48. Disovo proleće
Manifestacija “Disovo proleće”, posvećena pesniku Vladislavu Petkoviću Disu (1880-1917), počela je 10. marta u Čačku obeležavanjem stogodišnjice izlaska njegove knjige “Utopljene duše”. Program je nazvan “Ponovo evo ja nalazim sebe”, odnosno stihom iz Disove pesme “Sa zaklopljenim očima”, a učestvovali su prof. dr Aleksandar Jerkov i dramski umetnik Nebojša Dugalić. “Disovo proleće” traje do 27. maja, kada će biti uručena Disova nagrada ovogodišnjem lauretu Živoradu Nedeljkoviću.
Manifestacija “Disovo proleće”, posvećena pesniku Vladislavu Petkoviću Disu (1880-1917), počela je 10. marta u Čačku obeležavanjem stogodišnjice izlaska njegove knjige “Utopljene duše”.
Program je nazvan “Ponovo evo ja nalazim sebe”, odnosno stihom iz Disove pesme “Sa zaklopljenim očima”, a učestvovali su prof. dr Aleksandar Jerkov i dramski umetnik Nebojša Dugalić.
“Disovo proleće” traje do 27. maja, kada će biti uručena Disova nagrada ovogodišnjem lauretu Živoradu Nedeljkoviću.
O dobitniku je odlučio žiri koji su činili Saša Radojčić (predsednik), Radmila Lazić, Dragan Hamović, Dragan Bošković i Aleksandar Laković, a odlučio je jednoglasno.
Prema navodima žirija, doprinos Nedeljkovića srpskom pesništvu ogleda se pre svega u umešnosti kojom oslikava svet malih stvari i tako ga spasava od potonuća u prolazno i nevažno.
“Toplih osećanja, uvek spremna da izvede pred čitaočevim okom malo čudo epifanije, Nedeljkovićeva poezija se uspostavlja i kao otklon od preovlađujućih katastrofičnih i kataklizmičkih vizija savremenosti. Ona nalazi vrednost u stvarima i pojavama preko kojih olako prelazimo u svetu kojim dominiraju imperativi brzine i ciljne racionalnosti. Bez patetike, preciznim a u isti mah izrazito slikovitim govorom, Nedeljković je ispevao pohvalu onim aspektima sveta koji obično ostaju izvan velikih zahvata istorije i velikih reči kojima se ti zahtevi naknadno opravdavaju. To ga čini jednim od najznačajnijih glasova savremenog srpskog pesništva”, istakao je žiri.
Nedeljković od 2002. godine radi kao urednik u izdavačkoj delatnosti Narodne biblioteke “Stefan Prvovenčani” u Kraljevu, a objavio je knjige pesama “Pogrešna prognoza” (1991), nagrađeni rukopis na Disovom konkursu za prvu knjigu koju je objavila Gradska biblioteka u Čačku, “Majka” (1994), “Tutin i još pedeset pesama” (1998), “Jezik uveliko” (2000), “Tačni stihovi” (2001), “Sušti poslovi” (izabrane i nove pesme, 2002), “Negde blizu” (2003), “Drugi neko” (2005) i “Ovaj svet” (2009).
Za knjigu “Tačni stihovi” dobio je Zmajevu nagradu Matice srpske i nagradu “Branko Miljković”, a nagradu “Đura Jakšić” za knjigu “Negde blizu” 2004. Za “Ovaj svet” dobio je nagradu “Meša Selimović” (2010).
Vladislav Petković Dis, rođen 1880. u Zablaću kod Čačka, došao je krajem prve decenije 20. veka u Beograd, gde je i počeo da objavljuje prve pesme (u časopisima Srpski književni glasnik, Nova iskra, Brankovo kolo), pod pseudonimom Dis (srednji slog imena).
Pesničko nadahnuće i potporu pronašao u boemskim krugovima oko Skadarlije, koji su predstavljali suštu suprotnost akademskoj i profesorskoj eliti oko Knez Mihailove ulice.
Savremenici su ga zapamtili kao mladog, anemičnog i nervoznog čoveka, koji je bio tankih nerava i zanesenog pogleda, a najčešće se kretao u društvu Sime Pandurovića, Antuna Gustava Matoša, Milana Simića, Luke Smodlake.
Za Disa je posebno značajna 1911. godina, kada je iz štampe izašla zbirka “Utopljene duše”, koju je objavio kao samizdat.
Knjiga i Disova poezija izuzetno su loše prošli u kritici Jovana Skerlića, ali je bilo i drugih mišljenja. Dis je veoma cenio svoju knjigu, koja ga je uvrstila u sam vrh srpskog modernog pesništva.
Srpska kraljevska akademija Disu je 1913. dodelila godišnju nagradu za siromašne pisce.
Iste godine objavio je drugu zbirku pesama “Mi čekamo cara”, takođe kao autorsko izdanje, koje je ponovljeno 1914.
Pesme te zbirke su nadahnute patriotizmom i Balkanskim ratovima, u kojima Dis nije učestvovao zbog slabog zdravlja.
Prvi svetski rat proveo je na mestu ratnog dopisnika Braničevskog odreda; preživeo je povlačenje preko Albanije i dolazak na Krf, odakle je otišao u u Francusku 1916. U Francuskoj je napisao “Nedovršene pesme”, koje su objavile 1916. “Srpske novine” na Krfu.
Boravak u Parizu u jesen 1916. godine Disu je doneo zdravstvene probleme, a u maju 1917. odlučio se za put ka Krfu, kako bi bio bliže porodici. Nemačka podmornica je 18. maja 1917. pogodila parobrod “Italija”, koji je na dno Jonskog mora odvukao i Disa.
Gradska biblioteka u Čačku, koja organizuje Disovo proleće, nosi njegovo ime, a njen sajt je www.cacak-dis.rs
(SEEcult.org)
