Kako se finansiraju pozorišta u Srbiji

Tribina Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul) o finansiranju pozorišta u Srbiji pokazala je da je čak i komercijalno najuspešnijim teatrima potrebna pomoć države, ali i da ne treba očekivati neki veći pomak u tom pogledu, jer budžet Ministarstva kulture Srbije velikim delom zavisi od Ministarstva finansija.  

“Moramo imati sistematizaciju prioriteta. U Ministarstvu sam tri godine i tvrdim da imamo novac za sve, ali nemamo za svašta”, rekao je 25. oktobra na tribini u Zaprokulu pomoćnik ministra kulture Radovan Jokić, zadužen za savremeno stvaralaštvo.

Moderator razgovora Aleksandar Đaja, dramaturg i doskorašnji direktor Pozorišta na Terazijama, podsetio je u uvodu na početke srpskog teatra u 19. veku, u doba Joakima Vujića, Jovana Sterije Popovića i kneza Mihaila Obrenovića, te zaključio da je “pozorištu uvek bila potrebna pomoć države”.

Država danas pokriva sve troškove Narodnog pozorišta u Beogradu i Narodnog pozorišta Priština, čiji je osnivač, a preko konkursa se finansiraju ustanove - republičke, pokrajinske i ustanove lokalne samouprave, kao i civilni sektor, podsetio je Jokić.

“Budžet za ovu oblast je prošle godine dotakao jedan posto. Ove godine je nešto manji i to u programskom delu. Pre deset godina, 2013. budžet za pozorište bio je 38,7 miliona dinara, u 2022. godini 103 miliona, a ove sto miliona. Povećanje je veliko i realno, jer je pre deset godina evro bio 111, a sada je 118 dinara”, rekao je Jokić, napominjući da se, kada se govori o finansiranju pozorišta, obično misli na programe, ali se iz budžeta finansiraju i prostor i ljudi, odnosno rekonstrukcije i popravke pozorišnih zgrada, kao i plate i honorari.

Jokić je napomenuo da su 2017. godine zakonom odvojeni igra i pozorište, pa od 2020. godine postoje dva posebna budžeta za te dve oblasti.

“Na konkursu 2013. godine bile su 204 aplikacije, a 2023. godine – 312. Važna je kompetencija onih koji dele novac, da se ne desi da ignorišete nešto što je vredno”, rekao je Jokić.

Prema rečima Jokića, nužna je kategorizacija – kome Ministarstvo kulture daje novac, jer je teško porediti događaje.

“Na primer, događaje na margini, gde smatramo da je važno da se kulturni program desi, kao i ostvarivanje međunarodnih kontakata. Kod festivala je i pitanje da li su samo prikazivački ili uključuju i naše umetnike, edukativne sadržaje...”, rekao je Jokić.

Ističući da Ministarstvo kulture ima devet konkursa – za različite oblasti savremenog stvaralaštva, Jokić je naglasio vašnost decentralizacije, jer “centar ne može da postoji niti da se razvija bez margine”.

Posebno je istakao i značaj amaterizma.

“Važan nam je i amaterizam, tu su kapaciteti i za stvaranje kulturnih dometa i za razvijanje publike. Dve hiljade i neke godine neko je zaključio da je amaterizam banalan i to je otpalo. Ranije smo imali jaka preduzeća koja su finansirala KUD-ove, u okviru kojih su radila i amaterska pozorišta”, rekao je Jokić.

Producentkinja i izvršna direktorka Pozorišta na Terazijama Aleksandra Delić predstavila je model rada tog velikog budžetskog teatra, dodajući da je sličan za sva gradska pozorišta kada je reč o finansijskom planu i realizaciji.

“Svako pozorište ima limite. Od onoga što dobijemo od Skupštine Beograda pravimo godišnji finansijski plan - za plate, komunalije... Ako nešto preostane ulažemo u opremu. Moguće je da u određenim prilikama tražimo pomoć od Republike i Pokrajine, na primer za gostovanja. Hipotetički su tu i grantovi i sponzori, strane ambasade i kulturni centri”, rekla je ona.

Napominjući da je Pozorište na Terazijama “hibridni mehanizam”, navela je da je tri četvrtine novca iz budžeta, a jedna četvrtina su sopstvena sredstva. Ipak, kako je navela, ne bi moglo da opstane na tržištu u Srbiji danas, iako ima dobru zaradu.

“Naša mikseta je pre 15 godina bila vrhunska, ali sada zastareva. Nova je devet miliona, mi za to nemamo”, rekla je Aleksandra Delić, pominjući i administrativne muke da se napravi precizan finansijski plan.

Na primer, za premijeru koja će biti tek krajem date godine u međuvremenu znatno poskupi materijal planiran za scenografiju, a po zakonu se ne mogu prebaciti sredstva sa neke druge stavke. “Dakle, projekat je budžetski pokriven, ali mi moramo  da dodajemo iz sopstvenih sredstava. Šalimo se da nam je potrebno kreativno računovodstvo”, dodala je Aleksandra Delić.

Osnivačica i vlasnica PAN teatra, glumica profesorka glume i rediteljka Olivera Viktorović Đurašković istakla je da je to jedino samofinansirajuće pozorište za decu u Beogradu. Inače, na budžetu su četiri dečja pozorišta.

“Krenuli smo pre 25 godina, uz dosta snalaženja. Opština Zvezdara nam je pomogla za prostor, pa ne plaćamo komercijalnu cenu, ali plaćamo režijske troškove. Imamo i vernu publiku koja nam pomaže, ali teško je. Oko Pan teatra okupljeno je tridesetak ljudi na osnovu honorara. Pomoć su nam konkursi u oblasti stvaralaštva za decu i mlade, ali se tresemo svaki put da li ćemo nešto dobiti”, dodala je ona.

Veći obim produkcije i adekvatne honorare omogućilo im je sponzorstvo, koje je trajalo pet godina, ali sada se, kako je navela, opet snalaze.

“Najteže je bilo u vreme korone. Tada nam je pomoglo Ministarstvo kulture”, rekla je Olivera Viktorović Đurašković, napominjući da Pan teatar ima i dečji i omladinski dramski studio, pa odatle prihoduju od članarine. “Pomaže i publika koja kupuje karte znatno unapred. Nemamo veliku službu - par ljudi radi sve poslove. Ali imamo rezultate - nagrade i gostovanja, čak i u Kini, gde smo jednu predstavu izveli 12 puta”, rekla je ona. Kada bi bili na gradskom budžetu, to bi koštalo – bez plata i sa dve premijere godišnje – nešto više od osam miliona dinara za godinu dana.

Jokić je pomenuo da se zalaže za povećanje budžeta za određene segmente savremenog stvaralaštva, ali je teško očekivati bitniji pomak.

“Za stvaralaštvo za decu i mlade je namenjeno oko 30 miliona. Ja se zalažem da to odvojimo i uvećamo. Znamo i za problem festivala, koji nas pitaju za svoje programe u 2025. godini. Da li ovaj način finansiranja može da se menja? Teško. Punjenje republičkog budžeta je složen mehanizam, vezani smo i za Ministarstvo finansija”, kazao je Jokić.

Jokić je ocenio i da je čudno postojeće rešenje konkursa za osetljive grupe, koji ima tri dela – za nacionalne manjine, osobe sa invaliditetom i za decu i mlade, ali je rekao da je “tako zatečeno”.

Tribina “Načini finansiranja pozorišta u Srbiji” peta je u ovogodišnjoj seriji Foruma o opravdanju stvaralaštva, koji Zaprokul organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture.

Forum je ove godine posvećen pozorištu, pozorišnim umetnicima, teoretičarima i stručnjacima koji raspravljaju na koji način i u kom smislu pozorišno stvaralaštvo “odgovara na izazove stradanja, apsurda, neukusa, neznanja, urušavanja i nebića”. Uloga pozorišta u razvoju kreativnog sektora u Srbiji, finansiranje pozorišta, značaj pozorišnih festivala i kako razvijati pozorišnu publiku, neka su od pitanja koja se, kroz dijalog pozorišnih profesionalaca, predstavljaju široj publici.

Konkursna procedura i mali budžet za sufinansiranje programa u oblasti pozorišta, ali i drugih oblasti savremenog stvaralaštva, tema su koja izaziva burna negodovanja aktera kulturne i umetničke scene, posebno civilnog sektora, koji je održao proteklog leta i nekoliko protesta ispred Ministarstva kulture, u organizaciji Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije.

*Naslovna fotografija: Andreas Breitling/Pixabay

(SEEcult.org)