Mančevski: Film volimo zbog nečega između redova
Slavni makedonski reditelj i scenarista Milčo Mančevski predstavio je 2. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda svoj igrani film “Vrba”, triptih o (ne)ostvarenoj želji i potrebi da se postane roditelj, a nakon beogradske premijere, u razgovoru s publikom, najavio je novi film “Kajmak” i izrazio nadu da će se naći na narednom Festu.
“Vrba” sadrži tri gorke priče – jednu srednjovekovnu iz seoske sredine i dve iz savremenog Skoplja, koje predstavljaju ogledalo i suprotnost jedna drugoj, a istražuju teme ljubavi, poverenja i majčinstva, dok tri para pokušavaju da dobiju dete – pomoću vradžbina, savremene medicine ili usvajanjem.
Mančevski je rekao da je najpre hteo da radi film o paganskim običajima.
“Tu su bili elementi magije, vila, čak i Kraljević Marko u jednom trenutku. Onda sam to suzio na nešto intimnije, na temu roditeljstva, na traganje za rešenjem kada neko jako želi, a ne može da ima dete. Ali to mi je bilo previše linearno, pa sam tražio nešto što bi iskomplikovalo stvari. I tako je nastala savremena priča, a nju sam zasnovao na nekoliko istinitih događaja”, izjavio je Mančevski, dobitnik nagrade "Živoijin Žika Pavlović" proteklog leta na 15. Leskovačkom internacionalnom filmskom festivalu režije.
Tokom procesa nastanka filma jedno vreme mu sama tema – potreba za roditeljstvom “nije bila toliko bitna, koliko struktura i kako da se sve to sklopi, sa puno komplementarnih i kontrastnih trenutaka”.
Mančevski je priznao da mu je ono što je linearno uglavnom dosadno. Kao triptih je snimio i svoj debitanstki film “Pre kiše” (1994), koji je bio nominovan za Oskara, a na sličan način su komponovani i “Prašina!” (2001) i igrano-dokumentarni “Majke” (2010).
Njegov novi film “Kajmak”, kako je rekao, nije toliko razlomljen, ima samo dve priče.
“Tema su ljubavni trouglovi. To je film o dve porodice koje žive u komšiluku, ne poznaju se, ali životi počinju da im se prepliću”, dodao je.
Svetska premijera biće krajem oktobra na festivalu u Tokiju, a Mančevski se nada da će ga beogradska publika videti na Festu, na kojem su prikazani i “Vrba” i drugi njegovi filmovi.
U razgovoru u DKC-u, koji je vodio urednik filmskog programa Ivan Aranđelović, Mančevski je predstavio svoj način rada.
“Film nastaje kada imam zaplet. Često je to neka priča ili situacija koju sam čuo, a onda razmišljam - moglo bi da bude ovako, moglo bi onako... Kad jednom imam priču, stavim je na papir, na nekih pet stranica. Onda ostavim da sazri. Nekad treba godina ili dve, a nekada brzo sazri i tada skočim na puni scenario... Nakon toga dolazi ono veliko zadovoljstvo da se isfinansira film”, naveo je uz osmeh Mančevski, dodajući da je u slučaju “Prašine” to trajalo šest godina, dok je, na primer, za “Majke” išlo vrlo brzo.
Pre snimanja uvek ima duge probe sa glumcima, a važno mu je i da ima dovoljno vremena za montažu.
“Sada imamo tehničke mogućnosti da montaža bude veoma brza. Mislim da to nije uvek dobro, jer treba vremena da bi se sve lepo poklopilo, ne da se to samo tehnički izvede. U svakom od tih koraka režija treba da bude prisutna. Međutim, kod stranih studija reditelj završi snimanje i onda film vidi tek na premijeri”, rekao je Mančevski.
U stvaranje filma ne kreće sa unapred zacrtanom čvrstom strukturom ili porukom: “Često ostavim da priča sama sebe vodi. Od sinopsisa do finalne verzije scenarija neke stvari se promene. To se dešava i u montaži, neke već snimljene scene ne uđu u film”.
“Kad radim ne razmišljam toliko racionalno. Što ne znači da ne radim veoma disciplinovano. Obavim malo istraživanje, konkretno za ovaj film i o simbolici koju nosi vrba i o najčešćim imenima u Makedoniji u tursko doba, ali to mi nije najvažnije. Pišem i prerađujem, menjam stvari u montaži, a odluke donosim intuitivno”, rekao je Mančevski.
Na pitanje šta je najbitnije za dobar film odgovorio je da je “priča neophodna, ali nije najvažnija”.
“Navikli smo da govorimo o priči, da prepričavamo film. Ali kada volimo neki film, mi ga volimo ne zbog same priče nego zbog nečega što je između redova, što je neopipljivo. To je ton filma, to su odnosi između likova, to je odnos koji autor ima prema publici”, naveo je Mančevski.
Mančevski će 3. oktobra održati master klas na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
“Studentima uvek kažem – za film, kao i za svaku umetnost potrebne su dve stvari: treba zanat i treba srce. Ne pokušavam da utičem na ukus studenta. Ako ti to voliš – u redu, ja ti pokazujem kako to na najbolji način da se izvede. Ali važno je da pričaš priče koje te zaista interesuju, a ne one za koje misliš da će biti uspešne”, rekao je Mančevski.
Prema rečima Mančevskog, na njegov ukus uticali su kaubojski filmovi, te vampirski, i to sa soft-porn elementima, kao i filmovi o Džejmsu Bondu, partizanski…
Prisetio se i kako je kao mali gledao “Rašomon” na televiziji: “Nisam ništa razumeo ali je bilo hipnotički”.
“A kada sam počeo da shvatam šta je šta, otkrio sam crni talas, filmove Saše Petrovića, Dušana Makavejeva, Žike Pavlovića”, rekao je Mančevski.
Film “Vrba”, koprodukcija Severne Makedonije, Mađarske, Belgije i Albanije, biće narednih dana na redovnom repertoaru DKC-a.
Uloge igraju: Sara Klimoska, Natalija Teodosieva, Kamka Točinovski, Nenad Nacev, Nikola Risteski, Petar Caranović, Ratka Radmanović, Petar Mirčevski i Ana Kostovska.
Muziku je komponovao stari saradnik Mančevskog, Kiril Džajkovski, a upečatljivu fotografiju ostvario je mađarski snimatelj Tamaš Doboš.
(SEEcult.org)