Re-rekonstrukcija Narodnog muzeja
Rekonstrukcija Narodnog muzeja u Beogradu, čija je stalna postavka zatvorena još pre sedam godina, biće nastavljena prema novom projektnom planu, a dalji plan aktivnosti trebalo bi uskoro da usaglase Upravni odbor Narodnog muzeja i Ministarstvo kulture Srbije. UO Narodnog muzeja razmotrio je 14. aprila objedinjeni završni izveštaj ekspertskog tima za analizu i procenu održivosti projekta rekonstrukcije i zatražio od Ministarstva kulture predlog daljih mera i koraka u vezi s rekonstrukcijom, kao i hitan sastanak članova UO i direktorke Narodnog muzeja s ministrom kulture.
Rekonstrukcija Narodnog muzeja u Beogradu, čija je stalna postavka zatvorena još pre sedam godina, biće nastavljena prema novom projektnom planu, a dalji plan aktivnosti trebalo bi uskoro da usaglase Upravni odbor Narodnog muzeja i Ministarstvo kulture Srbije. UO Narodnog muzeja razmotrio je 14. aprila objedinjeni završni izveštaj ekspertskog tima za analizu i procenu održivosti projekta rekonstrukcije i zatražio od Ministarstva kulture predlog daljih mera i koraka u vezi s rekonstrukcijom, kao i hitan sastanak članova UO i direktorke Narodnog muzeja s ministrom kulture. Na sastanku bi bila razmotrena pitanja u vezi sa rekonstrukcijom i utvrdili zajednički stavovi u pogledu daljeg plana aktivnosti na rekonstrukciji, koji bi potom bili predstavljeni javnosti na konferenciji za novinare u Narodnom muzeju. Kako je navedeno u saopštenju Narodnog muzeja, javnosti bi tako bilo omogućeno da neposredno izvrši uvid u stvarno stanje objekta te nacionalne ustanove. Ministarstvo kulture ranije je saopštilo da, u saradnji sa novim UO Narodnog muzeja, posle analize projekta rekonstrukcije i revizije poslovanja, namerava da pronađe najefikasniji način kako da ponovo otvori nacionalni muzej za građane. Problem rekonstrukcije Narodnog muzeja aktuelizovan je krajem decembra 2008. godine, kada je došlo do prebacivanja odgovornosti za kašnjenje tog procesa između Ministarstva kulture i rukovodstva te nacionalne institucije. UO Narodnog muzeja podneo je ostavku u martu 2009. godine, a Ministarstvo kulture zatražilo je sudsko poništenje ugovora Narodnog muzeja s preduzećem “Kunsttrans” d.o.o. u vezi sa zakupom depoa. Ministar kulture Nebojša Bradić izjavio je ovih dana “Blicu” da je ekspertski tim, nakon sagledavanja celokupne dokumentacije i priloženog projekta, ocenio je da Narodni muzej nema kvalitetan projekat rekonstrukcije, a predloženo rešenje je ocenjeno kao nefunkcionalno, muzeološki nedefinisano, konstruktivno nelogično i zbog toga neracionalno i skupo. Prema njegovim rečima, ekspertski tim potvrdio je uverenje Ministarstva da eksperimenti na zgradi kao što je Narodni muzej mogu biti opasni, a eventualna šteta nenadoknadiva. “Sama zgrada Narodnog muzeja predstavlja prvorazredni spomenik arhitektonskog nasleđa. Kao takav, podrazumeva određene mere građevinske predostrožnosti i zaštite”, rekao je Bradić i dodao da, bez obzira na činjenicu što je naknada projektantu isplaćena, veće probleme predstavlja velika investicija čiji bi rezultat bila jedna u suštini veoma skromna transformacija, kao i skupa eksploatacija i održavanje takvog objekta u budućnosti. Bradić je rekao i da sledi oblikovanje jasnog projektnog zadatka i izrada odgovarajućeg projekta, a potom raspisivanje konkursa za novi projekat. “Sve to se mora obaviti veoma brzo, ali se mora voditi računa da novi projekat bude maksimalno kvalitetan i ostvariv. Nećemo žuriti, ali nećemo ni trošiti vreme na besplodna razglabanja”, naveo je Bradić. Bradić je rekao i da će sredstva za rekonstrukciju biti tražena i van budžeta, a povodom mogućnosti da prvobitni projektant rekonstrukcije reprojektuje njen nastavak, naveo je da se nije odazvao na poziv UO i ekspertske grupe, već se oglasio pismom u kome je odbio saradnju. Autor projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu Milan Rakočević izjavio je u međuvremenu da od nadležnih nikada nije dobio zvanično obaveštenje o preispitivanju valjanosti njegovog projekta, te da zato nije ni mogao da prihvati ili odbije dalju saradnju. Rakočević je izrazio i spremnost da pojasni ekspertskom timu i UO Narodnog muzeja sve detalje u njegovom projektu, a pozvao ih je i na “nezvanični sastanak”. Prema podacima Ministarstva kulture, rekonstrukcija Narodnog muzeja trebalo je da košta 30 miliona evra bez troškova stavljanja Muzeja u funkciju, a od 2006. godine već je potrošeno 78 miliona dinara za izradu glavnog projekta i njegovu tehničku kontrolu, a 23 miliona za konsultantske usluge administratora projekta. (SEEcult.org)
