Potreba za dijalogom o arhitektonskim praksama

Neophodnost dijaloga o ulozi i poziciji arhitektonske profesije, koja poslednjih decenija globalno prolazi kroz krizu, u osnovi je koncepta 45. Salona arhitekture u Beogradu, koji će biti održan na proleće u Muzeju primenjene umetnosti (MPU) pod sloganom “Salon dijaloga”.

U organizaciji MPU, u saradnji sa Asocijacijom srpskih arhitektonskih praksi (ASAP), u toku je konkurs za 45. Salon arhitekture, koji će biti održan od 28. marta do 30. aprila.

Prema navodima ASAP-a, arhitektonska profesija poslednjih decenija globalno prolazi kroz krizu u vezi sa sopstvenom ulogom i pozicijom u društvu, pa je više nego ikada potreban kritički dijalog, dijalog unutar profesije, dijalog s javnošću, dijalog sa zajednicom, dijalog sa svim učesnicima u procesu stvaranja arhitekture.

“Usled nepostojanja funkcionalnog mehanizma kritičkog dijaloga proizveden je vakuum, ‘neprostor’ unutar domaće arhitektonske struke; posledica toga su neretko konfrontirani stavovi i podele, tako da su reči i dela arhitektonske struke decenijama bez uticaja i odjeka u srpskom društvu, a javnost preispituje našu profesiju za svako činjenje i nečinjenje u javnom prostoru. Zato verujemo da je na zajednici srpskih arhitekata odgovornost da izgradi kulturu dijaloga unutar sebe i sa društvom, za šta je neophodno da razume da je potrebna promena nas samih, a ne svih drugih oko nas”, navode članovi ASAP-a, koji 45. Salon arhitekture doživljavaju kao priliku da stvore novo polje dijaloga unutar arhitektonske zajednice i, što je još važnije, sa društvom u kojem i za koje stvaraju, te da time doprinesu repozicioniranju arhitektonske profesije.

Arhitektonska profesija u Srbiji, kako navode, jeste profesija diskontinuiteta. Od svih arhitektonskih praksi koje danas rade u Srbiji, 80 odsto nije postojalo pre 2005. godine. Karakter i okolnosti današnje arhitektonske prakse nemaju gotovo nikakvu vezu s karakterom i okolnostima arhitektonske profesije koja je imala potrebu da inicira nastanak Salona arhitekture pre 49 godina. Salon arhitekture je svojevrsni registar preskočenog iskustva arhitektonske prakse u Srbiji i zbog toga je povratak Salonu arhitekture izuzetno značajan.

Gran pri 44. Salona arhitekture – Ljubica Arsić i Daniel Fuchs, Kuća od konoplje, Homoljske planine, 2017-2021.

Dubinski pogled u Salon arhitekture kroz prethodna 44 izdanja može biti put premošćavanja diskontinuiteta arhitektonske prakse danas sa onom koja je obeležila arhitekturu prošlog veka, okupljajući se oko Salona arhitekture 1974. godine.

Razumevajući složenost procesa koji oblikuju savremeno graditeljstvo, MPU i ASAP pozivaju zainteresovane na preispitivanje i redefinisanje arhitektonskih praksi: “Više nego ikada arhitektura mora da pronađe novi format delovanja kako bi obezbedila sopstvenu egzistenciju. Savremena arhitektonska praksa podrazumeva kolektivno stvaranje kroz sinergiju interdisciplinarnih znanja i aktivaciju svih učesnika u procesu izgradnje i oblikovanja prostora. Suštinski dijalektički odnos teorije i prakse globalno prolazi kroz svojevrsnu polarizaciju arhitektonskog delovanja, a koja se ogleda u naglašavanju teorije (marginalizujući praksu) ili naglašavanju instrumentalizacije prakse (marginalizujući teoretsko promišljanje). Arhitektonska profesija, kroz svoje sintezne veštine mišljenja i delovanja, treba da iskaže svoj puni kapacitet u stvaranju novih vrednosti. Neophodna nam je inovacija arhitektonske prakse i inovativnost onoga što nudimo društvu kao rešenje za nastale životne promene. To možemo dostići samo kroz negovanje otvorene komunikacije sa društvom u celini, što je upravo jedan od postulata ovogodišnjeg Salona”.

Smatrajući da je savremena arhitektonska praksa i nosilac sistema kontinuiranog obrazovanja, autori koncepta 45. Salona ističu da samo povezivanje arhitektonske prakse sa institucijama edukacije, kritičkog mišljenja, drugim strukovnim i aktivističkim udruženjima, regulatornim telima, može stvoriti arhitekturu koja će biti partner ili korektivni faktor društvu, ekologiji, politici i tržištu.

“Verujemo da samo snažnom i ujedinjenom arhitektonskom praksom, koja neguje dijalog, možemo da se borimo protiv loših praksi u graditeljstvu”, naveli su MPU i ASAP.

U konkurenciji za nagrade i priznanja na Salonu arhitekture radove mogu izlagati profesionalci u devet kategorija: Arhitektura, Urbanizam, Unutrašnja arhitektura, Zaštita graditeljskog nasleđa, Istraživanje i eksperimenti, Arhitektonska kritika i publikacija, Pejzažna arhitektura, Arhitektonska fotografija i Virtuelna arhitektura. Van konkurencije za nagrade na Salonu arhitekture radove mogu izlagati profesionalci i studenti u kategoriji: Konkursni projekti, kao i studenti osnovnih, integrisanih, master i doktorskih studija u kategoriji: Studentski radovi.

Van konkurencije za nagrade na Salonu arhitekture, u okviru izlagačke celine Gost Salona, biće predstavljeni projekti koji su realizovani izvan teritorije Srbije, kao delo pravnih lica registrovanih van teritorije Srbije.

Žiri za dodelu nagrada dodeliće Gran pri Salona i ostale nagrade i priznanja u kategorijama. Ove godine uvedena je i nagrada publike.

Međunarodni žiri čine: prof. dr Verner Zobek, arhitekta, inženjer, istraživač i pisac (predsednik), arhitektkinja dr Ljiljana Blagojević, arhitekta Aleksandar Zeljić, direktor studija i direktor dizajna – Gensler iz Čikaga, prof. dr Dubravka Đukanović, arhitektkinja i direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, arhitektkinja dr Marjana Radović (M2 studio, Milano), profesorka Arhitektonskog fakulteta dr Marija Maruna, dobitnica Gran prija 44. Salona arhitekture i arhitektkinja Ljubica Arsić, dobitnica Gran prija 44. Salona arhitekture.

Svi prijavljeni radovi su predmet selekcije Žirija. Broj prijavljenih radova je neograničen.

Savet 45. Salona arhitekture čine: istoričarka umetnosti i kustoskinja Biljana Jotić, direktorka MPU, arhitekta Relja Petrović, kustos MPU, i arhitekte Predrag Milutinović, Danilo Dangubić i Milka Gnjato.

Prethodno, 44. izdanje Salona arhitekture, na temu "Zaokret", bilo je posvećeno aktivnom odnosu prema savremenim tokovima arhitektonskog oblikovanja i delovanja u kontekstu aktuelnih društvenih, ekonomskih i klimatskih izazova. U cilju uključivanja različitih perspektiva i šireg promišljanja o ulozi i poziciji struke danas, koncept 44. Salona je osmišljen kroz saradnju MPU sa timovima ŽAD i projekta PreSalona, posvećenog umrežavanju i razmeni iskustava u nastavnom procesu četiri fakulteta arhitekture i dizajna. Gran pri 44. Salona arhitekture osvojili su u kategoriji arhitekture Ljubica Arsić i Daniel Fuchs za projekat “Kuća od konoplje” na Homoljskim planinama (2017-2021), dok je u kategoriji publikacija Gran pri dodeljen za delo “U potrazi za javnim interesom: Dometi urbanizma” (2022) grupe autora, koje su uredile dr Danijela Milovanović Rodić, Ljubica Slavković i dr Marija Maruna.

Detaljne propozicije Konkursa za 45. Salon arhitekture, koji je otvoren do 25. februara, moguće je naći na sajtu MPU, kao i u rubrici Konkursi portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)