Japan posle zemljotresa
Katastrofalni zemljotres u Japanu, jačine 8,9 stepeni Rihterove skale, uz snažan cunami i niz naknadnih potresa, odneo je najmanje 1.300 ljudskih života. Najspremnija zemlja u svetu za slučajeve takvih prirodnih katastrofa suočila se i s problemom eksplozije nuklearnog reaktora u pokrajini Fukušima, ali predstavnici vlasti tvrde da nema povećanja radijacije. Stručnjaci NASA u međuvremenu su utvrdili da je dan na Zemlji skraćen usled japanskog zemljotresa za 1,6 mikrosekundi, dok su italijanski naučnici izračunali da se osa rotacije planete pomerila za desetak centimetara.
Katastrofalni zemljotres u Japanu, jačine 8,9 stepeni Rihterove skale, uz snažan cunami i niz naknadnih potresa, odneo je najmanje 1.300 ljudskih života. Najspremnija zemlja u svetu za slučajeve takvih prirodnih katastrofa suočila se i s problemom eksplozije nuklearnog reaktora u pokrajini Fukušima, ali predstavnici vlasti tvrde da nema povećanja radijacije. Stručnjaci NASA u međuvremenu su utvrdili da je dan na Zemlji skraćen usled japanskog zemljotresa za 1,6 mikrosekundi, dok su italijanski naučnici izračunali da se osa rotacije planete pomerila za desetak centimetara.
Još nije jasno da li je koliko povećana radijacija usled eksplozije u nuklearki Fukušima 1.
Iako su svetski mediji preneli najpre da je reč o povećanju između osam i 20 puta, japanske vlasti saopštile su potom da nema povećanja radijacije, ali su proglasile vanredno stanje u toj oblasti i počele evakuaciju nekoliko desetina hiljada građana, najpre iz okoline u rasponu od deset, a potom i od 20 kilometara.
Prema navodima predstavnika vlasti, radijacija oko Fukušima centrale čak je i smanjena, ali nije objašnjeno zašto je tako. U eksploziji je stradala zapravo samo zgrada u kojoj se reaktor nalazi, ali ne i metalni kontejner u koji je smešten.
I strani nuklearni stručnjaci, uključujući ruske, procenili su da se ne očekuje ponavljanje Černobila, čija je eksplozija 1986. dovela do radioaktivnog talasa širom Evrope.
Japan, inače, ima 55 nuklearnih reaktora, koji obezbeđuju trećinu potreba za električnom energijom.
Katastrofalni zemljotres u Japanu - peti po jačini u svetu od 1900. godine, izazvao je posledice i na globalnom nivou, pa su stručnjaci NASA utvrdili da je i dan na planeti skraćen za 1,6 mikrosekundi (milionitih delova sekunde). Ta promena u brzini rotacije Zemlje nešto je veća nego posle prošlogodišnjeg zemljotresa u Čileu, a ipak je manja od one koju je prouzrokovao zemljotre na Sumatri 2004. godine, kada je, prema proceni naučnika, dan skraćen za 6,8 mikrosekundi.
Zemljotres u Japanu pomerio je ostrvo Honšu za oko 2,5 metara istočno.
U blizni tog ostrva, udaljenog oko 400 kilometara severoistočno od Tokija, je i bio epicentar zemljotresa, u dubini od oko 24 kilometara.
S obzirom da se visokotehnološki razvijeni Japan smatra najspremnijom zemljom u svetu za slučajeve prirodnih katastrofa, posledice cunamija koje izazvan u više talasa nakon razornog zemljotresa, nisu toliko drastične kao u nekim slučajevima iz nedavne prošlosti.
Iako je japanski zemljotres 700 puta snažniji od onoga koji je pogodio Haiti prošle godine, broj žrtava je znatno manji (od posledica zemljotresa na Haitiju stradalo je oko 220.000 ljudi).
Do sada najsnažiji zemljotres u Japanu bio je 1923. godine i iznosio je 8,3 stepeni Rihtera, a odneo je 143.000 života. U zemljotresu jačine 7,2 stepeni 1995. godine poginulo je 6.400 ljudi.
Japan leži, inače, u takozvanom “Vatrenom prstenu” - zoni zemljotresa i vulkana oko Pacifika, u kojoj se događa oko 90 odsto ukupnog broja zemljotresa u svetu. Među njima je bio i zemljotres koji je krajem 2004. godine izazvao cunami u Indijskom okeanu koji je odneo živote oko 230.000 ljudi u 12 zemalja.
(SEEcult.org)