Podsticajne mere za film
*Program podsticajnih mera za snimanje filmova znači sigurnu dobit za Srbiju - piše: Ana Ilić Vlasti u Beogradu tvrde da podržavaju predlog zakona koji treba da privuče filmske producente u zemlju i donese veliku ekonomsku dobit. Zašto onda čami u birokratskom limbu dok Srbija gubi na milione dolara? Kada je glumac Rejf Fajns ovog proleća odabrao Srbiju kao lokaciju za snimanje svog režiserskog prvenca, Šekspirovog Koriolana, to je privuklo veliko pažnju pažnju sveta i ukazalo na potencijale Srbije kao lokacije za snimanje filmova.
*Program podsticajnih mera za snimanje filmova znači sigurnu dobit za Srbiju - piše: Ana Ilić
Vlasti u Beogradu tvrde da podržavaju predlog zakona koji treba da privuče filmske producente u zemlju i donese veliku ekonomsku dobit. Zašto onda čami u birokratskom limbu dok Srbija gubi na milione dolara?
Kada je glumac Rejf Fajns ovog proleća odabrao Srbiju kao lokaciju za snimanje svog režiserskog prvenca, Šekspirovog Koriolana, to je privuklo veliko pažnju pažnju sveta i ukazalo na potencijale Srbije kao lokacije za snimanje filmova.
Izmeštanje filmskih produkcijskih usluga na međunarodna odredišta je unosan posao. Kada internacionalne produkcije snimaju na nekoj lokaciji, one imaju velik uticaj na lokalnu privredu – unajmljuju se lokalne ekipe i talenti, iznajmljuje domaća oprema, koriste hotelske sobe, kao i vozila i restoranske usluge.
To takođe izbacuje zemlju u prvi plan, praveći besplatnu reklamu državi širom sveta, istovremeno je pretvarajući u atraktivnu poslovnu i turističku destinaciju.
Prepoznavši ove značajne ekonomske prednosti, preko 25 zemalja u svetu i 42 savezne države u Sjedinjenim Državama razvili su program podsticajnih mera za snimanje filmova koji ima trenutni i značajni uticaj na dovođenje internacionalnih projekata u neku zemlju. Srbija bi mogla uskoro da se pridruži toj listi.
Srpska filmska asocijacija je sastavila preporuke kao osnovu za nacrt zakona koji omogućuje između 15 i 25 posto povraćaja novca filmskim stvaraocima u zavisnosti od sume koje su strane produkcije potrošile u zemlji.
To je u skladu sa podsticajnim merama koje nude druge zemlje i, vezavši mere isključivo za domaću potrošnju, garantuje da će srpske firme i radnici imati direktnu korist.
Zvaničinici vlade izrazili su svoju podršku inicijativi, prepoznavši dobrobit za lokalnu privredu i reputaciju Srbije. Izluđuje, međutim, to što zakon tek treba da se nađe na dnevnom redu Vlade.
Zbog toga su poslovi i prihodi od poreza već otišli u druge zemlje u regionu i izgubile se velike strane investicije. Postoje čvrsti dokazi da bi producenti, koji su dolazili da razgledaju Srbiju tokom prošle godine i potom se odlučili za Mađarsku i Češku Republiku, odabrali Srbiju da je program bio usvojen.
Sudeći po primerima iz drugih zemalja i vrednostima projekata koji su posetili Srbiju, takav program bi zemlji mogao da donese između 200 i 300 miliona dolara godišnje.
I dok svi zvaničnici Vlade tvrde da i dalje podržavaju inicijativu, odlaganje njenog usvajanja preti da poremeti zamajac koji se stvorio međunarodnom pažnjom koju je Srbija stekla prošle godine. Ukoliko se zakon uskoro ne usvoji, ključna prilika mogla bi da bude propuštena.
Usvajanje zakona značilo bi sigurnu dobit za srpsku privredu, njenu filmsku industriju i strane producente koji bi imali korist od srpske jeftine a kvalitetne produkcijske usluge.
Pored ovih programa filmskih inicijativa, preko 30 zemalja formiralo je filmske komisije da bi promovisali svoje zemlje kao atraktivne lokacije za snimanje filmova.
Srbija je prošle godine osnovala sopstvenu filmsku asocijaciju putem inicijative koju su povele 16 televizijskih producentskih kuća i nezavisnih filmskih stvaralaca. Ona promoviše srpske konkuretne prednosti širom sveta, pomaže stranim producentima koji traže lokacije i partnere, i omogućuje jedinstvenu adresu za kontakte prilikom raspitivanja.
Tokom godine, asocijacija je preduzela važne korake – primljena je u Međunarodnu asocijaciju filmskih komisija, proširila bazu svojih članova, razvila korporativna sponzorstva i partnerstva, i komunikaciju sa Vladom o portebi za programom podsticajnih mera.
Asocijacija je promovisala brend „Snimajte u Srbiji“ i pojavila se na značajnim međunarodnim sajmovima i događajima, uključujući market lokacija Međunarodne asocijacije filmskih komisija i filmski festival u Kanu.
Srbija je do sada jedina zemlja koja ima svoju komisiju za film u jugoistočnoj Evropi i u tom smislu je lider u regionu.
Rezultati ove povećane pažnje već su vidljivi. Samo tokom prošle godine, asocijacija je podržala posete međunarodnih skauta u potrazi za projektima vrednim 360 miliona dolara, od kojih bi 100 mliona uskoro moglo da se potroši u Srbiji.
Ali, to je sve što asocijacija može da uradi da bi dovela filmske projekte visokog profila. Vlada sada mora da usvoji program podsticajnih mera i ponudi filmskim stvaraocima značajne olakšice i povraćaj novca.
Primer Mađarske plastično ilustruje uticaj na privredu koji programi podsticajnih mera mogu da imaju u regionu. Usvajanje programa podsticajnih mera u Budimpešti 2004. godine dovelo je do masovnog egzodusa stranih filmskih produkcija iz Češke Republike, koja nije imala takav program, i koja je do tog trenutka bila vodeća filmska lokacija u Istočnoj Evropi.
Tri godine kasnije, češka industrija je spala sa 270 miliona dolara godišnje na svega 40 miliona, dok je mađarska industrija skočila na 250 miliona dolara godišnje. U odgovor na sve to, Češka Republika je nedavno uvela sopstveni program podsticajnih mera u pokušaju da pridobije nazad poslove iz Mađarske. Usvajanje takvog programa u Srbiji bi nas učinilo primamljivom alternativom ovim zemljama.
Delajući odmah, Vlada će stvoriti priliku za nove poslove i porast prihoda u ključnim pomoćnim industrijama kao što su građevinska, proizvodnja nameštaja i dizajn odeće. Novi projekti visokog profila doprineće i boljem imidžu zemlje, što će dovesti do priliva novih investicija i porasta turizma.
*Ana Ilić je direktor Srpske filmske asocijacije.
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)” koji je posvećen analitičkom izveštavanju o kulturnim politikama na Zapadnom Balkanu, a realizuje Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN). SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (SCP). Tekstovi su originalno objavljeni u okviru sekcije “Culture Watch” na sajtu BIRN-a, a zainteresovani se mogu prijaviti i na mesečni “Culture Watch” bilten.
