• Search form

07.09.2017 | 11:42

12. AKTO u znaku zahteva za obnovu Oficirskog doma

12. AKTO u znaku zahteva za obnovu Oficirskog doma

Festival savremene umetnosti AKTO u Bitolju protekao je početkom septembra u znaku zahteva za oživljavanje Oficirskog doma koji bi, u duhu ideje o javnom dobru, trebalo zaštititi od daljeg propadanja, ustupiti za potrebe kulture i dati građanima na upravljanje.

Tu inicijativu podržao je i makedonski ministar kulture Robert Alađozovski, izrazivši uverenje da će u saradnji sa lokalnim vlastima biti moguće najpre dogovoriti zaštitu tog objekta od posebnog značaja za bitoljsku zajednicu i šire, a potom i pronaći odgovarajući model za njegovo funkcionisanje. Alađozovski je, kako su preneli lokalni mediji, zauzeo i stav da vraćanje nekadašnjeg sjaja Oficirskog doma i njegovo fokusiranje na programe u oblasti kulture treba da bude u duhu decentralizacije kako bi Bitoljčani imali slobodu i nadležnost za upravljanje tim prostorom, koji je izgrađen u drugoj deceniji 20. veka.

“Najpre moramo da prepustimo nadležnim institucijama i stručnjacima da odluče koji je nivo zaštite potreban za Oficirski dom. Budući da se zalažem za decentralizaciju, smatram da Bitolj treba da zadrži nadležnost nad Oficirskim domom kako Bitoljčani ne bi bili u hijerarhijski inferiornoj poziciji. Potrebno je da se izvrši i fiskanlna decentralizacija kako bi ceo objekat (Oficirskog doma) mogao da u kontinuitetu izvršava svoju funkciju”, rekao je Alađozovski.

U fokusu diskusije “Kakav nam Oficirski dom treba?”, održane 2. septembra u okviru programa 12. AKTO festivala, bilo je pitanje političke borbe građana za javno dobro koje upravo simbolizuje Oficirski dom kao objekat kulturnog nasleđa koji je, međutim, godinama unazad ostavljen da se urušava pod zubom vremena. Građani stoga i smatraju da je najpre potrebno da taj prostor bude zaštićen od daljeg oštećivanja, a potom treba da dobije status kulturnog nasleđa.

Rasprava je bila organizovana u duhu antičke agore, a u tri kruga, koje su moderirali izvršna direktorka Mladinskog obrazovnog foruma (MOF) Dona Kosturanova, stručnja za radno pravo i direktor kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Makedoniji Milan Živković, učesnici su mogli da iznesu stavove, diskutuju i konfrontiraju mišljenja o funkciji i načinima opstanka, (pre)namene, korišćenja i zaštite godinama zaboravljenog i ruiniranog Oficirskog doma.

Među učesnicima prvog kruga diskusije, tokom kojeg su iznete različite ideje o Oficirskom domu, bili su Kristina Biceva iz Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa, izvršna direktorka Lokomotive iz Skoplja i menadžerka projekta “Kulturni prostori za aktivne građane” (KPAG) Biljana Tanurovska – Ćulavkovski, arhitekta i predstavnik radne grupe za Oficirski dom pri KPAG-u Odisej Jovanovski, te Nataša Bodrožić iz Zagreba, kustoskinja i menadžerka “Slobodnih veza” i inicijative “Motel Trogir”. U drugom krugu, tokom kojeg su diskutovani predlozi i ideje iz prvog, učestvovali su aktivisti iz Bitolja i Skoplja, predstavnici lokalnih vlasti za kulturu, nezavisne kulturne scene, stručnjaci i građani, koji su bili glavni akteri trećeg kruga rasprave, organizovane u okviru projekta KPAG koji deluje kao platforma za saradnju i ko-upravljanje javnim prostorima, a finansiran je od programa Civica Mobilitas i realizuju ga Lokomotiva i Fakultet za stvari koje se ne uče (FRU), u saradnji sa Teatrom Navigator, udruženjem Glasan tekstilac Štip i Udruženjem za aktivizam, teoriju i umetnost Ploštad Sloboda.

V.d. direktor Zavoda i muzeja Bitolja Aleksandar Litovski izjavio je da bi ta ustanova mogla da se postara, odnosno da ima kapacitet i stručnost da obnovi Oficirski dom, uprkos teškom stanju u kojem se nalazi i probloema konzerviranja i zaštite.

Odisej Jovanovski istakao je osnovne karakteristike Oficirskog doma i talođe potencirao potrebu njegove zaštite i restauracije, a potom i pronalaženja nove namene, a na istorijat tog objekta podsetila je Kristina Biceva, ukazujući i na određene zakonske prepreke i strukturu vlasništva koja ne idu potpuno u prilog obnove. Pomenula je i problem zaštite objekata u okolini Oficirskog doma, sa kojima čini celinu, kao što su podoficirski dom, fontana i spomenik Stiv Naumov.

Biljana Tanurovska – Ćulavkovski izložila je nekoliko mogućih hibridnih modela za upravljanje Oficirskim domom kao celinom, navodeći da nije vreme za centralistički pristup upravljanja javnim dobrom, kao što stoji i u Zakonu o kulturi. “Potrebna je svest da javno dobro pripada građanima i da treba direktno da učestvujemo u analizi, kao i u projektu implementacije ideje”, istakla je ona, ukazujući na mogućnost modela delegirane odgvornosti na osnovu kojeg bi bio dodeljen na korišćenje Opštini, a potom bi na osnovu konkursa nadležnost rukovođenja bila data nekoj građanskoj organizaciji ili asocijaciji.

Nataša Bodrožić je takođe istakla značaj javno-civilnog partnerstva, smatrajući da je pogrešno gledati na odnos državnih institucija i civilnog sektora kao na isključivo antagonistički i suparnički. “Mora se razvijati partnerski odnos, u cilju pozitivnih promena, iniciranih “odzodo ka gore”, rekla je Nataša Bodrožić.

I u drugom krugu rasprave data je podrška za za zaštitu i revitalizaciju Oficirskog doma, uz predloge da postane regionalni centar, poziv građanima da glasno govore o problemima, kao i apel na ministra kulture da učini sve što je u njegovoj moći da se reši to pitanje.

Profesorka Donka Bardžieva Trajkovska, predsednica Centra za zaštitu kulturnog nasleđa, ukazala je da u Makedoniji takvi problemi nisu sistemski rešeni. “Da imamo sistem, Oficirski dom bi imao sada svoju namenu. Nadležne institucije treba hitno da zaštite kulturno nasleđe”, rekla je ona.

Građani Bitolja, koji su u velikom broju prisustvovali diskusiji i pokazali interesovanje za temu, takođe su ponudili svoje vizije Oficirskog doma, zasnovane na ličnom sećanju na vreme kada je bio kulturni centar Bitolja. Smatraju i da je neophodno najpre angažovati čuvare koji će sprečiti njegovo dalje oštećenje dok se ne pronađe način za dalju zaštitu i namenu.

U diskusiji se čula i procena da bi za revitalizaciju Oficirskog doma bilo potrebno 900.000 evra, ali i da je već bilo inicijativa da se ta sredstva predvide u lokalnom budžetu, ali da je većina to do sada odbijala.

Oficirski dom, poznat i kao Saraj Kerim Paše, izgrađen je 1911-1912. godine, a kompletno završen 1919. Kao redak primer arhitekture na tom prostoru, sa karakterističnim balkonima, krovom i četiri kule, izgrađen je kao palata za svečane prijeme, zabavu i odmor. Služio za potrebe elitne vojske, a potom je postao zapuštena ruina.

U Oficirskom domu održavani su brojni balovi, koncerti… “Svečana gornja sala” sa više od 200 mesta korišćena je za solističke koncerte, monodrame i horske nastupe. Između ostalog, Bitoljčani su tu prvi put imali priliku da čuju i vide violinistu Stefana Milenkovića – još dok je bio “čudo od deteeta”. Bitoljski hor Stiv Naumov je gotovo sve važnije nastupe održao upravo u tom prostoru, u svečanoj sali sa lusterom teškim skoro pola tone, napravljenim od ostataka lustera iz Oficirskog doma u Skoplju. U oficirskom domu održavan je i festival “Serenada”, a u Bioskopskoj sali, odnosno ranijem “Podoficirskom domu”, održavane su filmske projekcije, a potom igranke i zabave. Dvorišni prostor korišćen je za različite sportove.

Kako navode organizatori AKTO festivala, najreprezentativniji objekat na bitoljskom Širokom sokaku, koji je vremenom zaboravljen i danas je ruina, bio je dat na prodaju odlukom Vlade Makedonije 2016. godine, uz saglasnost lokalnih vlasti u Bitolju, iako je po zakonu spomenik kulture. Odluka o prodaji doneta je 22. decembra 2016, a oglas je objavljen 16. januara 2017. i elektronska aukcija zakazana za 19. februar 2017. u Ministarstvu finansija. Ceo proces je bio netransparentan i očigledno usmeren ka ostvarenju nečijih interesa, uz izgovor o vraćanju nekadašnjeg sjaja Oficirskog doma. U oglasu nije bilo precirizano kakva bi trebalo da bude namena tog objekta, ali je kupac imao obavezu da rekonstruiše donji sprat i da ga preda opštinskim vlastima koje bi ga koristile kao matično odeljenje. Oficirski dom, koji se prostire na oko 2.000 kvadratnih metara, bio je ponuđen na prodaju za samo 900.000 evra, što je za građane bila neprihvatljiva odluka, pa je Vlada Makedonije, posle burnih reakcija više neformalnih građanskih inicijativa, udruženja i šire javnosti, povukla oglas o prodaji.

Osim rasprave o Oficirskom domu, diskusioni program 12. AKTO festivala bio je posvećen i pitanju muzičke produkcije, dok je u muzičkom predstavljen debi album ‘If…” bitoljskog benda Land/Green Grass Dreams.

U okviru izložbenog programa, predstavljene su kvir fotografije kao rezultat istoimenog kursa, a otvorena je i izložba postera Zorana KarduleFuturistički spomenici stare Jugoslavije”, kao i izložba “Savršeni umetnik” učesnika istoimenog diskurzivno-edukativnog programa, čija je kustoskinja Ivana Vasova, a koordinatori-mentori su bili Ivana Dragšić, Filip Jovanovski, Oliver Musović i Biljana Tanurovska Ćulavkovski.

*Foto: Fb AKTO festival

(SEEcult.org)

Video
13.11.2017 | 16:23

Kritika na delu predstavlja: UVUU i Galerija Reflektor

Galerija Reflektor u Užicu, koja je počela rad tokom proteklog leta u nekadašnjoj kasarni u Krčagovu, u organizaciji Udruženja vizuelnih umetnika Užica (UVUU), pauziraće tokom zime, a za proleće najavljuje nastavak ambiciozno planiranog programa.