Nađova inspiracija ravnicom
Proslavljeni kanjiški koreograf Jožef Nađ, kome je posvećen novi broj nedavno pokrenute revije “Nova misao” za savremenu kulturu Vojvodine, izjavio je da motive i ideje pronalazi u okruženju, ali da nikada ne piše unapred dela, pa ne zna ni kako će izgledati neki novi komad. Osnivač Centre Choreografique de Nacional u Orleanu naveo je i da je ravnica za njega prirodni element, jer se u njoj oseća budnim i shvata stvari, a pre svega ga interesuje ono što nas okružuje.
Proslavljeni kanjiški koreograf Jožef Nađ, kome je posvećen novi broj nedavno pokrenute revije “Nova misao” za savremenu kulturu Vojvodine, izjavio je da motive i ideje pronalazi u okruženju, ali da nikada ne piše unapred dela, pa ne zna ni kako će izgledati neki novi komad.
Osnivač Centre Choreografique de Nacional u Orleanu naveo je i da je ravnica za njega prirodni element, jer se u njoj oseća budnim i shvata stvari, a pre svega ga interesuje ono što nas okružuje.
“Sa gavranovima sam već u dobrim odnosima, sad ću se baviti modrovranama... Sada počinje za mene jedan sistematski rad, istraživanje i razumevanje konkretnih prirodnih elemenata Panonije”, rekao je Nađ u intervjuu pod naslovom “Plesač od zemlje”.
Povodom predstave “Dužina sto igala”, premijerno izvedene u Kanjiži u septembru, Nađ je rekao da su “motivi i ideje svuda oko nas”.
“Čovek ne izmišlja ništa novo. Radi se samo o sposobnosti precizne i oštre percepcije neke stvari i sposobnosti da se ti utisci koordiniraju i da se stave u neki jednostavan skup, da se izgradi nekakva struktura koja odgovara tim utiscima i u tome je udeo našeg ličnog, ali samo u tome. Dakle, ja vršim neke izbore i stvaram prostor za rađanje nečeg novog i pazim da taj prostor uvek bude spreman da uhvati tendencije koje se pojvljuju u zajedničkom radu”, naveo je Nađ, “pronalazač” novog teatarskog evropskog izraza, čiji se scenski svet, duboko ukorenjen u Panonskoj ravnici, uvrštava među najviše domete pozorišne umetnosti u svetu.
Nagrađivani Nađ bio je kodirektor najvećeg međunarodnog pozorišnog festivala u Avinjonu 2006. godine, a težište rada premestio je potom u rodnu Kanjižu, u kojoj je osnovan i Regionalni kreativni centar Jožef Nađ.
“Nova misao” posvetila je Nađu osam starna velikog fomata sa nekoliko fotografija, uključujući portret tog svestranog stvaraoca koji se, između ostalog, bavi i umetničkom fotografijom.
Pokrajinski sekretarijat za kulturu pokrenuo je letos “Novu misao”, dvomesečnik za savremenu kulturu Vojvodine, a tu raskošno opremljenu reviju uređuje novosadski kulturolog, novinar i publicista Mirko Sebić, koji je i direktor izdanja.
Osim Nađa kao centralne teme, “Nova misao” u drugom broju sadrži i studiju estetike Martina Hajdegera “Pet stavova o umetnosti”, u prevodu Valentine Čizmar, koja je posvećena ispitivanju prve oznake u Ničeovom sveukupnom shvatanju suštine umetnosti, u kojoj slavni filosof pokušava da odgovori na pitanje: “Zašto umetnost ima odlučujući značaj u zasnivanju principa novog postavljanja vrednosti?”
Pažnju privlači i prevedeni ogled menadžera u kulturi u Gradskom veću Dablina Džima Dojla (Umetnost ili inkluzivnost ili kako zadovoljiti potrebe raznolikih zajednica). Zoran Đerić se javio za “Reč o festivalima, ne samo pozorišnim”, povodom autorskog projekta Simona Grabovca “Dijalog o festivalima. Kultura festivala”, u izdanju Kulturnog centra Novi Sad, dok Tijana Delić piše o društveno-kulturnom fenomenu Exit festivala.
“Nova misao” sadrži i opsežan prilog Miška Šuvakovića “Nevolje sa umetnošću/fascinacija umetnošću: ko poseduje umetnost”, a zapažen prostor ustupljen je i prozi mađarskog autora Ota Tolnaija, u pevodu Arpada Vicka, uz opširan fragment iz Rilkeovog pisma ženi o Sezanovoj slici “Crni sat”.
Između ostalog, objavljen je i razgovor s filmskim rediteljem Zoltanom Bičkaijem koji, u koprodukciji Srbije i Mađarske, prema motivima proze Frenca Hercega, snima novi film “Snevani snegovi” .
Branko Rakočević
