Makedonski problemi pretočeni u umetnost
Velimir Zernovski govori o bavljenju predrasudama i fobijama u umetnosti, tvrdeći da nikada nije postojalo bolje vreme ili mesto za društveno angažovanog umetnika. *Piše: Dejan Bugjevac Velimir Zernovski, dvadesetdevetogodišnji vizuelni umetnik koji živi i radi u Skoplju, u Makedoniji, obrađuje savremene teme kojima mnogi u njegovoj zemlji ne usuđuju da se bave.
Velimir Zernovski govori o bavljenju predrasudama i fobijama u umetnosti, tvrdeći da nikada nije postojalo bolje vreme ili mesto za društveno angažovanog umetnika.
*Piše: Dejan Bugjevac
Velimir Zernovski, dvadesetdevetogodišnji vizuelni umetnik koji živi i radi u Skoplju, u Makedoniji, obrađuje savremene teme kojima mnogi u njegovoj zemlji ne usuđuju da se bave.
On se ističe po žestokoj, usredređenoj obradi tema koje se tiču aktuelnih pitanja ljudskog identiteta i konstantnog nasilja protiv „drugačijih“ i onih koji se, prema postojećim društvenim normama, ne doživljavaju kao „normalni“.
Kroz svoj umetnički rad Zernovski opisuje strahove, fobije, licemerje, predrasude i stereotipe makedonskog društva, koje još ne poseduje mehanizme za prevazilaženje problema koji se često završavaju nasiljem ili čak ubistvima.
Prema njegovim rečima, umetnik danas ne može sebi da priušti da pobegne od političkog, kulturnog, globalnog, ličnog i urbanog razvoja i sakrije se u svoj „nezavisni“ svet umetnosti.
„Svi živimo u složenom svetu. Kroz stalnu razmenu emocija, ideja, reči i fizičkih odnosa mi izgrađujemo sami sebe“, kaže on.
„Naši identiteti su krhka materija koja se neprestano menja i nikada ne ostaje u jednom zatvorenom okviru... Stvarajući umetnost, mi zapravo radimo na stvaranju sopstvenog novog identiteta“, dodaje on.
Na savremenoj makedonskoj sceni, Zernovski je jedan od nekolicine umetnika koji izravno proučavaju doživljaje identiteta i popularne kulture, kao i seksualnosti i polnog identiteta, uključujući LGBT zajednice.
Prema njegovim rečima, lezbejska i gej zajednica je „jedan od ranjivijih i marginalizovanijih entiteta“.
„Nema rasprave o ovom pitanju u aktuelnom političkom diskursu, a ljudi su ostavljeni na marginama društva“, kaže on.
„Ljudi se suočavaju sa diskriminacijom na mnogim nivoima; političke stranke, mediji i institucije svakodnevno diskriminišu i niko ne odgovara za to. Ne postoji zakonski okvir za sprečavanje ove agresije i u Makedoniji nema političke volje za bilo kakvom promenom.“
Zernovski kaže da dodatni problem predstavlja činjenica da ne postoji živa ili aktivna lezbejska i gej zajednica u Makedoniji.
„Aktivisti, umetnici i intelektualci raspravljaju o problemima koji se tiču zajednice godinama, ali ljudi moraju da se izbore sa svojim strahovim i zahtevaju svoja prava”, kaže on.
Po njemu, za umetnika nije produktivno da ne poveže svoju umetničku praksu sa aktuelnim kontekstom.
„Potpuno je pogrešno živeti u ‘romantičnom’ kontekstu u kojem je ‘Umentik’ bogomdani, talentovani instrument, koji je tu da bi život učinio prihvatljivijim i lepšim“, kaže on.
„Umetnici nisu tu, naročito ne danas, da stvaraju lepe slike koje ćete okačiti u dnevnoj sobi. Naša obaveza je mnogo složenija. Svaki umentik, bez obzira na domen njegovog izraza, treba da preuzme aktivnu ulogu u oblikovanju društva na različitim nivoima, bilo u lokalnom ili širem kontekstu.“
Zernovski stvara kroz medijume crtanja, pisanja, videa i javnih instalacija.
„U korenu, moj rad ima dekonstruktivni pristup, on prelazi iz jednog medija u drugi, obično počev od apstraktne materije koju pokušavam da demistifikujem, a upotrebom istih simbola u različitim kontekstima stvaram naraciju.“
„Kada vidite moje instalacije, lako možete da pomislite da svaki rad čini celinu nekog većeg rada; da ne postoji jasna granica između radova. Crteži se pretapaju u video, video u slike, slike u reči, i tako dalje. To je jedna beskrajna tranzicija.“
„Zanimaju me predstave o urbanosti i popularnoj kulturi koje se neprestano menjaju, kao i ‘proizvodi’ koji proističu iz ovog diskursa. Istražujem različite medije i kako oni adresuju predstave o identitetu.“
„Istražujem savremeni crtež i kako se on odnosi prema mojih stihovima i tekstovima. Stihovi nisu tu da pojasne crteže ili obrnuto. Ovi crteži treba da otkriju uvek tešku potragu za autentičnim bićem jedinke.“
„Crteži beleže uspomene, slike koje su ostavile dubokog traga na moju svest, kao i intimne trenutke samospoznaje kroz stalnu interakciju sa svetom koji me okružuje.“
Zernovski kaže da trenutno stanje u Makedoniji u njemu budi kreativnost. „Postoji toliko toga što je ostalo nedorečeno i toliko tema sa kojima možemo da radimo, naročito u našem domaćem, makedonskom kontekstu“, kaže on.
„Živimo u uzbudljivim vremenima, a postoji toliko toga na šta treba da reagujemo, što treba da analiziramo i istražimo i čemu da doprinesemo.“
„Svedoci smo zloupotrebe umetnosti u zgradi nekakvog novog nacionalnog identiteta, koja marginalizuje nezavisnu scenu i mladu progresivnu misao.“
„Mislim da ne postoji umetnik/muškarac/žena na čitavom svetu koji žive u zahtevnijem političkom, društvenom i istorijskom kontekstu. On jeste naizgled depresivan i obeshrabrujući, ali mene inspiriše.“
„Tačno je da je inetelektualna zajednica marginalizovana od trenutnog političkog diskursa ali ne možemo da isključimo sebe iz njega. Pozvani ili ne, naša obaveza je da ne ćutimo.“
Od 2008. godine, Zernovski je jedan od osnivača i predsednik F.R.I.K.-a, Formacije razvoja kulturnih inicijativa.
Organizacija promoviše društveno angažovanu umetnost i demokratizaciju društva oslobođenog predrasuda i stereotipa.
„Mi smo organizacija sa horizontalnom strukturom, a vodimo je nas četvoro: Biljana Dimitrova, Margarita Vasileva, Angela Manevska i ja“, objašnjava on.
„F.R.I.K. radi na uspostavljanju alternativnog prostora koji će podržati produkciju, razvoj i promociju savremene kulturne teorije, kritiku i praksu – prostor u kojem kulturni radnici mogu da predstave svoj rad i aktivno učestvuju u stvaranju kulturne politike i istraživanju ljudskih prava i demokratizacije društva lišenog predrasuda i stereotipa.“
„Pored ovoga, pokušavamo da pronađemo način da iskoristimo obilje našeg javnog prostora da predstavimo različite umetničke projekte, praksu koja nije neuobičajena u Makedoniji.“
Već učestvujemo u nekim međunarodnim projektima i saradnjama i nadamo se da će naši napori imati većeg uticaja na makedonsku kulturnu scenu.“
Zernovski kaže da njegova umetnička dela nikada nisu završena u klasičnom smislu.
„Često me izjedaju sumnje dok radim na određenom umetničkom delu“, primećuje on.
„Kada to kažem, ne želim da zvučim kao nekakav Veliki umetnik koji sve vreme radi a umetnost se dešava sama od sebe. Više mislim na činjenicu da kroz svoj rad želim da istaknem neke kritične tačke našeg vremena, društva ili života koji živimo.“
“I na kraju, kada je rad izložen, prikazan, napisan ili objavljen, i dalje je otvoren za komunikaciju. Kao što sam već rekao, nijedan rad nije završen, on se neprestano preobražava, menja, postaje nešto drugo.“
Zernovski otvara samostalnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti u Skoplju 22. decembra.
Njegovi radovi su do sada predstavljeni u Beču, Parizu, Ljubljani i Beogradu, i objavljeni u stranim časopisima, ali ovo je njihovo prvo zvanično pojavljivanje u Skoplju.
„Bio sam prilično zauzet ove godine i imao sam priliku mnogo da putujem i sarađujem sa predivnim ljudima širom Evrope“, kaže on.
„Imao sam mnogo pozitivnih iskustava u radu na novim projektima ovde u Makedoniji i u inostranstvu, tako da sam uzbuđen povodom izložbe… Radim na instalaciji sa [kustosom] Mirom Gacinom i očekujem da će to biti pozitivno iskustvo za nas oboje".
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)” koji je posvećen analitičkom izveštavanju o kulturnim politikama na Zapadnom Balkanu, a realizuje ga Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN). SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (SCP). Tekstovi su originalno objavljeni u okviru sekcije “Culture watch” na sajtu BIRN-a, a zainteresovani se mogu prijaviti i na mesečni “Culture Watch” bilten.
