10. Slobodna zona
Filmski festival Slobodna zona zadržao je dosadašnju koncepciju i u jubilarnom, desetom izdanju, koje će biti održano od 7. do 12. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a nudi i pojedine novitete uz uzbudljiv izbog najboljih angažovanih dokumentarnih i igranih filmova iz protekle sezone, uključujući pobednike svetskih festivala i miljenike publike.
Deseta Slobodna zona počinje 7. novembra u Sava centru filmom “20.000 dana na Zemlji” Ijana Forsajta i Džejn Polard o legendarnom Niku Kejvu i jednom fiktivnom danu u njegovom životu.
Jubilarno festivalsko izdanje svečano će otvoriti gost-selektor Boris Buden, filozof, pisac i prevodilac iz Berlina, čiji je izbor od tri filma povod za teme koje će biti razmotrene u okviru već tradicionalnih “Noćnih razgovora”.
Broj filmova u glavnom programu manji je za trećinu (26 umesto nekadašnjih četrdesetak) zbog smanjenog budžeta (2,4 miliona dinara), ali je kvalitet zadržan, istakao je direktor i selektor Slobodne zone Rajko Petrović 4. novembra na konferenciji za novinare.
20.000 dana na Zemlji
Festivalski program, koji je predstavila koselektorka Branka Pavlović, obuhvata miljenike publike i kritike, poput filma “Boyhood” Ričarda Linklejtera i novog dokumentarca Vima Vendersa “So zemlje”, kao i animirano-dokumentarnog filma “Da li je visok čovek srećan?” Mišela Gondrija koji sa najčuvenijim alter globalistom današnjice Noamom Čomskim crta, piše i polemiše o odnosu jezika i sećanja, kao i načina na koji jezik oblikuje svet i stvarnost.
Boyhood
Tu je i novi igrani film Stivena Daldrija “Smeće”, te dokumentarac “U potrazi za Vivijan Majer” o jednoj od najboljih uličnih fotografkinja 20. veka čiji su lik i delo decenijama bili skriveni od očiju javnosti. Branka Pavlović skrenula je pažnju i na izuzetnu priču o večnoj potrazi za svetim gralom ljubavi u filmu “Ljubavna odiseja” Tatjane Božić.
Zahvaljujuću gostu-selektoru Borisu Budenu, program Slobodne zone bogatiji je za tri izuzetna filma – “1971” je dokumentarno-igrano ostvarenje čiji su junaci 40 godina pre Edvarda Snoudena i Vikiliksa iz lokalne kancelarije FBI-a ukrali dokumenta koji svedoče o nameri države da ograniči građanska prava i slobode i anonimno ih dostavili javnosti. Njihov identitet bio je nepoznanica sve do tog filma.
1971
U Budenovoj selekciji se našao i film “Poslednji zločinac” Kloda Lancmana, jednog od najznačajnijih dokumentarista u istoriji filma, a treći naslov je “O nasilju” Gorana Huga Olsena - audiovizuelni kolaž sastavljen od arhivskih materijala i aktivističkih tekstova Franca Fanona, koji se bavi ne samo prošlošću i antikolonijalističkom borbom afričkih naroda, već i aktuelnom stvarnošću neokolonijalizma koji je u punom zamahu i odvija se pred našim očima.
To kinematografsko ostvarenje biće ujedno i uvod u prvo veče “Noćnih razgovora” čiji je urednik Ivan Milenković, zamenik glavnog i odgovornog urednika Trećeg programa Radio Beograda.
Suđenje u Mađarskoj
Tokom četiri festivalske večeri, Milenković će posle projekcija filmova, od 23 sata u holu DKC-a, razgovarati sa gostima i publikom Slobodne zone.
O memoriji i nasilju Buden će razgovarati sa istoričarkom Oliverom Milosavljević, a o usponu desnice u Evropi, povodom filma "Suđenje u Mađarskoj" Ester Hajdu, govoriće novinar Gabor Bodiš. Pisac i pravnik Slobodan Beljanski i teoreticar književnosti Vladimir Gvozden, kolumnista "Danasa" Zlatko Paković, novinar "Vremena" Momir Tudurić i psihološkinje Maša Vukčević i Jelena Dobrić otvoriće sa publikom pitanje herojstva u savremenom svetu (Povratak u Homs). Iz Zagreba dolaze novinar "Jutarnjeg lista" Jurica Pavičić i filozof i direktor Human rights filmskog festivala Petar Milat, koji će a Milenkovićem razgovarati o odnosu filma i stvarnosti (Boyhood) .
Povratak u Homs
Kroz selekciju “Francuski institut predstavlja”, Slobodna zona nastavlja saradnju sa festivalom FID Marsej, jednim od najprestižnijih festivala dokumentarnog filma u svetu. U okviru tog programa, biće prikazani dobitnici nagrada Francuskog instituta na festivalu u Marseju – “Borhesove tri priče” i “Gori more”. Slobodna zona ove godine, inače, ima čast da bude gost festivala FID Marsej i predstavi se francuskoj publici zajedno sa najznačajnijim festivalima iz Roterdama, Berlina, Lisabona, Niona, Meksiko sitija, Šefilda i Torina.
Programski novitet Slobodne zone je selekcija Cross Media u kojoj će publika, zahvaljujući programskoj urednici Biljani Tutorov, imati priliku da zaviri u budućnost (dokumentarnog) filma uz izbor najzanimljivijih filmskih i video projekata, veb dokumentaraca i hibridnih audiovizuelnih formi koji kombinuju najsavremenije digitalne tehnologije i filmski jezik u potrazi za novim izražajnim sredstvima i narativima.
9. Slobodna zona 2013.
Beogradska publika imaće jedinstvenu priliku da se u Pop-up prostoru KCB-a upozna sa specifičnom vrstom novih medija, uz master-klaseve vodećih stručnjaka iz te oblasti Domenika Laporte iz Brisela i Sare Božanić sa Instituta za transmediju iz Ljubljane.
U duhu jubileja, Slobodna zona prikazaće u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke izbor od deset filmova koje je publika najviše volela u protekloj deceniji. Program “Top 10” nudi filmove kao što su “Deponija”, “Zaliv”, “Kako se kuvala istorija”, “I ja takođe”, “Hana Arent”…
Hana Arent
Jedan od nezaobilaznih i uvek veoma posećenih specijalnih segmenata festivalskog programa su i srednjoškolske projekcije, kojih će biti tri (Pleme, Abeceda i Girlhood). Svaki od tih filmova bavi se na svoj način aktuelnim temama odrastanja i odnosa sistema prema mladima, vršnjačkog nasilja i puteva i stranputica obrazovanog sistema.
Kao i prethodih godina, publika će glasati za najbolje filmove, a ponovo će biti dodeljena i nagrada za najbolju recenziju jednog od filmova sa festivala.
Kao posebno iznenađenje za sve posetioce Slobodna zona organizuje i nagradni konkurs “Fotkaj za jubilej” u kojem će dodeliti karte za 11 filmskih projekcija.
Publika u krcatoj Dvorani KCB-a
Kao uvod u jubilarnu Slobodnu zonu, 5. novembra u 20 sati u Dvorani KCB-a biće premijerno prikazan dokumentarni film “1989” Andersa Ostergarda, povodom obeležavanja 25 godina od pada Berlinskog zida.
Projekcija tog filma biće istovremeno u 20 glavnih gradova Evrope, a publika će pre i posle filma imati priliku da putem društvenih mreža direktno komunicira sa autorima preko prenosa uživo koji će se emitovati u bioskopskoj sali KCB-a. Glavni organizator tog događaja je filmski festival CPH:DOX iz Kopenhagena.
1989.
Pomoćnica direktora KCB-a Vesna Danilović izrazila je zadovoljstvo što je KCB pre deset godina postao deo tima Slobodne zone, a istakla je i da su u tom kulturnom centru srećni zbog toga što je Zlobodna zona i dalje u Dvorani KCB-a, uprkos svim dešavanjima proteklih dana u vezi sa promenom statusa Oktobarskog salona i ostavke, odnosno smene v.d. direktorke KCB-a Mie David.
“Oktobarski salon je samo vrh ledenog brega” koji ukazuje na smanjivanje prostora za savremenu kulturu, rekla je Vesna Danilović, koja je izrazila nadu da će Slobodna zona potrajati i još dugo postavljati značajna pitanja.
Kao i proteklih godina, Slobodna zona najavila je i program na bis, a za sada su, kako su naveli organizatori, rasprodate samo dve projekcije filma “Boyhood”.
Karte za svečano otvaranje Slobodne zone, čija je prodaja počela još 1. oktobra, mogu se kupiti na blagajni Sava centra i na prodajnim mestima Eventima po ceni od 400 dinara.
Karte za projekcije u Dvorani KCB-a i Doma omladine Beograda u prodaji su po ceni od 300 dinara.
Za projekcije fimova u programu “Top 10” u Kinoteci karte se mogu kupiti sat vremena pre početka projekcije po ceni od 200 dinara.
U Novom Sadu karte za svečano otvaranje mogu se kupiti po ceni od 300 dinara na blagajni bioskopa Arena, a ostale koštaju 250 dinara, dok za projekcije u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine treba izdvojiti 150 dinara.
U Nišu karte za svečano otvaranje u bioskopu “Vilin grad” u prodaji su po ceni od 260 dinara, a za projekcije u Niškom kulturni centru koštaju 100 dinara.
Jubilarno izdanje Slobodne zone podržali su Ministarstvo za kulturu i informisanje Srbije, Movies that matter, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut, Sekretarijat grada Beograda i Taff line!
Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
