Izraelski filmovi u DKC-u – slika društva u promenama
Festival Dani izraelskog filma počeo je 15. septembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda projekcijom višestruko nagrađivanog igranog filma “Tel Aviv u plamenu” Sameaha Zoabija, a prema rečima ambasadora Izraela u Srbiji Jahela Vilana, pružiće uvid u izraelsko društvo koje je u stalnim promenama.
Ambasador Vilan, koji je otvorio manifestaciju, naveo je da su se “godinama unazad Beograđani radovali septembru u KCB-u i još jednom uzbudljivom susretu sa izraelskom kinematografijom”, te izrazio zadovoljstvo što se posle pauze, izazvane pandemijom korone, okupila mnogobrojna publika “spremna za novo putovanje u raznovrstan, energičan, fascinantan, Izrael koji se stalno menja”.
“Izraelski film predstavlja odraz izraelskog društva u svim aspektima. I bilo da se bavi istorijom, religijom, politikom ili savremenim temama, tabu teme ne postoje, što ga po mom mišljenju čini posebnim”, istakao je Vilan.
Ovogodišnji festival nosi naziv “Israel inside out”, budući da kroz tri programske celine - komedije, ljubavne priče i dokumentarce “prikazuje sve boje i nijanse Izraela”.
Najavljujući film “Tel Aviv u plamenu”, ambasador je rekao da to delo izraelsko-arapskog scenariste i reditelja Zoabija vodi gledaoce u “izazovnu realnost Jerusalima i Ramale”, te da ta komedija donosi dva dijametralno suprotna narativa – izraelski i palestinski, s mnogo emocija i bez ikakvog filtera.
Ambasador Vilan je zahvalio KCB-u i njegovom izuzetnom timu “bez kojih ova divna avantura ne bi bila moguća”.
Urednik filmskog programa KCB-a Ivan Aranđelović poželeo je prethodno publici dobrodošlicu u “bioskop dobrog filma”, te istakao veliku pomoć ambasade Izraela u organizovanju progama koji pruža uvid u domete izraelske kinematografije.
“Dovoljno je reći ’Valcer sa Baširom’, dovoljno je reći ’Nudl’ ili ’Limunovo drvo’ – to su filmovi koji su proteklih decenija obeležili dominaciju izraelske kinematografije ne samo u Evropi nego u čitavom svetu. Kakve teme danas fasciniraju autore u Izraelu, kakve su njihove estetike i poetike, gledaćemo u DKC-u do 19. septembra”, najavio je Aranđelović.
Žanrovski raznovrstan program Dana izraelskog filma čine tri celine - Dan komedije (16. septembra), Dokumentarni dan (18. septembra) i Dan ljubavi (19. septembra).
Dan komedije donosi filmove “Mosad” (2019) i “Oproštaj” (2019). Akcionu komediju “Mosad” režirao je Alon Gur Arie, koji je sa Davidom Zukerom pisao scenario o udruživanju izraelske i američke tajne službe protiv međunarodne terorističke organizacije. Međutim, kada američki tehnološki milijarder biva kidnapovan u Jerusalimu, CIA odlučuje da se više ne oslanja na Izrael i šalje svog agenta u operaciju spasavanja.
Režiju i scenario “Oproštaja” potpisuju Guy Amir i Hanan Savion. Prema sinopsisu, na jugu Izraela, u blizini granice sa Gazom, prijatelji Šaul i Nisan pljačkaju poštansku štedionicu, ali Šaul završava u zatvoru. Kada godinama kasnije izađe, Nisan, koji je u međuvremenu postao religiozan, moli ga za oproštaj. Šaul nije time oduševljen, ali mu je potrebno da se Nisan seti gde je zakopao plen.
I u Danu ljubavi prikazuju se dva filma.
Drama “Čežnja” (2017) reditelja i scenariste Savija Gabizona je priča o roditeljstvu, o sredovečnom čoveku čiji se život menja iz korena nakon saznanja da je godinama zapravo bio otac jednom dečaku.
Izraelsko-britanska koprodukcija “Ko će sad da me voli?” (2016) je dokumentarac o homoseksualcu koji se, kada sazna da je HIV pozitivan, vraća iz Londona u Izrael sa željom da se pomiri sa svojom religioznom porodicom koja ga je odbacila. Režiju i scenario zajedno su radila čuvena braća Barak i Tomer Hejman.
U okviru Dokumentarnog dana biće prikazani filmovi “Senke Bagdada” (2013) i “Muzej” (2017).
“Senke Bagdada”, čiji su autori Duki Dror i Galia Dror, predstavljaju uzbudljivo filmsko putovanje od Izraela do Bagdada u potrazi za nestalim ocem i izgubljenom zajednicom. Mladi novinar iz Bagdada odlučuje da piše o Lindi Abdul Aziz, koja je pobegla iz Iraka u Izrael početkom 70-ih godina 20. veka i o njenom ocu, koji je ubrzo potom nestao. Dok je intervjuiše, sumnjičavost se pretvara u poverenje, a njih dvoje polako otkrivaju istinu iza tragičnog kraja Lindinog oca, kao i jevrejske zajednice koja je živela u Iraku više od 2.000 godina.
Film o najvažnijoj kulturnoj instituciji u zemlji – Muzeju Izraela, delo je reditelja i scenariste Rana Tala. Američki direktor, čuvar koji voli da peva, jerusalimski kustos, sanitarni inspektor iz zajednice Haredi, palestinski vodič i slepi posetilac, neki su od likova koje će publika sresti tokom “obilaska” Muzeja Izraela, u kojem je Tal snimao čak 18 meseci.
Svi filmovi imaju i srpski i engleski titl. Karte su u prodaji po ceni od 300 dinara.
Program sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
