(Sa)vremenost kamena
Izložba “(Sa)vremenost kamena” u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića predstavlja 50 radova umetnika različitih generacija – skulptura, video-radova i instalacija iz poslednjih nekoliko decenija, koja svedoče o kamenu kao stalnom podsticaju za umetničko izražavanje.
“Kamen kao materijal u svoj svojoj iskonskoj istinitosti, pruža izuzetne mogućnosti za umetničko oblikovanje. Zato je on i danas, kao i u antičko doba, podjednako zanimljiv umetnicima. Savremena umetnička scena svedoči o tome da, bez obzira na veliku količinu novih materijala, alata i načina mašinske obrade, čak i digitalne manipulacije, kamen i dalje privlači umetnike. I pored svih novina koje su nastale tokom 20. i na početku 21. veka u oblikovanju i koncipiranju umetničkog dela, kamen ostaje i opstaje kao stalni podsticaj za umetnicki izraz”, rekla je autorka izložbe dr Rajka Bošković 15. septembra na otvaranju. Izložbe, kako je dodala, nudi raznovrsna ostvarenja u domenu raznih poetika i različitih generacija umetnika, kao i raznovrsnih načina izražavanja - od skupltura i reljefa, preko slikarstva, odnosno mozaika, do video radova i konceptualnih dela.
Kao poseban segment izložbe, istakla je predstavljanje zgrade Muzeja savremene umetnosti sa ciljem da se predoči pravi primer sintagme arhitektura kao skulptura.
“Pored voluminoznosti samog oblika zgrade, kamen, odnosno beli mermer, veoma doprinosi skulpturalnosti muzeja. Da je zgrada sva u staklu, izgubila bi se takva vizuelna dejstvenost i monumentalnost. Upravo kamen daje dimenziju više. U tome se ogleda savremenost kamena u 21. veku, čak i u arhitekturi, a ne samo u skuplturi i slikarstvu”, istakla je Rajka Bošković, čija je ideja bila da se, u sagledavanju suštine nadahnuća umetnika da se u 21. veku bave ovim materijalom, kroz razgovor s umetnicima dođe do toga šta to privlači kamenu.
“U današnje vreme, kada je prisutna ‘nepodnošljiva lakoća’ stvaranja – jer može da se stvara vrlo lako, zanimljivo, dopadljivo, da se lako predstavi i bude brzo prihvaćeno u javnosti - neko se vraća kamenu kao vrlo teškom materijalu, i u doslovnom i u metaforickom smislu, sto trazi veliki trud i istrajnost. Zato mi je ideja bila da odabrana dela, koja su radjena ili podstaknuta kamenom, prate stavovi odnosno misli umetnika o kamenu kao nadahnucu za savremeni umetnicki izraz. Istaknute misli ovih umetnika, od one ‘Kamen je moj prijatelj’ Borislava Njezica, do misli Dušana Petrovića da je ‘Delo u kamenu uhvaceni dah stvaljen u vecnost’, govori o zadivljujucoj fascinaciji kamenom cak i danas na pocetku 21. veka”, navela je Rajka Bošković.
Na izložbi su zastupljeni umetnici: Petar Vujošević (1959), Marko Vukša (1977), Marko Vučković (1992), Kristina Ivić (1995), Ivan Jeremić (1979), Milan Kulić (1988), Mladen Miljanović (1981), Jelena Mirković (1995), Borislav Nježić (1933–2016), Dušan Petrović (1962), Olivera Savić Popović (1950), Mice Poptsis (1950), Dejan Trivunac (1967), Goran Čpajak (1963) i Đorđe Čpajak (1961).
Tokom izložbe biće organizovan naučni skup “Savremenost kamena”, na kojem će učesnici, pored umetnika i istoričara i teoretičara umetnosti, biti i pejzažne arhitekte, urbanisti, konzervatori, etnolozi i geolozi. Sa različitih stanovišta sagledaće značaj kamena kao materijala u 21. stoleću.
Izložba će biti otvorena do 13. novembra.
*Fotografije sa otvaranja izložbe: Bojana Janjić.
(SEEcult.org)
