Grabovac dobitnik NIN-ove nagrade

NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman na srpskom jeziku objavljen u 2023. godini dobio je Stevo Grabovac za roman „Poslije zabave“ (izdavač Imprimatur), a odluka o 70. dobitniku tog prestižnog književnog priznanja doneta je većinom glasova, saopšteno je 29. januara na konferenciji za novinare.

Žiri za dodelu jubilarne 70. NIN-ove nagrade doneo je odluku većinom od tri glasa (Žarka Svirčev, Tamara Mitrović i Violeta Stojmenović), dok je roman „Pakrac“ Vladana Matijevića (Laguna) dobio dva glasa (Milena Đorđijević i Goran Korunović).

Roman „Poslije zabave“ je roman „svedenog, stilski raznovrsnog izraza u koji je zaptivena 'melodija naših nestanaka', kompleksne je strukture, iz čijih vremenskih distorzija i diskontinuiteta, iz lakuna i elipsa sećanja izranja lik Tišine. U njoj, pripovedač kroz ogledalo traume preskočene generacije traga za zaboravljenom i napuštenom decom. Potraga je snažno emotivno obojena, i odvija se u svesti pripovedača rastrgnutog između resantimana i odgovornosti. Ta potraga, u konačnici, vraća prećutane i potisnute intimne i kolektivne istorije, pripovedačeve, koliko i naše“, navedeno je u obrazloženju žirija, koje je pročitao predsedavajući Korunović.

Tamara Mitrović je istakla da je „Poslije zabave“ roman o važnoj temi, a pritom ima izuzetnu strukturu i kompoziciju, te da bi u našem hladnom i otuđenom svetu mogao da bude „sekira za to zaleđeno more u nama, za zaleđenost u kojoj živimo“.

„Ovo je knjiga koja nas opominje da još uvek imamo osećanja i koja progovara o jednoj važnoj prećutanoj istini“, rekla je Tamara Mitrović

Žarka Svirčev je citirala misao iz nagrađenog romana: „Umetnost je potpuno nevažna, ispričati priču i ostaviti je nekom, to ne znači ništa. Ništa nas nije sprečilo u ponavljanju grešaka, svet vrtoglavo juri u vlastito razaranje. Previše smo sebični da bismo se zaustavili, da bismo sprečili taj grubi točak da nas samelje“.

Uz napomenu da se „u svetu razaranja koji živimo umetnost doista čini nevažnom“, ocenila je da ipak „ispričati priču, predati je drugom, mnogo znači ako smo spremni da rizikujemo i da ta priča bude upravo ona pomenuta sekira koja je kadra da razbije to zaleđeno more u nama“.

„Ova priča u svim svojim aspektima ima snagu da bude ta sekira. Priča o užasnom zločinu. To je prilično zastrašujuće čitalačko iskustvo, ali je možda još strašnije što roman pokazuje da ta priča svoje mesto pripovedanja i svedočenja istine i proosećanja te priče ima samo u književnosti. Ona se ne može nikako racionalizovati, može se samo proosećati isključivo u književnosti“, rekla je Žarka Svirčev, dodavši da je reč o vrhunskoj književnosti i da je beskrajno zahvalna autoru.

Violeta Stojmenović skrenula je pažnju da je u ovom, kao i u još nekim romanima iz najužeg izbora, reč „o velikom iskušenju zaborava i samozaborava, o iskušenju nedelovanja“.

„To je važno i to je jedna od stvari na koje nas književnost ove godine navodi da mislimo“, rekla je Violeta Stojmenović.

Milena Đorđijević je izjavila da je „Poslije zaborava“ odličan roman za koji je glasala da uđe u najuži izbor i da su taj roman i „Pakrac“ vrlo važni u prošlogodišnjoj srpskoj produkciji, te da je konkurencija bila jaka.

Ono gde se ta dva romana „dodiruju jesu velike teme i motiv - ne samo pitanje zločina i mogućnosti saznavanja istog, nego i (ne)mogućnosti pričanja o tome i saznavanja istine, kao i motiv dvojnika“, dok se „u svemu ostalom razlikuju“.

Vrlina nagrađenog romana je to što je Grabovac „na određeni način, ne bez mojih primedbi, uspeo da izrazi svu delikatnost i gotovo traumu nemogućnosti da se sazna istina, istina o zločinu. O tome ovaj roman pripoveda i to vrlo uspešno“. „Međutim, Matijević na drugom nivou kao da odgovara i jače, intenzivnije i delikatnije. On uspeva da obznani zlo u radikalnom vidu. Tom temom i u srpskoj i u svetskoj književnosti mogu se pozabaviti samo najveći. To je najizazovnija tema“, ocenila je Milena Đorđijević.

Goran Korunović je naglasio da je roman „Poslije zabave“ zasluženo dobio nagradu, ali da su članovima žirija važni i svi ostali romani u najužem izboru.

„Oni pokazuju raznovrsnost pisanja u aktuelnoj srpskoj produkciji. 'Pesma o tri sveta' Vladimira Pištala ima širok civilizacijski raspon, 'Autosekcija' Srđana Srdića je visoko inteligentni tekst koji promišlja problem pisanja, roman 'U zemlji Franje Josifa' Ljubomira Koraćevića takođe odiše posebnom spisateljskom inteligencijom i od tog autora možemo očekivati jako zanimljive knjige, dok Matijevićev 'Pakrac' daje složenu antropološku sliku gde je samo zlo povezano s našim iracionalnim porivima“, dodao je Korunović.

Nagrađeni roman „ima deonice snažnog afektivno emotivnog naboja i jednu vrstu diverziteta pisanja, ima složenu kompoziciju i ubedljiv je na način na koji će, verujem, biti jako interesantan široj čitalačkoj publici“, zaključio je Korunović.

Stevo Grabovac je izjavio da je vrlo zahvalan žiriju i da mu NIN-ova nagrada predstavlja čast.

„Nisam imao preterana očekivanja i nadanja. Još pokušavam da sredim utiske, ali osećam se odlično“, kazao je banjalučki pisac Grabovac.

 Na pitanje novinara „kakav je osećaj kada čovek otkriva tako duboko zlo“, odgovorio je: „Otkrivanje zla je jedan od možda najzahtevnijih poteza u čovekovom životu, ne samo u književnosti. Pisao sam o jednom strašnom zločinu, a na to me je navela činjenica u koju kao čovek nisam mogao da verujem. Proganjala me je neshvatljiva činjenica da mi možemo kao ljudska bića da previdimo takve stvari koje nam iz nekih političkih, socioloških ili bilo kakvih interesa jednostavno nisu zanimljive. To je bila moja unutrašnja dilema s kojom sam se dugo borio, pre nego što sam uopšte počeo da pišem ovaj roman. On jeste, pre bih rekao, o nemogućnosti pisanja o takvim stvarima. Više govori o nekim unutrašnjim borbama u pokušaju pisanja jedne takve priče“, rekao je Grabovac.

Proglašenje dobitnika NIN-ove počelo je odavanjem počasti jednom od prethodnih dobitbnika - piscu Goranu Petroviću, koji je preminuo 26. januara.

Na poziv Milana Ćulibrka, minutom ćutanja odata je pošta Petroviću, koji je imao dva romana u širem izboru za NIN-ovu nagradu za 2023. godinu, a prošle godine je bio u najužem izboru.  

Žiri NIN-ove nagrade za 2023. sačinio je najpre širi izbor od 38 romana – odabranih od 188 pristiglih na konkurs redakcije NIN-a. Potom se 12 romana našlo u užoj selekciji, a pet u najužoj.

Dodela tog priznanja protiče u senci kolektivne ostavke redakcije nedeljnika NIN, zbog čega nije izvesna ni sudbina NIN-ove nagrade, koja će biti svečano uručena za 2023. godinu 5. februara na Kolarcu.

Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2023

(SEEcult.org)