• Search form

08.03.2010 | 13:19

Seča nezavisne scene Zagreba

Predstavnici zagrebačke nezavisne kulturne scene, na inicijativu organizacija okupljenih oko Saveza za centar za nezavisnu kulturu i mlade, protestovali su zbog drastičnog smanjenja sredstava za njihove programe u nedavno objavljenom gradskom budžetu za kulturu i zatražili od Skupštine grada Zagreba da na idućoj sednici rasprave taj problem i zajedno sa drugim telima gradske uprave ravnomernije rasporede teret krize, odnosno da iznađu sredstva kojima će ublažiti udar na nezavisnu scenu.

Seča nezavisne scene Zagreba

Predstavnici zagrebačke nezavisne kulturne scene, na inicijativu organizacija okupljenih oko Saveza za centar za nezavisnu kulturu i mlade, protestovali su zbog drastičnog smanjenja sredstava za njihove programe u nedavno objavljenom gradskom budžetu za kulturu i zatražili od Skupštine grada Zagreba da na idućoj sednici rasprave taj problem i zajedno sa drugim telima gradske uprave ravnomernije rasporede teret krize, odnosno da iznađu sredstva kojima će ublažiti udar na nezavisnu scenu.

O tom problemu su na konferenciji za novinare, koju je sazvao 8. marta Zagrebački centar za nezavisnu kulturu i mlade, govorili direktorka tog centra Emina Višnić, Oliver Frljić iz Centra za dramsku umjetnost (CDU), Selma Banić iz Eksperimentalne slobodne scene (EkS-scena) i Zvonimir Dobrović iz Domino (Queer Zagreb, Perforacije), a u kasnijoj raspravi pridružili su se i mnogi drugi.

Teretom krize, kako je navedeno u saopštenju, najviše je opterećena nezavisna scena koja i inače radi u znatno nepovoljnijim uslovima.

Dok gradske ustanove snose recesijski teret sa samo 3,5 odsto smanjenja sredstava, svi ostali (različita udruženja, društva i druge institucije) moraju se odreći čak 26,6 odsto sredstava.

Takav raspored sredstava, kako je navedeno, dovodi nezavisne, koji su i do sada radili u teškim uslovima, u još nepovoljniji položaj naspram javnih ustanova: 12 odsto naspram 88!

Time je još više produbljen temeljni problem kulturnog sistema - da se većina sredstava troši na održavanje hladnog pogona. Tako je udio troška hladnog pogona sa dosadašnjih 69 odsto porastao na 74 procenta, odnosno u 2010. godini na to se troši čak 3,2 puta više nego na sve kulturne programe u Zagrebu. Takođe, i unutar rasporeda programskih sredstava uočava se trend podržavanja reprezentativnih manifestacija na uštrb umetničke produkcije, a lako je uočiti i da se neki uspešni programi ove godine značajno režu ili im čak uopšte nisu dodeljena sredstva (CDU, WHW, Operacija:grad, Bacači sjenki, Queer Zagreb, Urban Festival...).

Tako, na primer, u pozorišnoj delatnosti veći deo kriznog tereta pao je na leđa ionako slabo podsticane vaninstitucionalne produkcije: plesna produkcija umanjena je za 19,3odsto, pozorišna za 17,6, dok je umanjenje za festivale i manifestacije više nego dvostruko manje – 8,6 odsto.

Pri tom, kako je navedeno, očigledno je da ne postoji nikakav sistem jasnih kriterijuma, a nadležni gradski ured zanemaruje preporuke kulturnih veća koje je sam imenovao.

Prema navodima predstavnika nezavisne scene, ovakav proračun za kulturu direktno ugrožava pojedine vrijedne projekte i organizacije, ukupnu nezavisnu scenu, ali i funkcionisanje dugoročnih gradskih projekata, poput Zagrebačkog centra. Osim toga, ona dovodi u pitanje kredibilitet gradske kulturne politike i jasno ukazuje na nepostojanje sistema koji bi bio zasnovan na dugoročnom i održivom planiranju, te na kriterijumima kvaliteta, programske izvrsnosti i raznolikih javnih potreba.

Od gradskih institucija stoga je zatraženo da hitno razmotre taj problem na narednoj sednici Skupštine grada, te da Gradski ured za obrazovanje, kulturu i sport objavi ocene pojedinih kulturnih veća i to u formatu koji se može analizirati (Open Office Spreadsheet ili Excel), te da objavi obrazloženja za donošenje odluka o finansiranju pojedinih programa koje nisu u skladu s preporukama veća.

Zatraženo je i da Gradski ured za obrazovanje, kulturu i sport jednoznačno informiše javnost o tzv. zadanostima proračuna i obavezama, uz objašnjenje iz kojih zakonskih okvira, ugovora i gradskih odluka one proizlaze.

*U PRILOGU: Detaljni podaci o teretu krize na leđima nezavisne scene

Foto: Zagrebački centar za nezavisnu kulturu i mlade (http://zagrebackicentar.wordpress.com).

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r