Svet bez žena ponovo na sceni CZKD
Predstava "Svet bez žena", autorski projekat Maje Pelević i Olge Dimitrijević, vraća se posle gostovanja u Narodnom pozorištu u Nišu na matičnu scenu Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) 12. aprila.
Taj komad polazi od preispitivanja položaja žena u domaćem pozorištu, otvarajući prostor za promišljanje nekih budućih emancipatornih politika. Predložak predstave čine dokumentarni materijali, intervjui sa direktorima pozorišta na temu rodne ravnopravnosti u teatru, kao i različiti teorijski feministički tekstovi (Silvije Federiči, Angele Dimitrakaki, Valerije Graciano, Katje Praznik, Danijele Čajld, Helene Rek i Dženi Ričards).
Predstava je nastala u koprodukciji Bitefa i CZKD-a 2022. godine, kada ju je publika 56. Bitefa proglasila najboljom.
Autorke polaze od istraživanja strukturalnih nejednakosti u srpskom pozorištu: neravnopravnosti žena, nejednakih nadnica, normalizovanog nasilja, reprodukcije patrijarhalnih kapitalističkih obrazaca, i dolaze do pitanja: "Ko ima pravo da radi, u kojim uslovima i koliko da bude plaćen za svoj rad?" Predstava, kako je navedeno u programu, preispituje koji su uopšte dometi angažovane umetnosti danas, kao i na koji način ljubav (prema umetnosti) predstavlja najpodmukliji izvor društvene represije.
Iako sa svojim zakonitostima, specifičnostima i statusom deluje da je izmešteno iz "normalnog" života, pozorište funkcioniše kao odličan case study za šire društvene procese. Stoga se pitanje žena i rada ne tretira samo u okviru pozorišnog konteksta, već kao ključni motiv za promišljanje nekih budućih emancipatorskih politika. "Ako u pozorištu, u kojem zamišljamo drugačije i nove svetove, ne možemo da prevaziđemo odnose moći i da smislimo nove modele, kako ćemo to uspeti u stvarnom svetu? Predstava ide izvan prebrojavanja, kvota i okvira liberalnog feminizma, pokušavajući da otvori prostor za zamišljanje političkih i afektivnih akcija koje intervenišu u postojeći sistem i strukture nejednakosti. Možemo li ponovo da zamislimo sindikalnu borbu u teatru? A sindikat žena? Šta ako bi žene u teatru stupile u generalni štrajk? Da li bi to bilo zbog niskih plata ili zbog seksizma i mizoginije kojima su neprestano izložene? Slalom kroz ove teme vodi nas do pokušaja traganja za novim jezikom, koji je i politički, i pozorišni i poetski - novi jezik žena, rada i levice za dane koji dolaze".
Koreografiju i scenski pokret potpisuje Igor Koruga, muziku Anja Đorđević i Vladislav Rac, video Deana Petrović, kostim Selena Orb, a dizajn svetla Nikola Zavišić.
*Foto: Jelena Janković
(SEEcult.org)
