17. Slobodna zona - angažovanost i emocije u svetu bez heroja

Festival Slobodna zona u 17. izdanju, od 4. do 9. novembra u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, predstavlja 62 dugometražna i oko 20 kratkih igranih i dokumentarnih filmova u 12 selekcija, a za svečano otvaranje i zatvaranje odabrani su dokumentarac “Drumski trkač: Entoni Bordejn”, odnosno igrani film o princezi Dajani naslovljen njenim devojačkim prezimenom “Spenser”.

“To su, uslovno rečeno, portretni filmovi, a njihova sličnost je u tome što predstavljaju dve osobe sa kojima se mi iz Slobodne zone na neki način identifikujemo. To su osobe koje su, uslovno rečeno, bile izrazito slobodne, imale su kvalitetan, izgrađen odnos prema drugim ljudima i sredini u kojoj su živele i gajile su jednu vrstu kvalitetne političke nekorektnosti u kontekstu u kome su živele”, istakao je direktor i selektor festivala Rajko Petrović 2. novembra na konferenciji za novinare u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Rajko Petrović, foto: Olivera Inđić

Odabir ovih filmova, kako je dodao, odlično detektuje u kakvom svetu živimo, praktično u svetu bez heroja ili sa malo heroja, kao i to da imamo jaku potrebu za njima.

Oba filma, kako je istakao, imaju svojevrsni ekskluzivitet – dokumentarac o Bordejnu moći će da se vidi samo na svečanom otvaranju 17. Slobodne zone, jer ne ide u bioskopsku distribuciju, niti će biti dostupan u onlajn programu na platformi Kinokauch, a film “Spenser”, koji ima svetsku bioskopsku premijeru 5. novembra, publika Slobodne zone videće već 9. novembra.

Selektorka Međunarodnog programa, kao i selekcija Ženska linija i 14 plus, Branka Pavlović istakla je da je za međunarodnu selekciju ključan film “Hrabrost” o protestima u avgustu 2020. u Belorusiji reditelja Alekseja Palujana, koji je režiju studirao u Nemačkoj.

Glavni junaci tog dokumentarca su troje pozorišnih umetnika koji su odlučili da se društveno i politički lično angažuju.

“Ključno pitanje ovog fima je šta je hrabrost – lična, umetnička i koja je to granica kada se čak i oni ljudi koji možda nisu spremni da se angažuju, uključuju u promene ili barem u pokretanje procesa koji bi mogao da dovede do promene. A to je nešto čime se Slobodna zona bavi već 17 godina”, istakla je Branka Pavlović.

Video razgovori Branke Pavlović sa Palujanom i drugim stranim autorima biće emitovani - neki u bioskopu uz filmsku projekciju, a neki onljan, na platformi Kinokauch, na kojoj će nakon 9. novembra biti prikazan izbor filmova 17. Slobodne zone.

Kao posebno važan, istakla je i film “Šper ide u Holivud” o Hitlerovom arhitekti Albertu Šperu, čiji je nadimak bio “dobri nacista”.

“Jako je važan, danas možda više nego ikad, iako se bavi stvarima koje su se desile pre 80 godina, film ‘Šper ide u Holivud’, politički triler koji je od dokumentarnog materijala napravila izraelska rediteljka Vanesa Lapa, koja je i uspešna novinarka i već se ranije bavila temom Holokausta i ratnih zločina. Ovde vidimo arhivske snimke Endrjua Birkina iz 1971. i 1972. godine sa Šperom koji pokušava da opere svoju biografiju. Ostvarenje Vanese Lape je uzbudljivo i vizuelno, filmski i po pitanjima koja postavlja, pokazujući koliko je tanka linija između istine i poluistine, odnosno onoga što se danas možda zove i fejk njuz”, rekla je Branka Pavlović.

Kao ličnog favorita, Branka Pavlović najavila je nemački dokumentarac “Profesor Bahman i njegovi časovi” u režiji Marije Špet.

Taj film govori nešto “jako važno, a to je koliko je bitno u mladosti, u ranim danima, imati osobe koje ne samo da nas razumeju nego i razumeju kako opstati i preživeti u svetu koji nije uvek ljubazan prema nama. Autorka je beskompromisno napravila film koji traje 217 minuta, ali nećete trepnuti dok ga gledate”, poručila je Branka Pavlović.

U žiriju za međunarodni takmičarski program su urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije Miroljub Stojanović i gosti iz Hrvatske - reditelj i scenarista Nebojša Slijepčević i pisac, scenarista i novinar Jurica Pavičić.

Selektor regionalnog programa Horizonti Balkana Ivan Bakrač izjavio je da Slobodnu zonu čini posebnom čini ne samo sloboda u izboru tema, već i to što “koju god temu da uzmemo i koliko god ona važna bila, jako važni faktori su zapravo emocije pojedinaca, likova koje predstavljamo u tim filmovima”.

“Tako je i ovog puta. U Horizontima Balkana čini mi se da je dominantno pitanje šta je prvo – da li emocije pokreću pojedinca na socijalnu angažovanost, odgovornost, rešavanje nekog problema ili je obratno, da problemi koji nas okružuju proizvode neke emocije kod pojedinaca”, rekao je Bakrač.

Što se tiče pitanja slobode, izdvajaju se filmovi “Slobodnim stilom za Montenegro” Ardita Sadikua i “Žica” Tihe Gudac, dok se na malo drugačiji način tretira u filmu “Između dve zore” Selmana Nadžara. Igrani film “Murina” Antoanete Alamat Kusijanović, nagrađene u Kanu i Puli, zaokružuje priču o tome “koliko su emocije važne, koliko često na njih zaboravljamo i koliko, šta god da gledamo uvek možemo naći nešto angažovano, važno, što je bitno za ovaj trenutak i shvatiti da su emocije ono što pokreće te teme”, rekao je Bakrač.

Žiri regionalnog takmičarskog programa čine srpska glumica Hana Selimović, crnogorski reditelj Dušan Kasalica i jedan od osnivača Dokufesta u Prizrenu Aliriza Arneliju.

Publika će imati priliku da pogleda još niz atraktivnih i provokativnih  ostvarenja u međunarodnoj i regionalnoj takmičarskoj selekciji, kao i u programima 14+, EU - zona promena i Ženska linija.

Programska linija EU - zona promena nastavlja da preispituje i tumači društveno-ekonomske i političke promene u Evropi i njihov uticaj na naše živote, a u fokusu Ženske linije su pitanja pravde u slučajevima seksualnog zlostavljanja, odnosi majke i ćerke, identiteska pitanja žene i kako živeti sa traumama nasilja.

Kako ekološka pitanja itekako zaokupljuju javnost, 2020. godine ustanovljena je i festivalska linija Zelena zona, koja se bavi ekologijom i odnosom prema životnoj sredini. Takođe, 2020. godine pokrenuta je i programska linija Zona bez granica, koju čine festivalski pobednici iz zemalja čija produkcija se retko prikazuje u domaćim bioskopima. Publika će imati priliku da premijerno pogleda i domaći dokumentarni film “Duga resa” grupe Škart (Dragan Protić).

Ivan Bakrač i Branka Pavlović, foto: Olivera Inđić

Debatni program Kompas prvi put će biti organizovan ne samo u Beogradu, već i u Novom Sadu.

Urednik tog programa, filozof Ivan Milenković, izjavio je da su se ove godine usredredili na nasilje, odnosno na različite vrste nasilja.

“Tu je vojno nasilje, predstavljeno u filmu ‘Prve 54 godine: Skraćeni priručnik za okupaciju’, zatim nasilje nad prirodom, a samim tim i ljudima u filmu ‘Ja sam Greta’, nad nemoćnima ili makar nemoćnijima u filmu ‘Zabavi je došao kraj’ i najzad u serijalu ‘Kolaži o laži’ imamo nasilje u javnom prostoru, nasilje laži”, naveo je Milenković.

Nakon projekcije ta četiri filma biće organizovani razgovori o temama kojima se bave.

Novina 17. Slobodne zone je programska celina Sonar, za koju su zadužene studentkinje Tamara Milošević (FMK) i Anja Kovačević (FDU), a baviće se sadržajima koji se stvaraju i gledaju na platformama kao što su YouTube, Instagram, Facebook ili TikTok.

“Ideja Sonara je da se fokusira na dokumentarni format danas, koji je nastao pojavom društvenih mreža, kao i da se osvrne na razliku između dokumentarizma nekad i danas”, rekla je Anja Kovačević.

Selekcija je zasnovana na pet različitih kategorija sadržaja na veb platformama, a to su poezija, putovanje, storiteling, dokuveb i vlog.

Prema rečima Tamare Milošević, često mislimo da je sav taj sadržaj nedovoljno kvalitetan, a Slobodna zona ovim programom želi da skrene pažnju na to kako da se pojedinac u moru sadržaja orijentiše i pronađe kvalitet.

Gosti 17. Slobodne zone, koji će razgovarati sa publikom nakon projekcija svojih filmova, biće Roberto Salinas (Plesač sa Kube), Firuzeh Hosrovani (Radiograf jedne prodavnice), Ardit Sadiku (Slobodnim stilom za Montenegro), Frederik Gerten (Zlato Johanesburga), Svetlana Rodina i Loran Stup (Izgubljeno ostrvo), Tiha Gudac (Žica), Damir Markovina (Čekaj me), Gracija Filipović (Murina), Senka Domanović (Mi nismo pokrenuli vatru).

Rediteljka Lusi Voker kao virtuelna gošća održaće master klas preko Zuma posle projekcije filma “Dovedite svoju brigadu”, u okviru Zelene zone.

Nebojša Slijepčević biće gost Kompasa dok će Sonar ugostiti autorski dvojac emisije Marka Žvaka.

U pratećem programu u Jugoslovenskoj kinoteci biće prikazan dokumentarac “Najlepši dečak na svetu” Kristine Lindstrem o tome kako je na život glumca Bjerna Andresena uticao izbor za ulogu prelepog dečaka Tađa u filmu “Smrt u Veneciji” (1971) Lukina Viskontija. Tim povodom biće priređena i retrospektiva Viskontijevih filmova u Kinoteci.

Na besplatnim projekcijama biće prikazani kratki filmovi nastali u okviru Kampa angažovanog dokumentarnog filma Slobodna zona Junior “Naše razlike - naša snaga”.

Većina filmova iz svih selekcija biće dostupna onlajn na platformi Kinokauch u drugom delu festivala, nakon 9. novembra.

Prošle godine, na 16. Slobodnoj zoni, nagrada za najbolji angažovani film u međunarodnoj selekciji pripala je filmu “Nikad, retko, ponekad, uvek” američke rediteljke Elize Hitman, dok je u regionalnoj konkurenciji pobedio grčki film “Kopač” Georgisa Grigorakisa, a specijalno priznanje dodeljeno je Ivanu Ramljaku iz Hrvatske za film “O jednoj mladosti”.

Festival su ove godine podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Beograda, Gradska uprava za kulturu Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut u Srbiji.

Festivalski sajt je slobodnazona.rs, a program sa satnicom se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Naslovna fotografija: Olivera Inđić

(SEEcult.org)