15 godina P.A.R.A.S.I.T.E.

Ljubljanski muzej savremene umetnosti P.A.R.A.S.I.T.E. obeležava tokom januara, izložbom “To nije Amerika”, 15 godina postojanja i delovanja prema načelima “novog parazitizma”, tokom kojih je organizovao ili koordinirao niz značajnih akcija, intervencija, izložbi, projekcija, okruglih stolova i drugih događaja.

Ljubljanski muzej savremene umetnosti P.A.R.A.S.I.T.E. obeležava tokom januara, izložbom “To nije Amerika”, 15 godina postojanja i delovanja prema načelima “novog parazitizma”, tokom kojih je organizovao ili koordinirao niz značajnih akcija, intervencija, izložbi, projekcija, okruglih stolova i drugih događaja.

“Muzej savremene umetnosti”, koji je 1990. osnovao umetnik Tadej Pogačar, preimenovan je krajem 1993. u P.A.R.A.S.I.T.E. Osnovan je kao virtuelna institucija, koja “ne poseduje stalan prostor i nema stalno zaposlene”, već “naseljuje teritorije, lokacije i mreže i hrani se sokovima institucija”, delujući na načelima “novog parazitizma”.

Beogradski teoretičar umetnosti Miško Šuvaković napisao je tim povodom da je umetnički i politički postupak Pogačara predstavljao zaokret od biopolitike ili ekopolitike ka teoriji i praksi umetničkog ili kulturne politike parazitizma.

Prema navodima Šuvakovića, Pogačareva politika parazitizma je nova “para-ekološka strategija” unutar umetnosti, koja se uključuje u tkivo privredne i geografske kulture i društva.

P.A.R.A.S.I.T.E. Muzej je tokom proteklih 15 godina gostovao u uglednim muzejima, galerijama, školama i univerzitetima, ali se predstavljao i u javnom prostoru i na ulici, sarađujući sa nizom umetnika, studenata, stručnjaka, etnologa i marginalnim grupama, kao što su beskućnici, seksualne radnice i njihove organizacije.

Kritičke intervencije prvih godina delovanja problematizovale su uvid u znanje, postavljajući pitanja kako je ostvfareno, strukturisano i uređeno, ko ga širi, upotrebljava… Drugo, tesno povezano pitanje odnosilo se na društvenu vidljivost - šta je vidljivo, a šta nije u društvu i kako se razume društveno “prirodno” stanje.

Pogačar je učestvovao sa P.A.R.A.S.I.T.E. Muzejem na niz uglednih međunarodnih manifestacija, kao što su bijenala u Venecij (2001), Tirani (2005), Pragu (2005), Sao Paulu (2006), Istanbulu (2007).., a tokom ove godine predstaviće se i na Bijenalu Kanarskih ostrva.

Intervenisao je i u mnogim muzejskim zbirkama i institucijama (Moderna galerija Ljubljana, Tretjakova zbirka Koroške galerije likovnih umetnosti u Slovenj Gradecu, zbirka Muzeja novije istorije u Ljubljani, Muzej Boijmans Van Beuningen u Roterdamu, Naturmeuseum u Roterdamu, Mucsarnok u Budimpešti, Moderno Museet u Stokholmu, Max Liebermann Haus u Berlinu).

Sredinom 90-ih je na ljubljanskim ulicama izveo jedan od prvih umetničkih projekata sa lokalnim beskućnicima “Kraljevi ulice” (1995), a potom je otpočeo i transdisciplinarni, kolaborativni projekt CODE:RED (2000-2010), koji predstavlja modele samoorganizovanja marginalnih urbanih manjina.

P.A.R.A.S.I.T.E. Muzej je objavio i šest tematskih izdanja revije “Journal for Anthropology and New parasitism”, dve sveske tematskog časopisa “Sex Worker” i 2007. godine knjigu “The Best is Yet to Come”.

Tokom prvih meseci 2009. godine Pogačar sa P.A.R.A.S.I.T.E. Muzejem nastavlja intenzivno međunarodno delovanje - predstavlja i učestvuje u projektima “Monsters” u Dresdenu (Motorenhalle), izložbama “Coalesce: Happenenstance” u Amsterdamu (Smart), “Politics of Redistribution” u Beču (Open Space Center for art projects) i Magazin 4 u Kunstverein Bregenz, kao i u projektu Parazitske arhitekture, koji priprema za drugo Bijenale Kanarskih ostrva.

Izložba “To nije Amerika - 15 godina P.A.R.A.S.I.T.E. Muzeja savremene umetnosti” biće otvorena od 9. do 31. januara u Centru i Galeriji P74 u Ljubljani.

Sajt P.A.R.A.S.I.T.E. je www.zavod-parasite.si

(SEEcult.org)