17. Beogradski festival igre - Čista senzacija

Beogradski festival igre (BFI) nudi od 21. marta do 12. aprila u Beogradu i delom u Novom Sadu uzbudljiv program 17 kompanija umetničke igre iz 12 zemalja, a među 23 koreografska komada, objedinjena sloganom "Čista senzacija", biće i predstava “Avgust”, koja je Alesandru Šjaroniju donela Zlatnog lava 2019. u Veneciji, te omaž Erika Žana slavnom Leonardu Koenu. Uvod u program 17. BFI-ja, koji su svečano predstavili 5. marta u ambasadi Francuske direktorka i selektorka tog festivala Aja Jung i ambasadori zemalja-učesnica, biće prvo gostovanje zvezda Njujork Siti baleta 13. marta u Novom Sadu i dan kasnije u Beogradu.

Glavni program 17. BFI-ja obuhvata predstave trupa iz Francuske, Belgije, Italije, Španije, Nemačke, SAD, Izraela, Kanade, Holandije, Argentine, Brazila i Hrvatske, a počinje 21. marta u Sava centru ponovnim nastupom Drezden Frankfurt kompanije koja će izvesti komad Jakopa Godanija, dobitnika nagrade “Jovan Ćirilov” za triptih izveden u završnici 16. BFI-ja. To je rad koji je posebno kreiran za beogradsku publiku, a prema navodima umetničke direktorke i osnivačice BFI Aje Jung, Godani “priprema spektakl za pamćenje”, inspirisan vrhunskim igračima svoje trupe, ali i umetnicima koje je upoznao u Beogradu. Predstavu će pratiti orkestar Beogradske filharmonije, pod vođstvom dirigenta Helmuta Rajhela Silve.

Aja Jung je na tradicionalnoj konferenciji s predstavnicima diplomatskog kora i sponzorskih kompanija, među kojima ima noviteta, Aja Jung je rekla da je selekcija programa i najveće zadovoljstvo i velika odgovornost, jer "ako je izbor prosečan ili loš, onda je sav trud uzaludan".

"Zaista verujem u snagu umetnika i njegovog dela, jer je to ono što nas okuplja, bilo da smo producenti, organizatori, sponzori, novinari ili publika. Kada imate vrhunske umetnike, onda imate pred sobom i cilj i opravdanje", rekla je Aja Jung, ističući da BFI nastavlja da pomera granice i postavlja nove izazove, u skladu sa sloganom, a napomenula je da je "čista senzacija" i sama 17. rođendanska svećica tog festivala, koji je godinama razvijan uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, Grada Beograda, ali i stranih ambasada, Delegacije Evropske unije i brojnih sponzora.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je BFI na čelu sa Ajom Jung "dokaz da velike festivale ne mora da organizuje samo država".

Zahvaljujući BFI-ju, kako je istakao, Beograd postaje prestonica umetničke igre, zbog čega će grad nastaviti da podržava tu manifestaciju. Zahvalivši i stranim ambasadama na podršci, Vesić je rekao da se time šalje poruka da kulturna saradnja nema granice i da prethodi političkoj i ekonomskoj saradnji.

Program 17. BFI-ja, koji je najavljen pre nekoliko meseci - kada je počela i prodaja karata, predstavili su i strani ambasadori, osvrćući se na detalje predstava i poruka koje nose, a koje su u pojedinim slučajevima i upozoravajuće i politički aktuelne.

Belgijski ambasador Adam Kun rekao je tako da predstavu “Biće sve gore i gore i gore, prijatelju” trupe Voetvolk iz Antverpena, najavljenu za 1. april u Beogradskom dramskom pozorištu, "ne bi trebalo shvatiti kao prvoaprilsku šalu", jer se bavi načinom govora i njegovim uticajem na ljudsko ponašanje.

"Uvek je zanimljivo razmišljati o tome u vreme predizborne kampanje", dodao je ambasador Belgije povodom parlamentarnih izbora u Srbiji, zakazanih za 26. april.

U toj predstavi slavna igračica Lizbet Gruve prenosi trans jedne političke besede. Na početku je reč smirena i prijateljska, ali iz želje govornika za ubeđivanjem raste očaj koji otkriva nasilje… Lizbet Gruve je, inače, svetskoj publici poznata kao muza Jana Fabra, svestranog umetnika koji je nedavno gostovao u Beogradu povodom izložbe u Narodnom muzeju, predstave u Narodnom pozorištu i promocije knjige "Noćni dnevnik" u izdanju Kulturnog centra Beograda - na šta je takođe podsetio belgijski ambasador.

Dela tri izuzetna koreografa čine veče u izvođenju trupe BodyTraffic iz Los Anđelesa, koja će nastupiti 24. marta u Srpskom narodnom pozorištu, a dan kasnije u Madlenianumu. “Prašina” tumači sile koje pokreću savremeno društva, kroz snažan pokret i muziku slavnog Hofeša Šehtera. “(Ne)stvarni umovi” Fernarda Hernarda Magadana, koga je publika BFI gledala u postavkama Holandskog teatra igre, zasniva se na istinitoj priči o Santijagu, mentalnom bolesniku sa tipom šizofrenije u kojoj je osoba uverena da je član porodice zamenjen identičnom ličnošću. Anton Laki osmislio je “Skrivene igre: Poglavlje 1” koristeći jedinstven pokret i prodorne slike kako bi publiku poveo u tajanstveni svet, navela je Aja Jung u programu 17. BFI.

Body Traffic, Dust

I kompanija Un Poyo Rojo iz Buenos Airesa nastupiće i u SNP-u (25. marta) i u Beogradu – u Beogradskom dramskom pozorištu (26. mart), a izvešće komad koji su kritičari opisali kao “najbolju od najbolje fizičke komedije”, i koji je osvojio nagradu publike Bijenala igre u Veneciji 2017. godine.

Zanimljiv spoj umetničke igre, sporta, nesvakidašnjeg humora, akrobatike i seksualnosti, čini predstavu “Un Poyo Rojo” po kojoj je mlada argentinska trupa dobila i svoje ime. Komad koristi govor tela za istraživanje granica savremenog izraza, kroz naizgled običan pokret, a zatim i neverovatne naknadne interpretacije u formi provokacije ili poziva da se dobro i iskreno nasmejemo.

U BDP-u će 28. marta gostovati i Kompanija Inbal Pinto iz Tel Aviva, koja će izvesti “Fugu” - zajednički rad koreografkinje Inbal Pinto i kompozitorke Maje Belsicman, koji je pokušaj rekonstrukcije prethodnih života, prohujalih događaja, izumrlih svetova i nestalih likova. Praznina koja ostaje za njima je ispunjena isprekidanim mislima i krugovima jeke koja na tren oživljava zaboravljena, ali neizbrisiva iskustva. Rukopis Inbal Pinto, kako je naveo Njujork tajms, “posebnog je senzibiliteta, topline i likovnosti, pa ostavlja publiku nepodeljenom, jer se jednostavno mora voleti”.

Španska kompanija La Veronal iz Madrida izvešće 31. marta u Madlenianumu predstavu “Pasionarija” Markosa Moroa koja otvara pitanja (ne)ljudskih emocija ka kojima svet stremi i nametnutom bljesku ideje o napretku.

“Zamislite mesto o kome svi pričaju. Svet koji je nastao kao rezultat naših dugogodišnjih napora. Bića slična ljudskim, ali savršeno dizajnirana... Sintetički krajolik i tehnološka dostignuća, bez strasti… Sadašnjost kakvu živimo tera nas da zamislimo budućnost bez osećanja i želje za razumevanjem sopstvenog života”, navedeno je u programu.

Nakon trupe Voetvolk iz Antverpena i prvoaprilske predstave “Biće sve gore i gore i gore, prijatelju” u BDP-u, publika 17. BFI-ja imaće priliku da prisustvuje gostovanju Baleta Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca iz Rijeke 2. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu, koji će izvesti predstavu "Čipke" Maše Kolar.

Istražujući bogat i složen tovar nasleđa, autorka traži inspiraciju u tradiciji i folkloru regiona – od istorijskih spisa, usmene i pisane književnosti, preko muzike i plesova, izrade nošnji, do najsitnijih detalja. U strukturi i ritmu paške čipke leži bogat izvor inspiracije, polazna tačka za koreografsku strukturu i oblikovanje njenih glavnih elemenata poput prostornih puteva, rečnika i odnosa među izvođačima. Kroz temu čipke, kako je istaknuto, susreću se naše vreme i naša prošlost.

HNK Rijeka, Čipke

Za 3. april u Ateljeu 212 najavljena je Kompanija Ervea Kubija iz Kana koja će izvesti komad “Varvarske noći” za 15 muških igrača utemeljen na priči o mediteranskom zalivu. “Ko su bili Varvari Severa, misteriozni ljudi sa mora pominjani u Bibliji i na drevnim spomenicima? Ko su bili Varvari Istoka, Persijanci, Jonjani i Vavilonci, arapski Muslimani? Iz koje nepoznate, zaboravljene ili prerađene istorije smo ih nasledili? ‘Varvarske noći’ su o lepoti! Onoj koja iznad ratova govori o jedinstvu. O Mediteranu kao sinonimu svetlosti. O istoriji koja je vekovni svedok kultura čije su razlike spajale, umesto da razdvoje. Alžirci, Španci, Francuzi, Grci... Ili, samo ljudi Mediterana. Osećaj pripadanja drevniji je od nacionalnog koncepta”, navedeno je u programu o toj predstavi.

BFI prvi put predstavlja brodvejske zvezde, i to u stepu. Džejson Samjuels Smit i Divine Rhytam Productions nastupiće 4. aprila u BDP-u, a 5. aprila u SNP-u. “Nikada nećete pogrešiti ako odaberete predstavu apsolutnih brodvejskih step šampiona, kao što su Džejson Smit, Derik K. Grant i Dormišija... Kombinacija trostruke sonične pretnje i intimnosti je fascinantna… U pitanju je jedan od najkompletnijih nastupa ove ili bilo koje sezone”, reči su kritičara o njihovom nastupu.

Publika 17. BFI imaće priliku 5. aprila u Ateljeu 212 da pogleda komad “Avgust” Alesandra Šjaronija iz Ankone, za koji je dobio Zlatnog lava u Veneciji ove godine.

To je priča o potrebi da se bude voljen, bezuslovno. To je počast figuri Avgusta - klovna koji uvek pravi nevolje, budale kojoj je sve smešno, dok zapravo sebi nanosi bol. Ali “avgust” takođe znači carski, kraljevski, i ime je prvog rimskog cara. Fizička i vokalna vežba kroz koju je interpretatorima omogućeno da se izraze, isključivo kroz smeh, vodi do gorkog kraja. Smehom se predstavlja radost, euforija, patnja, bes, strah… Izvođači “Avgusta” se neprekidno smeju, ne dajući publici i sebi samima priliku da razumeju razlog.

Za 7. apri u Bitef teatru najavljena je predstava “Telemetrija” Radical System Arta iz Vankuvera, u koreografiji Šaja Kublera koji je godinama igrao za najpoznatije koreografe, uključujući i angažman sa trupom Kidd Pivot čuvene Kristal Pajt. Nedavno je pokrenuo svoju trupu, a već prvim radovima našao se na važnim scenama i festivalima, zavredevši pažnju publike i kritike.

Na poziv BFI, Radical System Art nastupiće u Beogradu, Lincu i Zagrebu. “Kada sam čuo za nauku o telemetriji, odmah sam pomislio da je telo igrača zapravo telemetar. Uređaj koji prevodi, prenosi i komunicira neopipljive i nevidljive procese. Igra je primer telemetrije, jer telo pretvara zvučni u vizuelni oblik”, naveo je Kibler o svom perfirmansu, koji privlači pažnju i zvukom, i rasvetom.

Kompanija Lije Rodrigeš iz Rio de Žaneira, sastavljena od igrača iz favela, nastupiće 8. aprila u Ateljeu 212 komadom “Furija” koji otkriva svet koji ne bi trebalo da postoji. “Komad odvaja publiku od udobnosti neznanja koje licemerno maskira nepovratne štete ropstva i kolonijalizma, štete iz koje je nastao život od kojeg ustuknemo, okrenuvši pogled. Neverovatni izvođači nam otvaraju oči i pokazuju da nas odsustvo besa može poništiti. Došlo je vreme da se probudi bes, furija rezistentne snage, furija strasti za životom i stvaranjem!”, naveo je BFI.

Kompanija Silvije Gribaudi iz Venecije izvešće 9. aprila u Ateljeu 212 predstavu “Gracije”, inspirisanu neoklasičnom skulpturom “Tri gracije” koju je Antonio Kanova stvarao između 1812. i 1817. godine, a postala je univerzalna oznaka lepote, proporcija i mere. Između stvarnosti i fikcije, “Gracije” koračaju kroz vreme, prateći partiture Vivaldijeve i Štrausove muzike, elektronski zvuk Matmosa i hipnotičke eksperimente Kudlama, vodeći gledaoca putem koji ne razjašnjava, već dodatno komplikuje odnos i prirodu ovih likova.

“Gracije” istražuju sve što je površno u današnjem društvu, insistirajući na suštini, do korena, te nudeći koncept gracioznosti koji će svakoga nasmejati. “Šta je lepota? Da li lepota podrazumeva radost, sjaj i prosperitet? Ovo je skulpturalni, pop komad koji istražuje različite nijanse konkretne i drske lepote, one koja može poništiti estetske standarde”, navedeno je u osvrtu Danza e Danza.

Pretposlednjeg dana 17. BFI, 11. aprila u Ateljeu 212, Olivije Diboa iz Pariza izvešće predstavu inspirisanu drevnom “Knjigom mrtvih”. Diboa više od decenije potresa francusku scenu radikalnim koreografskim postavkama, a 12 godina nakon što je publici prikazao svoje prvo koreografsko delo, donosi intimni autobiografski solo koji istražuje domete pamćenja i sposobnost tela da priča o svojoj umetnosti.

Diboa je 2011. godine proglašen jednim od 25 najboljih igrača na svetu, nastupao je i sarađivao sa izuzetnim umetnicima i predstavio svoj rad na najvećim svetskim scenama. U ovom komadu, on je sam na sceni, kao žrtva pristanka na igru koja podseća na sudsko saslušanje.

U samoj završnici BFI, 12. aprila u Sava centru, Ballet Jazz Montreal izvešće omaž slavnom kanadskom muzičaru i kantautory Leonardu Koenu “Dance Me”.

Uz odobrenje Koena, pod umetničkom direkcijom Luja Robiteja i u snažnoj i hrabroj dramaturgiji Erika Žana, omaž slavnom pesniku i autoru evocira životne cikluse kroz pet sezona, kako je opisano u njegovoj muzici i pesmama. Tri međunarodno priznata koreografa bila su zadužena da osmisle pokret na muziku legendarnih pesama: Andonis Fonjadakis, Anabel Lopez Očoa i Isan Rustem. Njihov moćan i celovit koreografski svet oživljava Koenov jedinstveni rad zahvaljujući 14 izuzetnih igrača trupe Ballet Jazz Montreal. Okružen timom slavnih dizajnera, predstava “Dance Me”, koja ima ekskluzivna petogodišnja izvođačka prava, kombinuje scenski, vizuelni, muzički, dramaturški i koreografski izraz.

Kao i prethodnih godina, Beogradskom festivalu igre prethodila je revija filmova Dani igre u Jugoslovenskoj kinoteci, koja je prvi put održana i u Novom Sadu.

Uvod u 17. BFI biće gostovanje zvezda Njujork Siti baleta 13. marta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i 14. marta u Jugoslovenskom dramskom u Beogradu, koje je rasprodato, a prema rečima prvaka te trupe Danijela Ulbrihta, sa uzbuđenjem očekuju susret sa publikom BFI-ja. Ulbriht je u video poruci najavio dolazak 14 igrača i dva muzičara, koji će izvesti program koji čine radovi “U noći” Džeroma Robinsa, “Dijamanti” Žorža Balanšina, “Posle kiše” Kristofera Vildona i “Đavolci” Johana Koborga.

Kao posebna senzacija 17. BFI-ja najavljeno je za 29. mart predstavljanje komada Sanje Ninković u Narodnom pozorištu u Beogradu, u okviru projekta #verujusebe.

BFI je od osnivanja predstavio više od 400 koreografskih ostvarenja svetski poznatih, ali i mladih autora. Poslednja festivalska izdanja prati oko 23.000 gledalaca i 120 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva.

Festival se razvijao zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Grada Beograda, te ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica. Za afirmaciju umetničke igre i realizaciju programa u Vojvodini, značajna je dugogodišnja saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu Vojvodine i Gradom Novim Sadom. Osam godina zaredom, BFI realizuje obrazovne programe u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji. Pokrovitelji BFI su i kompanije NIS i Visa, Erste banka, Nestlé Adriatic, Fondacija Hemofarm, DDOR Novi Sad i mnogi drugi.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Fotografije predstava: BFI (promo), foto sa konferencije za novinare: SEEcult

(SEEcult.org)