Otvoren Salon Ota Bihalji-Merina
Salon Ota Bihalji-Merina, deo kompleksa Muzeja naivne i marginalne umetnosti, otvoren je 10. marta u Beogradu, uz podsećanje na život i rad tog književnika, publiciste, istoričara umetnosti i likovnog kritičara.
Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković istakla je na otvaranju da je Bihalji Merin bio u mladosti pilot ratnog vazduhoplovstva, a potom je sa ratom Pavlom bio i osnivač Nolita. „I uvek, šta god radio i gde god boravio, bio je zakleti antifašista i borac za slobodu i pravdu. Nije nimalo slučajno ni pretenciozno to što ga je Artur Kesler smatrao legendarnom ličnošću Pariza i Berlina 30-ih godina 20. veka, niti to što je Tomas Man za njega rekao da je jedan od najboljih stilista nemačkog jezika“, naglasila je Maja Gojković.
Maja Gojković istakla je da je Bihalji Merin gotovo čitav vek bio jedinstvena pojava na domaćoj kulturnoj sceni i da je kao renesansna ličnost, višestruko talentovan i nadaren uspeo da se ostvari u svemu čime se bavio.
Prema rečima Maje Gojković, Bihalji Merin je kao erudita svetskog renomea dao možda i ključni doprinos afirmaciji i boljem statusu i razumevanju naivnog slikarstva u Srbiji. U vreme u kojem je živeo, ali i sve do danas, ta vrsta umetnosti postala je jedna od prepoznatljivih amblema Srbije na međunarodnoj kulturnoj sceni, navela je Maja Gojkovic, saopštilo je Ministarstvo kulture.
„Bilo da je reč o poznatim školama naive iz Jagodine i Kovačice ili o samoukim slikarima širom naše zemlje, mnogobrojna dela koja su nastala na ovim prostorima govore o slikarskoj veštini koja s razlogom postaje sve cenjenija i priznatija širom sveta“, rekla je Maja Gojković, napominjući da se Salon nalazi u stanu u kojem su se okupljala i o umetnosti i drugim pitanjima debatovala najveća imena druge polovine 20. veka, te da je taj bio hram kulture u malom, ukrašen vrednim slikama i omeđen mnogobrojnim knjigama. Njegovu dodatnu vrednost i posebnu draž davali su veliki umetnici koji su tu diskutovali, a ponekad i žestoko raspravljali o umetnosti ili drugim životnim temama, dodala je ministarka.
„Ljudi svesni značaja kulture, kako za čitavo društvo tako i za razvoj i izgradnju svakog pojedinca, verovali su da umetnost i dela koje ona stvara nisu nastajali radi sebe same, niti da bi se njima divio mali krug povlašćenih. Sve ono vredno što su stvarale generacije predaka pripada svima, u skladu sa različitim i raznovrsnim potrebama, afinitetima i senzibilitetima“, rekla je Maja Gojković.
U okviru otvaranja, održan je prvi u nizu „Razgovora u salonu“ na temu „Ja živim sa umetnošću“, a uz direktorku Muzeja naivne i marginalne umetnosti Ivanu Bašičević Antić, učestovali su i istoričari umetnosti Biljana Tomić i prof. dr Ješa Denegri.
Salon Ota Bihaljija Merina osnovan je 2013. godine u Beogradu kao mali institut za proučavanje, dokumentacioni centar i mesto susreta umetnika, kolekcionara, kolega iz drugih srodnih ustanova iz zemlje i inostranstva. Mirjana Bihalji, kćer Ota Bihalji-Merina, i njen suprug Gerhard Šoenberner donirali su Muzeju naivne i marginalne umetnosti salonski stan u kojem je Oto proveo poslednje decenije svog života.
*Foto: Goran Zlatković
(SEEcult.org)
