ŠEFE, KOJI TI JE VRAG?

Bazično, komunikacija se zasniva na podrazumevanju, zajedničke reference su preduslov. Kad se poklope, desi se interferenca i pozitivni efekat, kad se ne poklope, očas nesporazum..

Bazično, komunikacija se zasniva na podrazumevanju, zajedničke reference su preduslov. Kad se poklope, desi se interferenca i pozitivni efekat, kad se ne poklope, očas nesporazum..

Nesporazumi su poslednje što nam je sada potrebno, te stoga molim gospodina Ministra inostranih poslova i još neke srpske zvaničnike, da se ubuduće uzdrže od upotrebe sintagme „štap i šargarepa“.

Nije strašno kada to govore nama, naši smo, razumemo se, a i ne zakeramo si međusobno previše, ali nikako ne valja kada tu istu lokalnu pošalicu uporno ponavljaju u pregovorima sa strancima.

Problem sa "metaforom štap i šargarepa" je u tome što nije opštepoznata, pa ne funkcioniše kao komunikacijska kopča, već na protiv, kao mogući generator nesporazuma, Ne oslanja se ni na jednu zajedničku referencu, te stoga njeno isticanje ne može biti produktivno. Nigde, naime, ne postoji priča o tome kako su nekoga naizmence zveketali štapom i davali da gricne šargarepu

Postoji, međutim, priča u kojoj se pominju isti rekviziti, ali u drugačijem odnosu. To je priča o šargarepi na štapu. Planetarno je poznata, prisutna je u folkloru mnogih naroda i obavezno uči ne samo u boljim, već i u državnim školama. Javlja se u više varijanti, ali je suština posvuda ista:

Jahač okači šargarepu na štap i isturi je magarcu pred njušku, magarac poželi da je zagrize, te korakne ka njoj, ali se i šargarepa za isto toliko izmakne. Onda magarac, logično, opet korakne, pa ipak, šargarepa,ni za pedalj bliža. Magarac, šta će, ubrza, ali i šargarepa, šta će, ubrza. Pokušavajući da sustigne šargarepu, magarac prelazi u kas, pa i u galop, i galopira tako iz sve snage, dok sasvim ne lipše.

Mada im je dakle, metafora „štap i šargarepa“ sasvim nepoznata, stranci iz finoće, a možda i iz sujete, ne pitaju ništa, već radije sačekaju da im se to nekako samo od sebe razbistri. U prvom trenutku, ovo ih verovatno malo i postidi, jer pomisle da Ministar možda referira na neku kultnu, a njima nepoznatu repliku iz crtaća o Bugs Bunny-ju (Dušku Dugoušku), ali iz konteksta ubrzo shvate da tu štap simboliše kaznu, a šargarepa nagradu.

Štap nije sporan, svuda znači isto, pa je tu komunikacijska kopča OK, ali kad se radi o šargarepi, tu stvari stoje slabije.

Posvuda se naime podrazumeva da je, bez obzira na visoki nutricionistički rejting, šargarepa na skali omiljenih jela negde između spanaća i prokelja. Pa zar to nije morao biti dovoljan razlog da se, bez obzira na nedostatak jedne notorne opšteobrazovne reference, naši političari zapitaju nisu li tu sintagmu, možda pogrešno čuli i zapamtili.

Zar metafora koja podrazumeva šargarepu kao simbol vrhunskog užitka, nije morala da im zazvuči odveć neobično? I zar treba da nas onda čudi što, inače učtivi inostranci, u tim trenucima nedovoljno diskretno zagledaju sagovornikove sekutiće.

No to je manji problem. Mnogo je gore kad stranci pomisle da se tu na originalnii način zapravo referira na poznatu im priču o šargarepi na štapu. Tek onda nastaje komunikacijski kolaps, totalni nesporazum sa mogućim dramatičnim ishodom! Jer, kad ispale metaforu o štapu i šargarepi, naši aludiraju na politiku naizmeničnog kažnjavanja i nagrađivanja, a stranci to shvataju kao aluziju na nadmudrivanje magarca, pa im nije baš jasno koga tu naši smatraju magarcem, sebe ili njih?.

Neumrli Broz je decenijama Vijetnam zvao Vijetmanom i niko se nije usuđivao da ga popravlja. Ali Tito je ipak bio Tito. A Tadiću i Jeremiću se valjda bez ustezanja može skrenuti pažnja na poneki detaljčić.

Mada - ruku na srce - slične brukice dešavaju se i najvećim, pa i najkulturnijim narodima. Rusima, na primer. Pojedinačne epizode neke TV serije uporno nazivaju serijama. Neko valjda davno pogrešio, pa se odomaćilo. Evo sinoć, na odjavnoj špici „Moskovske sage“ lepo pisalo: „kanjec sorak ftaroj seriji“ (kraj četrdeset i druge serije)

Ne verujem da to niko u Rusiji nije primetio. Pre će biti da su Rusi, iz onog ti-će-mi-kažeš inata, to namerno tako ostavili..

Eto šta je veliki narod! Može mu se i da se inati!