Novi-stari Oliver Tvist u očekivanju matične scene Buhe
Premijera obnovljene predstave „Oliver Tvist“ Pozorišta „Boško Buha“, koja je prestala da se igra tokom pandemije korone, biće izvedena s novom grupom dece-glumaca i donekle promenjenim profesionalnim ansamblom 26. marta uveče za odraslu publiku i 30. marta u podne za decu na sceni „Vuk“, a direktorka “Buhe” Maša Mihailović izrazila je nadu da će predstava dočekati da se igra i na matičnoj sceni.
„Konačno je izabran izvođač radova i potpisan je ugovor. To vodi gradski Sekretarijat za investicije. Radovi treba da počnu otprilike do 15. aprila i, prema tenderu, da traju 500 dana, odnosno oko godinu i po“, rekla je Maša Mihailović 18. marta na konferenciji za novinare.
Članovi ansambla nadovezali su se da je to dobra vest i da nema problema ako radovi traju i pune dve godine, jer je to ništa u odnosu na devet godina koliko već čekaju rekonstrukciju matične scene.
Popularni roman Čarlsa Dikensa o dečaku sa dna društvene lestvice u Londonu 19. veka često je adaptiran za film i pozorište. Ova verzija u „Buhi“, u dramatizaciji Milene Depolo i režiji Milana Karadžića, posebna je po tome što Olivera, Vrdalamu, Rouz i sve druge likove dece igraju deca-glumci.
„Predstava iz 2018. godine krenula je vrlo uspešno, ali nas je zaustavio virus. Tokom pandemije umro je glumac Nenad Nenadović, koji je vodio dečju dramsku školu. U međuvremenu su i ta deca porasla, a sada smo okupili novu generaciju“, rekla je Milena Depolo.
Na audicijama su odabrani dečaci i devojčice uzrasta od 10 do 16 godina - polaznici Škole glume i govora Omladinskog pozorišta Dadov, Dečje dramske grupe Radio Beograda, Škole glume Snežane i Nenada Nenadovića, škole glume Prvi koraci i UMS.
Olivera Tvista igraće u alternaciji Đurađ Milovanović, Veljko Vujović i Aleksa Mikić.
Milan Karadžić je podsetio da su Milena Depolo i on smislili da u divnu Dikensovu priču uvedu lik pripovedača. Stalni član ansambla Uroš Jovčić igra tog svojevrsnog šoumena što pomaže da se na sceni savlada obimni roman i da se sumorna i teška priča što je moguće više približi malom gledaocu.
Autori su nastojali da priču ne liše doze humora koju neguje i sam Dikens i bez koje bi bilo nemoguće ispratiti životopis mladog Olivera. Iako su poštovali originalno delo, misao-vodilja njihove predstave pripada savremenom trenutku i današnjoj ideji o borbi za prava deteta, a sadržana je u replici mlade Rouz: “Kako dete može samo od sebe da bude lopov?”
„Upravo zbog svoje dečje neiskvarenosti i čestitosti, Oliver na kraju stiže do svoje nagrade - sticanja porodice. Za razliku od drugih adaptacija (i od originala), u ovoj smo i ostalim malim junacima, pripadnicima londonskog podzemlja, pružili priliku za pokajanje upravo zato što su samo – deca“, poručuje tandem Depolo - Karadžić.
Glumica Katarina Gojković (gospođa Korni) istakla je da je obnova „Olivera Tvista“ odličan repertoarski potez. „Važno je da deca u publici saznaju da ima dece bez roditelja, bez doma ili dece koja žive u udžericama, pa da im probudimo empatiju“, rekla je ona.
Iz prvobitnog ansambla tu su Nemanja Oliverić - Fejgin, Teodora Ristovski – Nensi, Miloš Vlalukin - Sajks, kao i Marko Gvero, Aleksandra Simić i Branislav Platiša. Braunlo, koga je igrao Nenad Nenadović, sada je Marko Janjić. U novoj podeli su i Marko Pavlović, Vladimir Tešović i Đorđe Kadijević.
Scenograf je Boris Maksimović, kostimografkinja Dragica Laušević, kompozitorka Irena Popović, autorka tekstova songova Milena Depolo, koreograf i scenski pokret Nebojša Gromilić.
„Oliver Tvist“ u pozorištu „Boško Buha“ igran je u dve verzije – 1964. godine po dramatizaciji Branislava Kravljanca u režiji Bojana Stupice i 1998. po dramatizaciji Džeremija Broka u režiji Nebojše Bradića.
(SEEcult.org)
