Uručeni Zlatni pečati Jugoslovenske kinoteke

Najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke - Zlatni pečat svečano je uručeno 6. juna glumici Jelisaveti Seki Sablić, reditelju Đorđu Kadijeviću i posthumno reditelju Živojinu Žiki Pavloviću (1933- 1998), čime je obeleženo 74 godina rada Kinoteke i 127 godina od prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da nas pokretne slike, i posle više od jednog veka, još uvek opčinjavaju, te da nas, i pored tehnoloških i raznih drugih promena, uzbuđuju, ali i umiruju, teraju nas da delamo, da se menjamo, pružaju utehu… Pantelić je rekao da “sve te slike zajedno čine veliki san koji čovečanstvo, preko sto godina, sanja zajedno i u kome ispisuje jednu istoriju koja je često lepša i smislenija od one stvarne”.

“Jugoslovenska kinoteka je kuća kojoj je glavni cilj da taj san traje i živi. Pored čuvanja filmova i brige o njima, naše aktivnosti usmerene su ka tome da bogatstvo filmskog nasleđa dođe u dodir s publikom, u kome jedino i ostvaruje svoju svrhu i pun potencijal, da stvorimo ambijent u kome se stare vrednosti čuvaju i prenose, ali i uvek iznova sagledavaju i promišljaju. Jugoslovenska kinoteka zato pokušava da stvori što više takvih prilaza i da iznova ukazuje na izuzetne vrednosti našeg filmskog nasleđa”, izjavio je Pantelić na svečanosti, na kojoj je na opus troje laureata podsetio kolaž inserata iz njihovih filmova.

Dodela Zlatnih pečata, kako je naglasio, jedan je od takvih događaja, kojim Kinoteka iskazuje zahvalnost i poštovanje “onim ličnostima bez kojih pomenuto nasleđe ne bi bilo tako bogato kao što jeste, onim ljudima koji su tu kinematografiju stvarali i oblikovali tako da na nju možemo da budemo ponosni, da se u njoj neprestano ogledamo i od nje učimo nešto o sebi i svetu u kome živimo”.

Podsetivši da je izražajnost ljudskog lica činila najveću moć filma od samih njegovih početaka, Pantelić jekonstatovao da “i danas, kada razmišljamo o našem filmu, često ga sagledavamo kao jedan kolaž impresivnih glumačkih kreacija, nezaboravnih junaka i karaktera, koji su postali deo našeg kolektivnog identiteta”.

Zlatni pečat je zatim uručio Jelisaveti Seki Sablić, glumici koja je “harizmatičnom pojavom, ali i ubedljivim stilom obojila neke od najvećih filmova naše kinematografije”.

Pozdravljena burnim aplauzom, Seka Sablić primetila je da možda nije vreme za slavlje, ali je istakla da se ipak raduje priznanju Jugoslovenske kinoteke, jer misli da “ovakvi događaji pomažu da se vratimo u neko bolje vreme, koje smo imali, koje nikad nije bilo sasvim dobro, ali je bilo bolje, a ovakvi događaji pomažu da naš život ponovo normalnije poteče”.

“Posebno sam dirnuta da se nalazim u ovakvom društvu dobitnika, velikana jugoslovenskog filma Živojina Pavlovića i Đorđa Kadijevića. Ponosna sam što dobijam vrhunsku nagradu, najveću koju dodeljuje jedna filmska kuća kao što je Jugoslovenska kinoteka. Zahvalna sam životu što stojim ovde i što mogu da primim ovu nagradu, sa radošću koju imam u srcu. Ja ću tu radost priključiti svojoj ličnoj sreći”, rekla je Seka Sablić.

Uz ocenu da domaći film nije često zalazio u predele onostranog, Pantelić je istakao da je utoliko vredniji pažnje i divljenja Đorđe Kadijević, autor koji je to “radio s najviše uspeha, koji je stvorio nasleđe na kome će se napajati kako novi reditelji koji odluče da krenu u tom malo istraženom pravcu, tako i gledaoci koji se ne plaše da se zagledaju u dubine ljudske duše, ka kojima je uvek bila okrenuta kamera ovog velikog reditelja, i ne samo onda kada je stvarao u okvirima žanrova horora ili fantastike”.

Primajući Zlatni pečat, Kadijević je rekao da u ovakvim trenucima čovek sebi postavlja pitanje da li je to zaslužio.

“Znam samo da sam uvek do daske davao sve što sam mogao, sve što sam imao, jednoj mističnoj vrsti ljudske delatnosti koja se zove umetnost, a u umetnosti jednom mediju koji se zove film. Sada, duboko u starosti, gledajući reprize svojih filmova, ustvari vidim da je to moj život. Ovaj život će uskoro prestati, ali onaj pravi koji ostaje i koji će trajati jeste taj koji je zabeležila filmska traka”, izjavio je Kadijević.

Zahvalivši Jugoslovenskoj kinoteci, istakao je da je zbog njenog imena najviše ceni među svim drugim ustanovu u oblasti kulture.

“Ja sam jugoslovenski reditelj, sve što sam radio stvorila je jedna zemlja koja, kako kažu, ne postoji. A onda je pitanje postojimo li mi. Ali Jugoslavija je postojala, za mene će postojati uvek i biću Jugosloven do poslednjeg trenutka”, naglasio je Kadijević.

Pantelić je podsetio da Kinoteka dodelom Zlatnog pečata ima priliku da oda i počast onima koji više nisu među živima, a ostavili su nemerljiv trag u domaćem filmu. Izraz “ostaviti trag”, kako je napomenuo, nedovoljan je za nekoga ko je stvorio takve filmove kao što je to učinio Živojin Žika Pavlović.

Pavlović je “postavio temelje za mnogobrojne autore koji će doći za njim”, on je “autor koji je u svojim filmovima, ali i književnosti, izgradio čitav jedan svet društvenog naličja i margine, koji je takođe ispitivao mnogobrojne ponore ljudskog bića, koji je bio zagledan u đubrište sveta, i sve što bi tamo nalazio, svojim virtuoznim stilom, podizao na nivo visoke umetnosti”, istakao je Pantelić.

Zlatni pečat je primila rediteljeva ćerka, glumica Milena Pavlović, koja je, aludirajući na tešku političku situaciju i hajku na glumce, izjavila da se “slaže s koleginicom Sekom da možda nije vreme za primanje nagrada i slavlje”.

“Ali, s obzirom da je 25 godina prošlo od Živojinove smrti, a ove godine je i 90 godina njegovog rođenja i s obzirom da njegovi filmovi govore o neslobodi, o izopačenim idejama političkim i društvenim, ova nagrada je na neki način simbol ovog vremena. Njegovi filmovi bi mnogo mogli o tome da kažu ako ih neko ponovo pogleda. Bilo bi ineteresantno šta bi Živojin sada rekao. Da li bi ušao u samocenzuru kao mnogi od nas? Ne verujem. Da li bi imao slobodu mišljenja, govora i stvaranja? Verujem da da. U tom smislu ova nagrada je došla u pravo vreme”, rekla je Milena Pavlović.

Kinoteka će, povodom 90 godina od rođenja Žike Pavlovića, predstaviti do kraja godine, u okviru programa Evropska sezona klasika, restaurisanu verziju njegovog filma “Zaseda”, a u saradnji sa Slovenačkim filmskim arhivom, Kinotekom Slovenije, objaviće monografiju koja će objediniti stvaralaštvo tog velikog reditelja, koji je deo svog opusa stvorio u Sloveniji.

Povodom dana Kinoteke, na koji tradicionalno počinje i Festival nitratnog filma, dodeljena je u plaketa Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Srbije za uspešnu saradnju na projektu A1 Letnji bioskop, koji se tokom leta održava na krovnoj terasi Doma vojske Srbije.

Priznanje je primila direktorka Medija centra Ministarstva odbrane potpukovnica Biljana Pašić.

“Ova nagrada ima posebno značenje za nas, jer dolazi od ugledne i renomirane institucije koja se bori za očuvanje i promociju filmske umetnosti. Zahvaljujem u ime Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane našoj Jugoslovenskoj kinoteci za ovo specijalno priznanje. Našu saradnju, naravno, nastavićemo i ove godine, na obostrano zadovoljstvo”, rekla je Biljana Pašić.

Jubilarni, 25. Festival nitratnog filma počinje 6. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, a do 15. juna prikazaće 43 ostvarenja snimljena na zapaljivim trajama iz 23 zemlje Evrope, Azije i Severne Amerike.

Prema rečima selektora i umetničkog direktora Aleksandra Saše Erdeljanovića, među njima je pregršt remek-dela svih žanrova.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program 25. Nitrata nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf)

*Foto: ZD/SEEcult

(SEEcult.org)