Fotokolonija Đavolja Varoš
Izložba fotografija o Đavoljoj Varoši, kandidatu Srbije za novih sedam svetskih čuda prirode, biće otvorena sutra u Galeriji umetnosti slike USUF u Beogradu. Izložbu “Fotokolonija Đavolja Varoš” organizuju Udruženje stručnjaka i umetnika fotografije UFUS Niš i “Planinka” iz Kuršumlije, u čijoj se blizini taj neobičan pritordni lokalitet i nalazi. Đavolja Varoš je najbolje plasirani kandidat iz Evrope za novih sedam svetskih čuda prirode, a finalisti će biti proglašeni 7. jula.
Izložba fotografija o Đavoljoj Varoši, kandidatu Srbije za novih sedam svetskih čuda prirode, biće otvorena sutra u Galeriji umetnosti slike USUF u Beogradu.
Izložbu “Fotokolonija Đavolja Varoš” organizuju Udruženje stručnjaka i umetnika fotografije UFUS Niš i “Planinka” iz Kuršumlije, u čijoj se blizini taj neobičan pritordni lokalitet i nalazi.
Đavolja Varoš je najbolje plasirani kandidat iz Evrope za novih sedam svetskih čuda prirode, a finalisti će biti proglašeni 7. jula.
Glasanje je moguće preko sajta www.đavoljavaros.com, odnosno http://www.new7wonders.com
Đavolja Varoš nalazi u Kuršumlijskom kraju, jednom od najsiromašnijih u Srbiji, a od trenutka kada je postala kandidat Srbije za Sedam svetskih čuda prirode, to odredište posetilo je oko 60.000 turista, dok u protekle tri decenije nije bilo više od 3.000 posetilaca.
Đavolja Varoš su čudno izvajane, a još čudnije poređane zemljane figure, a divljina erozivne čelenke, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost, koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar, uticali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da takvo ime.
Zemljane figure, ili kako ih lokalno stanovništvo naziva "kule", smeštene su u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom, čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, strahovito razorenu erozivnim procesima.
Jaruge takođe imaju čudne nazive - jedna je "Đavolja Jaruga" a druga "Paklena Jaruga".
Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 metra, sa kamenim kapama na vrhu. Nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju.
Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od “bombardovanja” kišnih kapi i spiranja pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova - figura.
U Evropi ma sličnih pojava u Alpima (sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji, kod Bolcana, zatim u Valerijenu, u pokrajini Gornja Savoja, u Francuskoj…). U Americi je poznata “Bašta bogova”, ali Đavoljoj Varoši su “kule” brojnije, većih dimenzija i znatno postojanije.
Druga prirodna retkost Đavolje Varoši su dva izvora vode čudnih svojstava - “Đavolja voda”, koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u Đavoljoj jaruzi hladan je i ekstremno kiseli (ph 1.5) izvor sa visokom mineralizacijom ( 15 g/l vode ).
Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor ) je ekstremno visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1.000 puta.
(SEEcult.org)