Emotivan oproštaj od Žarka Lauševića
Komemorativni skup povodom smrti jednog od najvoljenijih srpskih i jugoslovenskih glumaca Žarka Lauševića održan je 20. novembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) u Beogradu, u prisustvu njegove porodice, kolega i prijatelja, uz podsećanje na neke od najznačajnijih pozorišnih i filmskih uloga koje je odigrao od početka 80-ih.
Prepuna sala JDP-a odala je minutom ćutanja poštu Lauševiću koji je prvi put zaigrao na sceni tog teatra 1981. godine u predstavi “Raskršće”. Član JDP-a bio je od 1982. do 1994. godine i ostvario uloge u brojnim predstavama – Hrvatski Faust, Pozorišne iluzuje, Baal, Muke po Živojinu, Valjevska bolnica... Talentom, umećem i ulogama pre svega obeležio je taj period i istoriju JDP-a. Neizbrisiv trag ostavio je u jugoslovenskoj i kasnije srpskoj kinematografiji, odigravši više od 30 uloga. Igrao je u važnim televizijskim serijama. Za svoja ostvarenja dobio je brojne nagrade i priznanja.
“Žarkov život bio je jedinstven, baš kao i njegov talenat”, istakla je upravnica JDP-a Tamara Vučković Manojlović.
O lepim uspomenama na druženje sa Lauševićem u Podogorici, Beogradu i Njujorku, kao i o njegovom izuzetnom talentu i životnoj muci, govorili su i Vojislav Brajović, Vida Ognjenović, Dragan Bjelogrlić, Petar Božović, Irfan Mensur, Svetozar Cvetković, Mima Karadžić i Milan Marić.
Vojislav Brajović istakao je da je Laušević imao veliki dar – “ono nešto” što rečima ne može da se opiše.
“Zbog toga su ga toliko jurili i voleli. Umesto da on sa ove scene govori Šekspira ili Ljubu Simovića, mi zbog antičke tragedije sada govorimo o njemu... Njega sada nema, ali ostaje naša ljubav, poštovanje i divljenje”, istakao je Brajović.
Svetlana Bojković istakla je u video snimku Lauševićev glumački dar i tragediju koja je obeležila deo njegovog života.
“Bljesak Žarkovog raskošnog dara dogodio se već na samom početku, u Šekspirovoj tragediji ‘Romeo i Julija’. Bilo je jasno - rođen je veliki glumac. Usledile su godine velikog uspona i kontinuiranog uspona, sve je išlo sjajno do 1993. godine, na dan Ognjene Marije tog leta desio se koban i tragičan događaj koji mu je bespoštedno promenio čitav život. Sledila su suđenja, zatvor, kazna. Ali mislim da je možda još veća kazna bila samoispitivanje i večito postvaljano pitanje – zašto i kako i da li je moralo da se desi to što se desilo. Griža savesti. To sve, tu dramu i tu tragediju, Žarko je ispisao u četiri uzbudljive i vrlo iskrene knjige koje su zapravo dnevnik jedne robije. To je ustvari bio put i težnja ka sopstvenom iskupljenju. Posle tog mukotrpnog puta, lutanja po sopstvenoj ličnosti, postavljanja pitanja, na kraju krajeva i slobode koja mu je data, vratio se ponovo da zablista u punom sjaju svojim glumačkim darom, svojom glumačkom i životnom zrelošću. Tome smo se svi divili, svi smo ga voleli, cenili. A onda je došla opaka bolest koja ga je odnela. Šta reći? Dragi Žarko, duboko smo pogođeni tvojim odlaskom. Ispraćamo te tužni jer imamo i bolno saznanje o tvom pokušaju iskupljenja koje si činio godinama. Ispraćamo te sa tugom i sa velikom ljubavlju za tebe”, poručila je Svetlana Bojković.
Vida Ognjenović opisala je poslednji susret Lauševića s publikom na nedavnoj premijeri filma “Heroji Halijarda”.
“Žarko je Žarko je Žarko. Došao je među nas iz nekoga svoga mitonosnog sveta, došao je s mnogo raznih umetničkih darova i postao mitska pozorišna pojava. Radovali smo se njegovom povratku posle dugog stranstvovanja, a evo otišao je zauvek. Nemamo snage da prihvatimo njegov odlazak. A on ga je nagovestio. Njegova slutnja naterala ga je da iz bolesničke postelje ubedi lekare da mu pomognu da dođe i da se pokloni publici na premijeri filma u kojem je igrao. Uz povike i skandiranje iz sale opraštao se poslednjim snagama od svoje publike i svetala pozornice. Stajao je u blagom naklonu, u sjaju njemu svojstvene dobrote, nasmešen, osvetljen svojom blagošću i lepotom, namučen i setan. Dok su ga zapljuskivale salve aplauza u očima su mu titrale iskrice uzbuđenja i pritajenog bola. Kao da je tim dugim poklonom podelio sa ovim svetom osećanje da su prošle i godine, i dan je prošao, i sve, pa i doživotna, i evo, poručivao je, blago povijen prema publici, evo upravo prolazi i život, samo sam ga za trenutak zamolio da zastane, da se i njemu večeras oproštajno poklonim”, rekla je, između ostalog, Vida Ognjenović, u čijoj je predstavi “Kanjoš Macedonović” naslovni lik igrao mladi Laušević.
Dragan Bjelogrlić istakao je da je Laušević “suvereno nosio ulogu tragičnog junaka jednog zlog vremena”.
“Žarko je bio u mngim stvarima jedinstven, imao je jedinstven talenat, imao je jedinstvenu umetničku snagu koja ga je kao cunami nosila kroz život, neprestano se saplićući o njegovu krhku i tananu dušu. U tom neobičnom spoju nastao je jedan nadasve neobičan život...”, rekao je Bjelogrlić, reditelj serije “Senke nad Balkanom” u kojoj je Laušević igrao princa Đorđa Karađorđevića.
“Žarka sam voleo da gledam na sceni i na platnu, Žarka sam voleo da čitam, voleo sam njegove slike i crteže, voleo sam da sa njim radim, a najviše od svega voleo sam s njim da pričam. Pričali smo uvek dugo i polako, o umetnosti, o glumi, o životu i životnim iskušenjima, pravdi i nepravdi, nacijama, verama, istoriji, o svemu. Poslednji razgovor beše pre manje od mesec dana na terasi bolničke sobe na Bežanijskoj kosi. Rekoh ti tada kako mi je to najlepši dan posle dugo vremena. Poslednja slika - ti stojiš na terasi bolnice, i dalje si lep. Mašeš mi i vičeš: ‘Vidimo se Bjelo’! Vidimo se Žare moj, u nekom boljem svetu, ako zaslužim da stojim pored tebe”, rekao je Bjelogrlić.
Milan Marić istakao je da je Laušević imao poštovanje, divljenje i ljubav ljudi iz struke i publike.
“Za mene si bio veliki glumac koji dostojanstveno i hrabro nosi svoj život, koliko god bio težak. Zahvalan sam za tu lekciju, hrabrost, ljubav, vreme koje si mi posvetio, šale, savete, toplinu, nežnost, drugarstvo. Hvale ti Žare što te mladost naša nije plašila nego si nas voleo”, rekao je Marić, koji tumači glavnu ulogu u seriji “Pad”, rađenoj prema životnoj priči Lauševića, koji je kremiran kasnije tokom dana na Novom groblju.
Prisutni na komemorativnom skupu oprostili su se od Lauševića izuzetno dugim aplauzom, a između govora učesnika emitovani su inserti i snimci iz predstava i serija u kojima je igrao, kao i deo intervjua za RTS.
(SEEcult.org)
