Stvarni Van Gog i pisma
Velika izložba Vinsenta Van Goga (Vincent Van Gogh, 1853-1890) u Kraljevskoj akademiji umetnosti u Londonu, koju su nedavno otvorili potomci njegovih rođaka, fokusirana je na čuvenu korespondenciju tog slavnog holandskog umetnika, uz oko 65 slika i 30 crteža koji su u vezi sa temama o kojima je i pisao.
Izložba “Stvarni Van Gog: Umetnik i njegova pisma” prvo je veliko predstavljanje Van Goga u britanskoj prestonici od 1968. godine, a sadrži više od 35 pisama koja su retko dosad javno izlagana zbog krhkosti i osetljivosti na svetlo, a najvećim delom su bila upućena umetnikovom bratu Teu (Theo).
Teovi potomci, koji su na čelu Vinsent Van Gog fondacije, otvorili su izložbu 23. januara, prepričavajući novinarima kako su odrastali uz svest o slavi svog rođaka. U kućama prijatelja nailazili su, na primer, na reprodukcije “Suncokreta”, pa im je u mladosti bilo dovoljno da se u društvu time pohvale. Kako su odrastali, shvatali su da je Van Gogovo delo zaista posebno i izvanredno.
Van Gogova pisma govore mnogo o tom umetniku - u njima je bio i ljutit, i srećan, i tužan... Opisivao je vreme, stvari koje je video, ljude koje je sretao...
Self Portrait as an Artist, 1888. Ulje na platnu, 65,5x50,5 cm. Van Gog Muzej, Amsterdam
Prema navodima kustoskinje izložbe En Dima (Ann Dumas), Van Gog je očigledno izuzetno slavan kao slikar, ali je malo poznato da je bio i talentovan pisac. U pismima je opisivao detalje pojedinačnih radova, a često je ubacivao u njih i skice dela koja je nedavno završio.
“Otkrivamo znatno drugačijeg Van Goga od onog popularnog mita da je bio ludi umetnik koji je odsekao sebi uvo i ubio se. Iako su to činjenice, pisma pokazuju da je bio čovek koji je mnogo razmišljao, veoma reflektivna osoba, visoko obrazovana i da je bio fenomenalan čitalac”, navela je kustoskinja izložbe.
Van Gogov muzej u Amsterdamu pozajmio je za izložbu gotovo sva pisma slavnog umetnika koja poseduje, kao i 12 slika. Radove su pozajmili i Metropoliten muzej u Njujorku, Muzej umetnosti u Bostonu, Pol Geti muzej u Los Anđelesu, a dvadesetak radova je iz privatnih kolekcija širom sveta.
Rođen 1853. godine u južnoj Holandiji, kao najstarije od šestoro dece protestantskog sveštenika, Van Gog je u mladosti radio u jednoj firmi art dilera u Hagu i Londonu, a karijeru umetnika, uglavnom samouk, počeo je 1880. godine, kao 27-godišnjak.
Ostavio je za sobom više od 800 slika i 1.200 crteža.
Osim umetnošću, kompulzivno je vodio i prepisku, uglavnom sa bratom Teom, koji je bio art-diler i finansijski ga i emotivno pomagao. Pisao je i drugim članovima familije, kao i pojedinim umetnicima (Anton van Rappard, Emile Bernard, Paul Gauguin...).
Prema navodima u katalogu izložbe, originalnost njegovih ideja o umetnosti, prirodi i književnosti, kombinovana sa dubokim razumevanjem tih tema, učinila je Van Gogova pisma štivom koje je mnogo više od ličnog izraza osećanja - i sama predstavljaju odličnu literaturu.
Van Gogova pisma zajedno predstavljaju svojevrsni “auto-portret” i otkrivaju kako je shvatao sebe i kao umetnika i kao ljudsko biće.
Pisma koja su sadržala skice radova kojima je želeo da pokaže kako napreduje izložena su pored umetničkih dela na koja se odnose.
Osim pisama, atrakcije izložbe su i slike “Autoportert umetnika” (1888) i “Žuta kuća” (1888) iz Van Gogovog muzeja u Amsterdamu, “Van Gogova stolica” iz Nacionalne galerije u Londonu i “Ulaz u javnu baštu u Arlu” (1888) iz Filips kolekcije u Vašingtonu.
Van Gogh’s Chair, 1888/1889. Ulje na platnu, 91,8x73 cm. Nacionalna galerija London, foto © The National Gallery
Posetioci obilaze postavku u salama Kraljevske akademije po maršrutama životnih staza velikog umetnika: najpre u belgijskom gradu Antvrepenu, gde je nasilkao mračne portrete seljaka, a zatim se “sele” u Pariz, u kojem se skrasio u bratovljevom stanu na Monmartru i gde se upoznao sa impresionistima, čiji je stil prihvatio i dalje razvio naginjući ka jarkim bojama. Van Gogova maršruta dalje vodi u Arl u Provansi, gde ga sustiže i duševna bolest, a odatle do bolnice Sen-Remi, gde je naslikao nekoliko radova sa izopačenom perspektivom i krivudavim obrisom predmeta. Konačno, u leto 1890. godine nedaleko od Pariza puca sebi u grudi i uskoro umire od posledica rana.
Posetioci izložbe u prilici su i da saznaju nešto više o tome kako se Van Gog oduševljavao japanskim gravurama u boji, kao i o njegovoj omiljenoj lektiri. Pod slikom “Pariski romani” (1887) sa žutim tonovima sa naslikanim knjigama na stolu, u vitrini su izložena stvarna izdanja koje je Van Gog čitao, od romana francuske naturalističke škole Emila Zole i priča Gi de Mopasana, do “Božićnih pesama” Čarlsa Dikensa “Čiča Tomine kolibe” Harijet Bičer Stou.
Eksponati skupljeni iz privatnih kolekcija iz celog sveta razmešteni su na jednom zidu galerije. Tu su i dve slike koje je Van Gog zaveštao da se izlažu zajedno, ali su voljom sudbine razdvojene i nalaze se na dvema stranama Atlantika - u Amsterdamu u Holandiji i Indianopolisu u SAD.
Komplementarnost dopunskih boja bio je jedan od omiljenih manira Van Goga, napomenuo je kratko kustos ove izložbe, a na izložbi su predstavljene i njegove mrtve prirode oslikane baš tim manirom: crveni makovi na plavom fonu ili buket ruža sa zelenom pozadinom. Istina, zbog delovanja nestabilog pigmenta tokom vremena su rumene ruže pobledele i gotovo prešle u belu. Praktično, svaki rad na toj postavci skriva poneku tajnu koja se odgoneta u korespondenciji Van Goga u pismima razmeštenim u vitrinama.
Pismo Van Goga bratu Teu, Hag, 31. jul 1882, 14x13,4 cm
Faksimili svih pisama i njihovi prevodi na engleski jezik, kao i dopunska informacija o životu i stvralaštvu Van Goga, predstavljeni su u specijalnoj biblioteci na 12 kompjuterskih terminala do kraja izložbe, odnosno 18. aprila.
Povodom izložbe, objavljeno je i novo izdanje knjige “Vincent van Gogh - The Letters: The Complete Illustrated and Annotated Edition” (Thames & Hudson, 2009).
Sajt Kraljevske akademije je www.royalacademy.org.uk
B.Rakočević / SEEcult.org
