Najava promene statusa Festa
Godinu dana nakon neostvarene najave promena na Festu, kojima je planirano i pomeranje termina tog međunarodnog filmskog festivala u Beogradu, gradske vlasti ponovo najavljuju promene koje bi, kako očekuju, trebalo da osnaže položaj Festa u regionu i vrate mu “stari sjaj”.
“U procesu smo da već od sledeće godine Fest bude izdvojen kao posebna institucija kako bi se festivalu, koji traje više od pola veka, vratio stari sjaj. Grad Beograd će se potruditi da Fest ponovo bude najznačajniji filmski festival u regionu i u ovom delu Evrope”, izjavio je 26. februara gradonačelnik Aleksandar Šapić, preneo je Beoinfo.
Šapić je prilikom obilaska rekonstruisanog Omladinskog pozorišta “Dadov” rekao da je želja da se na Festu biraju i najbolji srpski filmovi i najbolji srpski glumci, a i da dolaze svetska imena.
Upitan da li bi izdvajanje Festa kao posebne institucije značilo da će biti u boljoj poziciji od Bitefa ili Belefa, Šapić je rekao da to znači da će Fest biti u boljoj poziciji nego što je danas. “Ja kao gradonačelnik ne mogu da dozvolim da Sarajevo ima bolji festival od Beograda. Fest je najstariji”, rekao je Šapić, prenelo je Vreme.
Skupština grada Beograda, inače, usvojila je protekle nedelje nove izmene i dopune Odluke o stalnim manifestacijama u oblasti kulture od značaja za Beograd, kojima je uvedena mogućnost uvođenja funkcije selektora, pored umetničkog direktora. Ista gradska odluka precizira i da nijedna od 14 gradskih manifestacija nema status pravnog lica, već “organizacione, stručce, administrativne, finansijske i tehničke poslove za potrebe Festa obavlja pravno lice kome obavljanje tih poslova na osnovu ugovora poveri Grad Beograd”.
Te poslove je već duže vremena obavljao Centar beogradskih festivala – Cebef, gradska ustanova kulture koja je zadužena i za Filmski festival u Sopotu – Sofest, Beogradske muzičke svečanosti (Bemus) i Beogradske letnje svečanosti (Belef), kao i za znatno mlađu Beogradsku zimu.
Šapić je novitete u vezi sa Festom najavio prilikom obilaska “Dadova” u društvu sa premijerkom Anom Brnabić i gradskom sekretarkom za kulturu Natašom Mihailović Vacić, koja je i predsednica Odbora Festa.
Za razliku od prethodnih godina, 51. Fest počeo je bez uvodne konferencije za novinare, pa nije bilo prilike čuti od organizatora i umetničkog tima na čelu sa Jugoslavom Pantelićem kakvi su planovi. Pantelić je nedavno najavio da će o odnosu sa nadležnim gradskim vlastima govoriti iz “džentlmenskih razloga” tek po završetku 51. festivalskog izdanja.
Pantelić je na svečanom otvaranju 51. Festa naglasio važnost očuvanja izvornog duha tog festivala, uprkos svim izazovima.
“Kada se čovek nađe na početku nekog posla, može imati blagu zebnju, ali i uzbuđenje koje je dobar podsticaj za kreaciju. Kada pak prođe određeni staž i utka sebe u ono čime se bavi, onda ima odgovornost i želju za čuvanjem tog nečega. Pošto se deveti put nalazim na mestu umetničkog direktora Festa jasno je da sam bliže ovoj drugoj poziciji. Podstaknut i nostalgičnom melodijom iz ‘Amarkorda’, podsećam se ne samo na ove godine kada sam učestvovao u organizaciji Festa, već i na ono što nam je povereno od ljudi koji su Fest osnovali, dugo radili na njemu, na tradiciju koja premašuje pola veka”, rekao je Pantelić, konstatujući da je Fest tokom poluvekovne istorije “delio sve dobro i sve loše što je ovo društvo preživelo i uprkos svemu opstao”.
Jugoslav Pantelić, otvaranje 51. Festa, foto: Predrag Mitić/Cebef
Promene na Festu najavljene su bile i posle jubilarnog, 50. izdanja, čijim je Odborom predsedavao tadašnji gradski sekretar za kulturu Ivan Karl.
Nakon 380 projekcija, devet premijera domaćih filmova i 116 gostiju, te prodatih 52.000 ulaznica, Karl je najavio moguće pomeranje termina Festa na septembar.
Upitan da li je o tome planirana neka vrsta javne rasprave u stručnim krugovima, Karl je odgovorio da to nije bio slučaj ni prilikom ranijih promena koncepta.
“Nije bilo javne rasprave ni kada je Fest menjao koncepciju 2015. godine sa ’festivala festivala’ na takmičarski festival, pa se pokazalo da je to bila nužna promena. Kao što je bilo nužno i kada smo 2020. godine takmičarske selekcije sjedinili u jednu jedinstvenu (za strani i domaći film), što je danas Glavni takmičarski program”, rekao je Karl, dodajući da će Fest i dalje imati Glavni takmičarski program, kao i Gala program, jer je to “pozitivna tekovina koncepta ‘festivala festivala’, a imaće i “industri program”, u saradnji sa Filmskim centrom Srbije.
“To su tri glavna koloseka Festa. To je nešto što će ga opredeliti i dodatno jačati u okolnostima u kojima i ostali festivali traže svoje mesto pod suncem, u doba Netfliksa, vrlo skraćene bioskopske distribucije i mogućnosti da se filmovi gledaju na mnogo više platformi nego ranije”, rekao je tada Karl.
Fest u 51. izdanju, pod sloganom "Strast života", prikazuje od 24. februara do 5. marta ukupno 113 filmova, od kojih premijerno 107. Među njima su samo četiri domaća dugometražna i dva kratka filma, a prema mišljenju umetničkog direktora, "poražavajuće je što nema više domaćih filmova".
"Osim Purišinog i Nininog filma, dokumentarca Darka Lungulova o Ju grupi, tu je još zanimljivo ostvarenje Petra Pašića 'Troje' i dva kratkometražna filma. Uprkos ranijim najavama o rekordnom broju premijera, ove godine je bio najmanji broj raspoloživih filmova za prikazivanje na Festu, što me ne čini srećnim", izjavio je nedavno Pantelić.
Film "Ovuda će proći put" Nine Ognjanović deo je Glavnog takmičarskog programa, a na zatvaranju 51. Festa biće premijerno prikazan poslednji film proslavljenog reditelja Puriše Đorđevića “Usta puna zemlje”, koji je završio samo nekoliko nedelja uoči smrti krajem 2022. Nagrađivani reditelj Darko Lungulov učestvuje filmom “YU Grupa – Trenutak sna”, koji će imati svetsku premijeru na 51. Festu.
Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu.
(SEEcult.org)
