Prepisivanje života - kada država ne radi svoj posao

Novom predstavom autora i reditelja Dušana Kovačevića “Udovica živog čoveka”, u kojoj se prepliće nekoliko priča na temu nasilja, Zvezdara teatar obeležava 40 godina od osnivanja, a tim povodom prva tri izvođenja 6, 7. i 8. oktobra imaće status premijere.

“Priča ovog komada skrivena je u naslovu, koji je ironičan, ali dosta tačan, dok je podnaslov indikativniji i glasi ‘Prepisivanje života’”, izjavio je Kovačević 2. oktobra na konferenciji za novinare, navodeći da taj komad nije radio u nameri da bude deo proslave, već ga je pisao dugo i tako “došao u tajming” da se izvede u čast 40 godina pozorišta na čijem je čelu.

“Reč je o događaju u koji je upleteno nekoliko tokova i priča. Sve su manje-više priče o nasilju, što se vezuje za sve moje komade. To je uglavnom ugroženost čoveka ili porodice od neke vrste nasilja - da li od državnog aparata ili grupe koja vrši prisilu, i čovek se bori protiv toga na razne načine”, rekao je Kovačević.

Kao veoma važan aspekt komada naveo je način na koji se u njemu rešava problem nasilja, a to je da, “kada država ne radi svoj posao, onda ljudi preuzimaju ulogu države i vrše egzekuciju”.

“Kod nas je nasilje nad ženama i generalno nad slabijima postalo epidemija. I kad se neko žali nekome, a on ne reaguje ili štiti nasilje, onda se desi da neko privatno reši problem”, dodao je Kovačević.

“Ovo bi sve bilo strašno i užasno, da nije u mojim dramama i filmovima začinjeno komedijom, kako bi moglo da se gleda. Zapravo ovo jeste prepisivanje života i trudio sam se da liči na život danas”, istakao je Kovačević.

Komad ima šest likova i šest sudbina.

Glavni lik je profesorka na Medicinskom fakultetu Marta. Tu su privatni problemi, bolesti, njeni roditelji, ali i ljudi koji dolaze nepozvani i dodaju problem na problem. Tu su još tri-četiri toka o stvarima s kojima se srećemo svakog dana, rekao je Kovačević.

“Teško je prepričati. Ima svega. Ne znam koliko ću još dugo pisati, pa sam rekao - ‘ajde sve što znam. Moja karijera se možda kosi sa onima koji prave visoku umetnost. Uvek vodim računa da moje komade podjednako vole i čistač obuće i univerzitetski profesor”, rekao je Kovačević.

U glumačkom ansamblu su: Jelena Đokić, Sunčica Milanović, Nela Mihailović, Miodrag Krstović, Anđelika Simić i Dušan Tomić.

Jelena Đokić u ulozi Marte, oko koje se plete priča, rekla je da je to jedna od najtužnijih sudbina koju je igrala.

“Jedna otvorena živa rana sa oročenim trajanjem. Ali onog trenutka kada Marta dozvoli sebi dobrotu bez straha da će biti povređena i dozvoli da primi nežnost bez straha da će biti ogrebana, tada počinje njen put izlečenja. Ovo je vapaj da se to isto desi našem društvu, da se dogode dobrota i nežnost”, istakla je Jelena Đokić.

Prisetila se kako je Kovačević, kada ju je pozvao da igra, a ona pitala ko će joj biti partneri, odgovorio da mu je bitno da svi budu ista krvna grupa, što joj tada nije bilo sasvim jasno.

“Sada tačno znam šta je želeo da kaže: ovi ljudi su različiti organi istog tela i bilo je lako raditi, živeti i sarađivati sa njima”, rekla je Jelena Đokić.

Za Sunčicu Milanović, kojoj je lik Tereze prva veća pozorišna uloga, proces rada je bio “kratak, zahtevan, ali ne i težak”, te misli da su “svi zajedno uspeli da postanu ta krvna grupa”.

Nela Mihailović (Martina majka Sofija) ocenila je da je ovo “komad u slavu žena” i da “muškarci ovog puta nisu baš dobro prošli kod Duška”, dodajući da je već tri-četiri puta igrala u njegovim dramama. “Igrajući sada Soju u ovoj drami počinjem da verujem da Duško piše uloge za mene”, rekla je ona.

Miodrag Miki Krstović (Martin otac) izjavio je da od prve probe pa sve do sada ima osećanje neverovatnog poštovanja i ljubavi.

“Pošto znamo u kakvom vremenu živimo, pomislim - kada bi u Srbiji u porodici bilo deset posto ljubavi i poštovanja kao među nama, Srbija bi bila među srećnijim mestima na svetu”, rekao je Krstović.
Anđelika Simić (Nana) je izrazila zadovoljstvo što je deo Zvezdara teatra kroz nekoliko uloga, a da je sada “kao kruna došla ova u Duškovoj drami”, te poručila da sve što bi danas rekla “može da stane u dve reči - lepota i lakoća stvaranja”.

Dušan Tomić, student glume, dobio je priliku da igra Batu, Terezinog brata.

“Da sam mogao da sanjam, ne bih mogao da zamislim da radim sa ovakvim ljudima. Velika mi je čast da sarađujem s Duškom. Svi su me prihvatili kao sina i mnogo sam naučio iz ovog procesa”, rekao je Tomić.

Scenografiju je kreirala Vladislava Munić Kanington, a kostime Dragica Laušević.

Predstava “Udovica živog čoveka” igra se na sceni “Danilo Bata Stojković”, a prve reprize su zakazane za 16, 17. i 20. oktobar.

*Fotografije iz predstave: Jakov Simović, fotografije sa konferencije: Jelena Babić

(SEEcult.org)