Hladni rat 2 - Društvo
Centar za kulturnu dekontaminaciju i Bijenale savremene umetnosti Sarajevo nastavljaju seriju okruglih stolova “Hladni rat - prošlost, sadašnjost, budućnost”, započetu krajem prošle godine kao prateći program Bijenala savremene umetnosti “No Network - Vremenska mašina” koja će biti otvorena krajem maja u bivšem atomskom skloništu u Konjicu, u okviru projekta “D-0 ARK Undergound”.
Centar za kulturnu dekontaminaciju i Bijenale savremene umetnosti Sarajevo nastavljaju seriju okruglih stolova “Hladni rat - prošlost, sadašnjost, budućnost”, započetu krajem prošle godine kao prateći program Bijenala savremene umetnosti “No Network - Vremenska mašina” koja će biti otvorena krajem maja u bivšem atomskom skloništu u Konjicu, u okviru projekta “D-0 ARK Undergound”.
Serija diskusija nastavlja se od 8. do 10. aprila u Beogradu, Sarajevu i Konjicu, uz fokus na razumevanje dva tipa antagonizama: prvog između dve različite vizije društva - socijalističkog i liberalno-kapitalističkog; i drugog - između dva kulturna konstrukta, Istoka i Zapada.
Oba antagonizma, prema navodima organizatora, imaju implikacije na današnji svet: ubrzano nestajanje koncepata društva i mira koji su zamenjeni pojmovima zajednice i sigurnosti, odnosno reprodukcije i ponavljanja - kulturne razlike Istok/Zapad produkovane tokom Hladnog rata, kroz pojmove tranzicije, demokratizacije i privatizacije.
Na otvaranju serijala “Hladni rat 2”, 8. aprila u CZKD-u, najavljeni su direktor Bijenala savremene umetnosti D-0 ARK Underground (Time Machine) Edo Hozić i selektor Branislav Dimitrijević, kao i urednica serijala seminara “Hladni rat” Borka Pavićević, direktorka CZKD-a, te slikar, likovni kritičar i osnivač Muzeja savremene umetnosti Beograd Milorad Protić, te Nebojša Bradić, pozorišni reditelj i donedavni ministar kulture Srbije, koji je sa kolegama iz iz BiH i Crne Gore potpisao sredinom februara Deklaraciju o podršci Bijenalu savremene umetnosti D-0 ARK Underground.
Za 9. april najavljen je okrugli sto “Ukoliko je Hladni rat u kulturi završen, onda...?”, na kojem će biti ukazano da je, uprkos istoj modernističkoj viziji homogenizovanog i standardizovanog kulturnog horizonta, koju su delile obe suprotstavljene strane u Hladnom ratu, taj politički i tehnološki sukob karakterisala je i borba za kulturnu supremaciju.
Ako je Hladni rat možda završen, definisan i kanonizovan za istorijske i političke nauke, ostao je kulturološki rez na Zapad i Istok koji transcendira njegov politički osnov. Kako je taj kulturni antagonizam zasnovan, dizajniran i reprezentovan? Kako je transformisan u kulturni kanon, odnosno kako estetički i politički utiče na savremenu kulturnu i umetničku produkciju?, neka su od pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnici.
Najavljeni su teoretičarka umetnosti Ljiljana Blagojević (Arhitektonski fakultet, Beograd), istoričar dizajna David Crowley (Royal College of Art, London), istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević (Visoka škola za likovnu i primenjenu umetnost, Beograd), teoretičarka umetnosti Ines Weizman (Metropolitan University, London) i istoričarka Radina Vučetić (Filozofski fakultet, Beograd), a moderator je Svebor Midžić.
Seminar se 10. aprila nastavlja u Sarajevu okruglim stolom “Treba li braniti društvo?”, na kojem su najavljeni teoretičar prava Zdravko Grebo, književnik Slobodan Blagojević i književnik i prevodilac Hamdija Demirović iz Sarajeva, psihoanalitičar Branimir Stojanović iz Beograda, teoretičari Gal Kirn iz Ljubljane/Berlina, Ozren Pupovac iz Zagreba/Berlina i sociolog Slobodan Karamanić iz Beograda/Minhena, a moderator je Nebojša Jovanović iz Sarajeva.
U diskusiji će biti reči o činjenici da je, za razliku od današnjih ratova, Hladni rat imao, kao svoj politički uslov, pojam mira koji je omogućavao politički antagonizam. Podela na socijalističko i liberalno-kapitalističko društvo, odnosno na demokratsko i totalitarno društvo, dugo godina tokom Hladnog rata, bilo je glavno polje antagonizma u formulisanju koncepta društva. Danas, nakon Hladnog rata, zajedno sa pojmom mira nestali su pojmovi politike i društva i oni su zamenjeni pojmom zajednice i sigurnosti. Učesnici okruglog stola razmotriće kako je moguće misliti nestanak pojmova mira, politike i društva i uspon koncepata zajednice i sigurnosti i kako danas misliti nekad samorazumljiv pojam društva koji je podrazumevao solidarnost, samoorganizovanje i otpor hladnoratovskoj državi?
Učesnici seminara “Hladni rat 2” posetiće 10. aprila i atomsko sklonište u Konjicu, gde će im se obratiti zamenik komandanta i šef savetnog tima sedišta NATO u Sarajevu pukovnik John Andreas Olsen.
Trodelna serija okruglih stolova “Hladni rat” prateći je program prvog Bijenala savremene umetnosti “No Network - Vremenska mašina”, koji će biti održan od 27. maja do 7. avgusta u Konjicu, odnosno nekadašnjem atomskom bunkeru Josipa Broza Tita.
Cilj serije okruglih stolova, koji kreiraju kontekstualni pejsaž izložbe, nije samo refleksija istorijskih i teorijskih pitanja podstaknutih Hladnim ratom u njegovom istorijskom okviru, već i razumevanje gramatike sadašnjih i budućih tenzija u politici, društvu i kulturi. D-0 ARK - Atomska ratna komanda je masivna podzemna struktura, izgrađena tokom Hladnog rata, kao sklonište za tadašnje jugoslovensko rukovodstvo na čelu sa Josipom Brozom Titom, u slučaju nuklearnog rata.
Danas se ARK-D0 ne razlikuje od bilo koje promašene vojne i ideološke investicije iz doba Hladnog rata, s tim da njegovo prisustvo danas može da bude inspiracija za upotrebu u vidu simboličke “vremenske mašine” za putovanje kako u prošlost, tako i u budućnost. Bunker u Konjicu, prema navodima autora projekta, predstavlja tako višeslojnu metaforu njegovog i našeg vremena.
Prva serija okruglih stolova “Hladni rat 1 - Država” održana je u Sarajevu, Mostaru i Konjicu početkom decembra 2010. godine, a fokus diskusija bio je na specifičnoj poziciji Jugoslavije tokom Hladnog rata, njenoj spoljnoj politici i odnosu prema supersilama, unutrašnjopolitičkoj dinamici i odnosu njene vojno-tehnološke spremnosti nasuprot proklamovanoj politici mira i sigurnosti. Prilog diskusiji dali su istoričari, politikolozi, diplomate, novinari i direktni istorijski učesnici epohe Hladnog rata.
Završna serija diskusija, “Hladni rat 3 - Pojedinac”, biće održana u Banjaluci, Sarajevu i Konjicu 25. i 26. maja, a baviće se taktikama i strategijama preživljavanja pojedinca u odnosu na retoriku straha, apokaliptičnih scenarija, teorije zavere... Okrugli sto će istražiti proizvodnju “figura” karakterističnih za Hladni rat: političkog zatvorenika i imigranta, disidenta i doušnika, špijuna i aktivistu ljudskih prava, odnosno postaviti pitanje kako je taj prostor između izdaje i vernosti, ljudskih prava i ludila, transformisan u današnji svet hipersigurnosti koji prepoznaje samo jednu sveprisutnu i nevidljivu figuru teroriste.
Kao i sam Hladni rat, aktivnosti koje se preduzimaju kao deo tog projekta ciljaju na čitavu populaciju bez obzira na godine, pol, samoproklamovanu ili dodeljenu afilijaciju, pa to nije projekat značajan isključivo za akademsku publiku, nego, pre svega, za publiku uopšte.
Bijenale savremene umetnosti D-0 Ark Underground TIME MACHINE - “No Network!” dobilo je u februaru podršku Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, čiji su se ministri kulture saglasili da se zajedničkim nastupom umetnika i istoričara umetnosti iz regiona i šire, promovisanjem zajedničkih vrednosti, ali i postavljanjem važnih pitanja kao što su kulturno-istorijsko nasleđe i kulturni identitet, stvaraju preduslovi da se kroz umetnički izraz regionalna scena promišlja u kontekstu demokratskih i evropskih vrednosti, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije.
Projekat Bijenale savremene umetnosti D-0 Ark Underground, afirmišući pitanja demokratije, tolerancije, prihvatanja raznolikosti i različitosti identiteta, zasnovan je na komunikaciji umetnika zapadnog Balkana i trebalo bi da predstavlja platformu za promociju regionalne savremene umetnosti, ali i mogućnost otvorenog suočavanja, prihvatanja i promovisanja različitosti, kao i prevazilaženja sukoba u regionu iz bliske prošlosti.
Projekat je inspirisan Atomskom ratnom komandom (ARK), famoznim bunkerom u Konjicu iz vremena Josipa Broza Tita, čija prvobitna namena, kao i sam prostor - koji je objekat od velike istorijske vrednosti, čine kontekst tog umetničkog projekta dodatno važnim, pružajući mogućnost novom netradicionalnom pristupu za promociju kulture i savremene umetnosti.
Na prvom Bijenalu D-0 ARK Underground, prema izboru kustosa Branislava Dimitrijevića iz Beograda i Petra Ćukovića iz Podgorice, biće predstavljeno više od 40 umetnika različitih generacija iz regiona i sveta. Među njima su i Maja Bajević, Bunker Research Group, Braco Dimitrijević, Ex Yu Electronica, Igor Grubić i Lana Čmajčanin, Tina Gverović i Siniša Ilić, Vlatka Horvat i Tim Etćells, Pravdoljub Ivanov, Šejla Kamerić, Marko Lulić, David Maljković, Radenko Milak, Mladen Miljanović, Milija Pavićević, Marko Peljhan, Ivan Petrović, Lala Raščić, Erzen Shkololli, Grupa Spomenik, Nebojša Šerić Shoba, grupa Škart, Dragoljub Raša Todosijević, Jelena Tomašević…
ARK se prostire na više od 6.500 kvadratnih metara, a masivnom podzemnom konstrukcijom, izgrađenom za slučaj izbijanja Trećeg svetskog rata, trebalo je da pruži sklonište tadašnjem jugoslovenskom vrhu, na čelu s predsednikom Josipom Brozom Titom. Složena lavirintska struktura tog bunkera, koji je držan u tajnosti sve do 90-ih, obuhvata životni i radni prostor, konferencijske sale, kancelarije, sobe za strateško planiranje... Danas izgleda kao promašena hladnoratovska investicija.
Sajt projekta je www.bijenale.ba
(SEEcult.org)
