• Search form

19.10.2022 | 17:03

59. Oktobarski salon u znaku preispitivanja

59. Oktobarski salon u znaku preispitivanja

Preispitivanje Oktobarskog salona u fokusu je 59. izdanja te najznačajnije međunarodne izložbe savremene umetnosti u Srbiji, koja će posle duži niz godina biti otvorena na Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, 20. oktobra, a posebna je po još nekoliko ključnih stvari – iako bijenalna od 2014. godine, održava se godinu dana nakon 58. OS, umesto umetničkog direktora – kustos je Zorana Đaković Minniti sa timom Kulturnog centra Beograda (KCB), koji je i organizator, za razliku od prethodnih nekoliko izdanja – prisutan je veći broj domaćih umetnika, koji su birani po pozivu, a ne posredstvom konkursa… Posebnu specifičnost 59. OS čini i to što je budući format te manifestacije dat na svojevrsnu javnu raspravu, a prema rečima predstavnika osnivača – Grada Beograda – otvoreni su za sve opcije.

Jedna od novina 59. Oktobarskog salona, koji počinje već tokom popodneva ispred KCB-a, a zvanično će biti otvoren u Salonu Muzeja grada Beograda - novom izlgačkom prostoru u srpskoj prestonici, jeste i uvođenje umetnika/ce u fokusu, a ovoga puta to je Milica Tomić. Uoči svečanog otvaranja, ona će na prostoru ispred KCB-a, odnosno u bazenu ugašene fontane, izvesti u 19 sati performans “Beogradska ekstenziju “Edinburške izjave: ko profitira od umetnosti a ko pošteno zarađuje” Dragoljuba Raše Todosijevića.

Ekstenzija “Edinburške izjave” iz 1975. godine izvedena je prvi put pre deset godina u okviru Bijenala umetnosti u Pančevu i simpozijuma “Oktobar XXX” kustoskinje Jelene Vesić. Nekoliko umetnika i kritičara je pozvano na ponovno izvođenje i aktualizaciju pitanja svojevremeno pokrenutih u okviru projekta Oktobar 75 koji je inicirala Dunja Blažević u Studentskom kulturnom centru 1975. godine kao kontra-izložbu naspram manifestacije Oktobarski salon, koja je u to vreme predstavljala neku vrstu birokratske kulturne manifestacije sa građansko-modernističkim tendencijama.

Milica Tomić će za beogradsko izvođenje “Edinburške izjave – ko profitira od umetnosti a ko pošteno zarađuje” izvesti prostorno-semantičku ekstenziju tog čuvenog rada Raše Todosijevića - uvođenjem aktuelnih pozicija i funkcija unutar “sistema umetnosti”.

Osim Milice Tomić (uz učešće Jelene Vesić, Žige Testena i radove Abdularahmana Albašira, Amela Bešlagića, Olge Jevrić, Anuše Kehar, Stevana Labudovića, Milice Lopičić, Filipa Saltera i Branimira Stojanovića Trše), među više od 50 učesnika 59. Oktobarskog salona – mahom iz Srbije i regiona, našli su se i: Ana Adamović, Sanja Anđelković, Jerg Beser, Tomislav Brajnović, Boogie, Vokalno-kustoski sindrom, Antonio Grgić, Goran Dimić, DK, Daliborka Đurić, Uroš Đurić, Želimir Žilnik, Drijant Zeneli, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Jednostavno rečeno, Jovan Jović, Adela Jušić, Karkatag, Kožitor Kleman, Erik Korn, Markus Kouts, Božidar Mandić - Porodica bistrih potoka, Teresa Margoljes, Mesna zajednica “Stjepan Filipović” i Debatni program ULUS-a, Mihael Milunović, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Predrag Nešković, Mila Panić, Katarina Petrović, Olivija Plender, Darinka Pop-Mitić, Marta Popivoda i Ana Vujanović, Nikola Radosavljević, Dušan Rajić Dulait, Milica Rakić, Srđan Veljović, Marko Tirnanić, Saša Tkačenko, Slaven Tolj, Mila Turajlić, Mia Ćuk, Dubravka Ugrešić, AICA Srbija, Ibro Hasanović, Nemanja Cvijanović, Milica Crnobrnja, Šejma Fere i Šok ZaDruga.

U ime organizatora, v.d. direktora KCB-a Aleksandar Ilić istakao je 19. oktobra na konferenciji za novinare da je svojevrsni presedan to što umetnička direktorka ovoga puta dolazi iz kuće koja organizuje OS od 1970. godine.

Ističući da je posebno srećan što učestvuje veliki broj domaćih umetnika, Ilić je zahvalio svima koji su podržali 59. OS koji će, kako je navela predsednica Odbora OS i zamenica gradskog sekretara za kulturu Gordana Goncić, biti otvoren za sve opcije u budućnosti.

Podsetivši da je OS jedna od 14 manifestacija od značaja za Grad Beograd, te da je njegova sudbina godinama bila vezana za vreme u kojem se dešavao, Gordana Goncić je rekla da se OS menjao proteklih decenija u zavisnosti od političkih, finansijskih i društvenih promena. Započet kao manifestacija domaće likovne scene, OS je 2004. godine postao međunarodna manifestacija, a od 2014. godine bijenalna, podsetila je, dodajući da je Odbor OS odlučio da poveri 59. izdanje Oktobarskog salona KCB-u upravo “iz potrebe da se najznačajnija, najvoljenija, ali i najkritikovanija izložba preispita ne samo u svom konceptu, već i kako je nastala, sa kakvom vizijom, kako se odvijala, gde je grešila i kuda u tom dijalogu između umetnika, umetničkih dela, stručne javnosti i uošte publike može da se dođe do novih smernica i odgovora”.

Gordana Goncić podsetila je i da je pre dva veka Čehov napisao u “Galebu” da su “potrebne nove forme”, a kako je dodala, ta misao odzvanja i danas, i za njenu realizaciju su potrebni i kreativnost i hrabrost.

Organizovanje OS godinu dana zaredom vođeno je željom da se ta manifestacija “vrati u bijenalni kalendar”, posle odlaganja izazvanog pandemijom, a iako su sve opcije otvorene, lično će se zalagati da ostane međunarodna manifestacija, kao i da budžet bude još veći, s obzirom da je jedna od retkih prilika za produkciju novih radova domaćih umetnika.

Odgovarajući na pitanje Milice Tomić o mogućnosti učešća domaćih umetnika u odlučivanju o konceptu i formatu OS, Gordana Goncić nije isključila tu opciju, podsetivši da je to i ideja KCB-a već duže vreme.

“Sve je otvoreno… OS će sigurno živeti. Potrudićemo se da bude još bolji”, poručila je Gordana Goncić.

Sa mogućim promenama složio se i pomoćnik ministarke kulture za savremeno stvaralaštvo Radovan Jokić, koji je istakao da je Ministarstvo kulture prepoznaje u OS “jednu od najznačajnijih događaja u sferi vizuelne umetnosti i taj kontinuitet očuvanja likovnih istina i kompetentnih mišljenja” već više od 60 godina. “Uložen je ogroman napor da se ispoštuju osvojene vrednosti i da se ne samo očuvaju, nego i dograde”, rekao je Jokić.

“Svakako pozdravljamo i za poštovanje je hrabrost da se ovogodišnji Oktobarski salon zaustavi u obliku preispitivanja, u osvrtu”, dodao je Jokić i naglasio ujedno i značaj kontinuiteta te manifestacije “u zemlji opterećenoj konstantnim krizama, nastalih često ne svojom krivicom”.

Obećavši da će MKI “pomoći nepokolebljivom namerom da OS opstane”, Jokić je ujedno ukazao i na problem nedostatka adekvatnog prostora za profesionalno izlaganje savremene umetnosti.

Direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković istakla je dugogodišnju saradnju OS i MGB-a, podsetivši da je novija istorija Oktobarskog salona i vezana za bivšu vojnu zgradu u Resavskoj koja je dodeljena MGB-u, ali još nije rekonstruisana. Taj prostor je, kako je istakla, svoju punu afirmaciju i dobio upravo zbog Oktobarskog salona, a izrazila je nadu da će sličnu sudbinu imati i nedavno otvoreni Salon MGB-a, u kojem će 59. OS biti svečano otvoren, uz performans umetnika Slavena Tolja iz Hrvatske.

Uroš Đurić, Aproprijacije 7: Pižon na Hajberiju, 1983, ulje na platnu, 300x170 cm

Umetnička direktorka 59. OS Zorana Đaković Minniti, koja je pre svega zahvalila umetnicima, rekla je da je proces organizovanja te pređubilarne izložbe bio velika “odgovornost, teret, ali i privilegija”.

Podsetivši da je KCB od 1970. godine organizator Oktobarskog salona, koji je imao i “bezbroj mana, problema i prednosti”, Zorana Đaković Minniti rekla je i da je 59. OS bio velika i dobra prilika da KCB, koji je “decenijama iznutra”, pokaže da je mu je stalo do te manifestacije i da ona ima budućnost, ali da o njoj “moraju da progovore pre svega umetnici. To je bila vodilja u čitavom radu”.

Preispitivanje OS, kako je dodala, prirodno se nametnulo, a jedina polazna tačka u procesu koncipiranja i organizovanja 59. Salona bila je želja da bude otvoren 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda.

“Budući da se oslobođenje nikada ne događa na jednom mestu i podrazumeva saradnju – 59. OS je odlična prilika da pokažemo da na to ne smemo da zaboravimo. To se učitavalo i kroz rad sa umetnicima, koji nisu birani na osnovu konkursa, već direktnim pozivom, a ceo proces obeležen je razgovorima i konsultacijama”, rekla je ona, ističući i da je većina radova producirana za 59. OS. Kroz saradnju sa pozvanim umetnicima, otvarale su se i mogućnosti za nove saradnje, pa ni lista učesnika zapravo nije konačna, jer je moguće da će do kraja 59. OS, odnosno početka decembra, još neko ime biti uključeno u ceo proces.

Princip saradnje ogleda se i u revitalizaciji odnosa sa drugim institucijama, u kojima izložba gostuje, a treći nivo saradnje odnosi se na udruživanje, i to sa Memorijalom Nadežde Petrović u Čačku i Kondenz festivalom za savremenu igru i performans u Beogradu, sa kojima KCB promoviše na taj način važnost saradnje javnog i civilnog sektora u kulturi.

“Potrudili smo se da otvorimo i prodrmamo strukturu ove manifestacije ne bi li došli do putevima kojima može da se kreće”, istakla je Zorana Đaković Minniti, dodajući da je, u nameri da se dubinski preispita nasleđe OS, u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti, javno dostupna celokupna biblioteka digitalizovanih kataloga OS od osnivanja do danas.

 
 
 
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by SEEcult (@seecult)

Nakon prvog, svečanog otvaranja 59. OS u Salonu MGB, ali i u KCB-u, UB “Svetozar Marković”, Legatu Vojislava M. Jovanovića Maramboa, fasadi zgrade “Borbe”, fasadi u Makedonskoj 25, u paviljonu na Cvetnom trgu, na platou ispred Palate Albanije, kao i u dnevnom listu “Danas” i na deset bilborda u javnom prostoru širom grada, drugo otvaranje biće 27. oktobra u RTS klubu - Radio Beogradu, Art habu Kula i u e-čitaonici MSUB. Treće otvaranje 29. oktobra biće na Fakultetu dramskih umetnosti, a naredno 3. novembra u Narodnom muzeju. Peto i poslednje otvaranje biće 24. novembra u Salonu MGB i Galeriji Biblioteke grada.

Izložbene celine 59. Oktobarskog salona biće otvarane sukcesivno, a radovi u svih 11 izlagačkih prostora moći će da se vide istovremenou periodu od 24. novembra do 4. decembra.

Ulaz u sve izložbene prostore biće besplatan, osim u Narodni muzej, gde je ulaz besplatan inače nedeljom.

Detaljne informacije o intenzivnom programu 59. OS nalaze se na sajtu oktobarskisalon.org, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org.

Vodič kroz izložbene celine je u prilogu (pdf).

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.