapise s proslave rođendana tokom koje predstavnici radnih kolektiva, komuna i drugih organizacija iz cele zemlje predaju drugu Titu poklone - proizvode koji predstavljaju rad njihovih kolektiva (samostrel sa ugrađenom baterijom, volan i gumu, grombi kaput, maketu hidroglisera...) ili dokumete o njihovim dostignućima (foto album iz Tanjuga, foto album “Razvitka” poljoprivrednog dobra Crveni bregovi...).
Pažnju posetilaca izazvala je i fotografija koja zahvaljujući trakama od kojih je sastavljena, predstavlja lik Tita - gledano spreda, dok se iz desnog ugla prepoznaje Edfvard Kardelj, a sa leva Aleksandar Ranković.
Između ostalog, izložba obuhvata i dokumentaciju izjava javnih ličnosti u Titovo vreme i posle njegove smrti, pa je tako reditelj Veljko Bulajić ocenio da su suze za Titom bile “suze za standardom, iz straha, suze da će proći vreme kada će maltene svako moći da pravi vikendicu...”
Namera MIJ je da i u narednom periodu - serijom izložbi, tribina, radionica, filmskih i muzičkih programa skrene pažnju na bogatstvo svojih zbirki, koje predstavljaju nezamenjivu građu za sociološku i kulturološku analizu socijalističkog perioda na prostorima SFRJ.
Umesto vođenja kroz izložbu, svake subote u podne biće organizovani različiti događaji - projekcije filmova, horski nastupi, izlaganja aktuelnog materijala u vezi sa likom i delom Tita.., čime će na specifičan način biti upotpunjen izloženi materijal.
Deo tog pratećeg programa su i nekada popularne “kuvarice” - vezena zidna platna, gobleni s Titovim likom, dokumentarci o njemu i filmovi koje je lično snimio tokom putovanja po afričkim zemljama i u lovu po bivšoj Jugoslaviji.
Tako će 21. marta biti predstavljene “kuvarice” Lenke Zelenović - “Ljubičica” iz 2005. (Druže Tito ljubičice bela / s tobom je cvetala zemlja cela) i “Laž” iz 2008. (Druže Tito da li znaš / sad nam daju samo laž), a autorka će na licu mesta demonstrirati tehniku tog zaboravljenog veza, uz razgovor sa publikom.
“Kuvarice” su vezena platna sa motivima iz kuhinje, koja nisu obavezno imala prateći tekst, a pojavile su se na ovim prostorima pre više od jednog veka, kada su se počeli širiti modernizacijski procesi. Umetnička grupa Škart je 2000. ohrabrila nekoliko ženskih grupa u Srbiji (Udruženje samohranih majki, Udruženje žena izbeglica, Udrženje seoskih vezilja) da ponovo prave "kuvarice", koje su vremenom, kako su se domaćinstva osavremenjivala, imale i zaštitnu, higijensku, i estetsku funkciju.
U okviru pratećeg programa izložbe ‘Efekat Tito”, 28. marta biće prikazani Titovi memoari, odnosno dokumentarni televizijski serijal reditelja Veljka Bulajića iz 1980. godine, zbog kojeg je bivši predsednik SFRJ verovatno i raskinuo sa njim saradnju.
Prema navodima pokojnog Bogdana Tirnanića, Bulajić mu je više puta rekao da nije želeo taj projekat. Shvativši da ga ne može izbeći, odlučio se na objektivistički pristup, odnosno da se “suviše ne meša u svoj posao” - postavio je Tita pred statičnu kameru i pustio ga da priča, naveo je Tirnanić u petom delu “Tajne istorije Jugo filma”, pod naslovom “Titov najbolji drug Veljko Bulajić”.
Za 4. april najavljena je prezentacija goblena sa Titovim likom, čiji je deo izložen i na glavnoj postavci, a budući da se brojni takvi gobleni još uvek nalaze u domovima širom bivše Jugoslavije, MIJ je pozvao vlasnike da ih donesu do 2. aprila u 12 sati (svakog dana sem ponedeljka od 10 do 16 sati). Biće izloženi, a po zatvaranju izložbe “Efekat Tito” vraćeni vlasnicima.
Poželjno je doneti i fotografiju na kojoj se vidi deo kuće u kojem stoji goblen, a moguće je poslati i samo fotografiju goblena u kućnom okruženju, na adresu info@mij.rs. Učesnicima te akcije biće poklonjen besplatan ulaz u MIJ (i za članove porodice) i/ili katalog izložbe “Efekat Tito”.
U okviru filmskog pratećeg programa, 11. aprila biće prikazane emisije “20. godina - parada” Dejana Đurkovića (1944) i “Ratniče, voljno!” Krsta Škanate (1964) iz serijala “Pod embargom” Mome Kapora i Ružice Varde.
Reč je o dokumentarnim filmovima koji su u arhivi RTS-a nosili oznaku “pod embargom”.
Autor je epizodom “20. godina - parada” želeo da skrene pažnju novim generacijama na strukturu tabua, a kolažom dokumentarnih snimaka sa parada pokazuje protok vremena jednog totalitarnog režima. “Ratniče, voljno!” je film o bivšem ratniku iz Bosanskog Grahova Dušanu Mandiću kome je 1942. sve spaljeno i svi pobijeni.
Film je dobio prvu nagradu na festivalu u Oberhauzenu i ušao u sve svetske antologije dokumentaraca, a biće prikazan uz razgovor sa načelnikom i kustosom MIJ Momom Cvijovićem.
Posetioci izložbe “Efekat Tito” imaće priliku 18. aprila da prisustvuju i koncertu hora Horkestar, koji će izvesti pesme posleratne izgradnje u SFRJ i demonstrirati drugačije shvatanje tradicije i susreta sa njom, koje nije lišeno izvesne doze humora.
U završnici izložbe, 25. aprila u podne, prvi put će biti javno prikazani Titovi filmovi.
U zaostavšini Josipa Broza Tita pronađeno je 36 filmova koje je lično snimio, a najveći broj potiče iz vremena njegovog čuvenog putovanja po afričkim zemljama, poznatog pod nazivom Put mira, od 28. februara do 22. aprila 1961. godine. Kao svojevrsna svedočanstva, tu su i njegovi snimci iz lova, Karađorđeva, sa Briona, Vange i Brda kod Kranja.
Izložba je realizovana u saradnji sa Fondom B92 / Kulturnim centrom REX, uz pomoć Kulturnog centra Beograda, Istorijskog muzeja Srbije, UPG “Noć muzeja”, Radio Beograda, Progamskog arhiva Televizije Beograd i Jugoslovenske Kinoteke, uz podršku Ministarstva kulture Srbije.
Ulaz u MIJ je 200 dinara za ceo kompleks, a 100 dinara za grupe.
Sajt MIJ je www.mij.rs
(SEEcult.org)
