10. Dani slovenačkog filma u Jugoslovenskoj kinoteci
Jubilarni, deseti Dani slovenačkog filma (DSF) svečano su otvoreni 10. maja u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, a naredna četiri dana predstaviće retrospektivu odabranih filmova od nastanka 2015. godine do danas.
Reviju je svečano otvorio slovenački glumac i svestrani filmski autor Jure Ivanušič, a mnogobrojnoj publici obratili su se slovenačka ministarka kulture dr Asta Vrečko, predsednik Društva Slovenaca “Sava” Saša Verbić u ime organizatora, slovenački ambasador u Beogradu Damjan Bergant i direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić.
Ministarka kulture Slovenije Asta Vrečko rekla je da joj je čast da pozdravi uvažene goste, prijatelje, ljubitelje slovenačkog filma i zahvalila svima koji su doprineli osnivanju i trajanju tog festivala.
“Povezivanje filmskih umetnika i producenata iz dve zemlje pozitivno se odražava i na slovenačku i na srpsku kinematografiju”, izjavila je Asta Vrečko.
Ističući da je film visoko na listi prioriteta Ministarstva kulture Slovenije, pomenula je da je u prethodnom periodu bilo problema, ali se nada da će, u saradnji s direktorkom Slovenačkog filmskog centra Natašom Bučar, takođe gošćom DSF, do kraja mandata postići bolje rezultate i da će slovenački film dobiti podršku kakvu zaslužuje.
U ime organizatora, predsednik Društva “Sava” Saša Verbić poklonio je ministarki Asti Vrečko, kao zahvalnicu za podršku manifestaciji, umetničku skulpturu autora Ivana Gračnera.
Najviše priznanje Društva “Sava” – Zlatnu plaketu Verbić je uručio Jugoslavu Panteliću, direktoru Jugoslovenske kinoteke, koja je od početka domaćin Dana slovenačkog filma.
Pantelić je ocenio da ta revija “ne predstavlja samo mogućnost da naša publika dobije uvid u savremeni slovenački film, već neguje i odnos između dve nacionalne kinematografije koje, zbog istorijskog i kulturnog nasleđa, dele mnoge zajedničke aspekte”.
“Počevši od Ite Rine, odnosno Tamare Đorđević, kojoj jubilarna revija daje omaž i koja na simboličan način predstavlja prvu tačku preseka, možemo pratiti kako su se dve kinematografije razvijale, bivajući u intenzivnom dijalogu i razmeni kako ljudi tako i ideja”, rekao je Pantelić.
Podsetio je da taj proces dobija zamah posle Drugog svetskog rata, te naveo autore koji su predstavljali ključne spone - Živojina Pavlovića koji je deo karijere stvarao u Sloveniji i Karpa Aćimovića Godinu koji je svojom kamerom oslikao važna ostvarenja crnog talasa.
“Iako se nakon kraja zajedničke zemlje naše kinematografije razvijaju samostalno, čvrste veze još uvek postoje, kako kroz filmsku praksu, saradnje i koprodukcije, tako i kroz ovakve događaje”, rekao je Pantelić, dodajući da je slovenački film vidljiv i prepoznat od strane ovdašnje publike, što može da potvrdi i kao umetnički direktor Festa.
Slovenački ambasador Damjan Bergant istakao je u ime suorganizatora zadovoljstvo tom manifestacijom koja doprinosi povezivanju slovenačkog i srpskog naroda broz filmsku produkciju koja je deo opšte kulture.
Desete Dane slovenačkog filma proglasio je otvorenim Jure Ivanušič, koji je izjavio da uživa u druženju s kolegama iz Srbije i prijateljima iz Slovenije, te poželeo svima da uživaju i na projekcijama i u konstruktivnim debatama.
Zatim je prikazan kratki dokumentarac “Ita Rina – Diva iz Divače” Vladimira Šojata, biografski film sa emotivnom notom o jednoj od najlepših i najprimećenijih glumica u eri nemog filma koja je žrtvovala holivudsku karijeru zbog ljubavi i ostala u Beogradu s mužem Miodragom Đorđevićem.
Ita Rina je rođena u Divači (kod Trsta) 7. jula 1907, a preminula u Budvi upravo 10. maja 1979. godine.
U nastavku prve večeri publika je imala priliku da pogleda ostvarenje „Uhvaćeni na izvoru – Slovenačka deca Lebensborna” Maje Weiss, dokumentarni film o poslednjim preživelim žrtvama nacističkog rasnog eksperimenta, kada je 1942. tridesetoro "rasno prikladne" slovenačke dece bilo uključeno u ozloglašeni nacistički program Lebensborn, koji je osnovao Hajnrih Himler u cilju proširivanja arijevske rase.
Za 11. maj najavljen je kratki dokumentarn film „Luka Mars“ Maura Lainščeka i igrani film „Ples na kiši” reditelja Boštjana Hladnika, te kratki film „Bik“ Bojana Labovića, kao i igrani televizijski film „Besne lisice“ reditelja Borisa Jurjaševiča.
U okviru pratećeg programa, 11. maja u 11 sati biće održana tribina na temu „Prilozi za istoriju slovenačkog filma“, koju će moderirati dr Ivana Kronja, urednica pratećeg programa DSF.
Za 12. maj najavljeni su kratki dokumentarac „Alchajmer kafe“ Martina Drakslera, dugometražni dokumentarac „Muzika je vremenska umetnost 3: LP Laibach” Igora Zupea, kratko igrano ostvarenje „Anja Ganja“ Petra Bizjaka i dugometražni igrani film „Neću više da budem luzerka” Urše Menart.
U okviru pratećeg programa, 12. maja u 11 sati biće održan susret profesora i studenata filmskih akademija iz Ljubljane i Beograda (AGRFT – Akademija za gledališče, radio, film in televizijo i FDU – Fakultet dramskih umetnosti). Nakon razgovora sledi radionica na temu „Zvuk na filmu“, koju vode Miha Jaramaz i Dino Dolničar, kao i predavanje Simona Tanšeka „Stilizacija fotografije u igranom filmu“.
Za 13. maj najavljeni su kratkometražni dokumentarac „Granice“ Damjana Kozolea, dugometražni dokumentarni film „Priča o Savi“ u režiji Rožlea Bregara, kratki igrani film „Fontana“ Gorana Vojnovića i dugometražni igrani film „Priče iz kestenove šume“ Gregora Božiča.
Poslednjeg dana DSF biće prikazan izbor najboljih filmova studenata slovenačke Akademije za gledališče, radio, film in televizijo (AGRFT) iz poslednjih nekoliko godina, te specijalan program DSF+ fokusiran na kratke igrane, dokumentarne, eksperimentalne i animirane, ali i nestandardne dugometražne, alternativne ili društveno-politički angažovane filmove. U selekciji Vladimira Šojata, urednika programa DSF+, našli su se filmovi „Kazneni udarac“ reditelja Roka Bičeka, „Žurnali 670 – Crvene šume“ (Nika Autor), „Poslednji dan Rudolfa Ničea“ (Blaž Kutin), „Kadriranje Saterlanda“ (Matjaž Jamnik, Gaja Naja Rojec), „Upad“ (Matevž Jerman, Niko Novak) i „Tako se završilo leto“ (Matjaž Ivanišin) .
(SEEcult.org)
