Pozorišna mašina u vreme krize
Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine (FPPV) predstavlja od 4. do 11. aprila u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović” u Zrenjaninu selekciju prof. dr Vlatka Ilića, koji ukazuje na proizvodni karakter pozorišta, posebno u vreme krize, kao i na slabo vrednovan i nedovoljno podržan umetnički rad.
“U vremenu u kojem se čovekov dodir u najvećoj meri svodi na dodir sa tehnologijom – od tzv. pametnih uređaja do produkata industrije zabave, stiče se utisak da umetnost pozorišta, koja proističe iz jednog drukčijeg susretanja, gubi na značaju, uprkos tome što mehanicističke vizije teatra nisu novina. Francuski filozof Badju, na primer, u Pohvali pozorištu piše da je ono najveća mašina ikada izmišljena za apsorbovanje kontradikcija jer sve može postati njegovom građom. Ipak, nedavna zatvaranja teatarskih kuća širom sveta, zatim diktat digitalizacije života u celosti, kao i turbulentne prilike u kojima živimo, pred pozorišne stvaraoce postavljaju nove izazove, zahtevajući temeljno preispitivanje mesta umetnosti u okvirima društvenog života”, naveo je Ilić u obrazloženju selekcije 71. FPPV, koja obuhvata šest predstava za odrasle i tri za decu.
Živi pesak
Razmatrajući pozorišnu kulturu Vojvodine tokom prethodne dve sezone, obeležene pandemijom, Ilić kao vodeću tendenciju navodi zapitanost nad tim šta teatar jeste, šta bi on trebalo i mogao da bude. Ona se, kako je dodao, prepoznaje pritom u različitim interpretacijama i postupcima svojstvenim međusobno gotovo neuporedivim poetikama.
“Ovakva autorefleksija se najčešće i dovodi u vezi sa periodima krize, kada se kritički promišljaju tradicija, norme i praksa. Ali je ona ujedno i pokazatelj profesionalne zrelosti pozorišnih radnica i radnika, koja se ogleda u njihovoj težnji da publici ponude više od puke zabave, ili bar ne samo nju”, naveo je Ilić, napominjući da mišljenje pozorišta kao mašine svakako ga ne suprotstavlja životu – obrazac binarnih opozicija se uveliko dovodi u pitanje – već naglašava njegov proizvodni karakter, na kojem insistira i Benjamin u svoj čuvenom izlaganju “Pisac kao proizvođač”, održanom na Institutu za proučavanje fašizma u Parizu 1934. godine.
“Ovom prilikom, stoga, u sećanje prizivamo marksističko nasleđe i, preciznije, teoriju radne vrednosti, ne bismo li (još jednom) ukazali na slabo vrednovan i nedovoljno podržan umetnički rad. Naposletku, da ne bude zabune, teatar nikada nije bio jedino narativna mašina, već uvek i vizeulna, a verovatno u najvećoj meri afektivna, sa čime je i skopčana njegova subverzivnost. Pozorište je oduvek omogućavalo iskustvo drukčijeg življenja u svetu u kojem bi se ljudi zaticali”, istakao je Ilić.
Od 30 predstava za odrasle, prijavljenih za učešće na 71. FPPV, kao umetnički najuspešnije, a shodno njihovim idejama, umeću onih koji su na njima radili i konačnog ishoda stvaralačkog procesa, Ilić je izdvojio “Živi pesak” prema motivima Ota Tolnaija i Pala Petrika, u režiji Kinge Mezei i produkciji Drame na mađarskom Narodnog pozorište u Subotici, zatim “Kus petlić” Aleksandra Popovića, u režiji Milana Neškovića i produkciji Drame na srpskom istog teatra, “Ko je ubio Dženis Džoplin?” Tijane Grumić, u režiji Sonje Petrović i produkciji Srpskog narodnog pozorišta i OPENS-a (Omladinske prestonica Evrope Novi Sad), te “Tri sestre” A. P. Čehova, u režiji Zoltana Puškaša u produkciji Pozorišta “Deže Kostolanji” iz Subotice, koje učestvuje i predstavom “Vitezovi lake male” Andraša Urbana. U selekciji je i “Tramvaj zvani želja” Tenesija Vilijamsa, u režiji Juga Đorđevića i produkciji Narodnog pozorišta u Somboru.
Vitezovi lake male
Od sedam prijavljenih predstava za decu, Ilić je prema istim kriterijumima izdvojio predstave “Pipi Duga Čarapa” prema delu Astrid Lindegren, u dramatizaciji i režiji Veselina Bojdeva i izvođenju Dečjeg pozorišta u Subotici, “Dečak i mesec” Željka Hubača (prema motivima pripovetke Branka Ćopića “Mjesec i njegova baka”), u režiji Vjere Vidov, u izvođenju Lutkarske scene Narodnog pozorišta “Toša Jovanović”, te autorsku predstavu “Devojčica sa šibicama” (prema motivima bajke H. K. Andersena) rediteljke Sonje Petrović, u produkciji Pozorišta mladih u Novom Sadu, Festivala ekološkog pozorišta u Bačkoj Palanci i organizacije “Sloboda nema cenu” u Srbobranu.
Dečak i mesec
Prema rečima Ilića, stav da je pozorište mesto okupljanja i da bi shodno tome ono trebalo da oslovi teme od značaja za zajednicu prepoznaje se u mnogim predstavama nastalim tokom prethodne dve sezone, npr. u “Poslednjim devojčicama” Maje Pelević, u režiji Kokana Mladenovića, Pozorišta “Deže Kostolanji”, ili u predstavi Slovačkog vojvođanskog pozorišta Kebab, koju je prema tekstu Đanine Karbunariu režirala Svetlana Gaško. Uz njih, kako je istakao, još dve predstave koje se nisu našle u selekciji 71. FPPV zavređuju više pažnje. To su “Dečko iz poslednje klupe” Huana Majorge u režiji Tijane Vasić i produkciji Narodnog pozorišta “Toša Jovanović”, te Sterijina “Laža i paralaža” u režiji Stevana Bodrože, u produkciji Narodnog pozorišta u Kikindi.
Nagrade 71. FFPV, koje će biti uručene 11. aprila, dodeliće žiri koji čine rediteljke Mia Knežević i Irena Tot i dramski pisac Dejan Dukovski (predsednik).
Prateći program, na koji je ulaz besplatan, počinje izložbom “Lica Mire Banjac” autora Zorana Maksimovića u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu.
Pozorište “Promena” Akademija umetnosti u Novom Sadu izvešće 5. aprila “Černobiljsku molitvu” prema romanu Svetlane Aleksijevič.
Za 6. mart najavljeno je predstavljanje knjige “Joca Savić – Čovek kome se klanjala Evropa” autora Dušana Rnjaka, u izdanju Pozorišnog muzeja Vojvodine, a dan kasnije biće predstavljena monografija “Nikita Milivojević – Ja ovde silazim” Olivere Milošević, u izdanju Akademije umetnosti, Pozorišnog muzeja Vojvodine i Itaka art centra iz Inđije. Časopis za lutkarsku umetnost Niti biće predstavljen 8. aprila.
Od 6. do 8. aprila najavljen je i podkast Aleksandre Glovacki na Fejsbuk strani Pozorišta “Toša Jovanović”.
Sajt NP je tosajovanovic.org.rs, a program 71. FPPV nalazi se i u Kalendaru portala SEEcut.org.
(SEEcult.org)
