19. Palić - visok nivo i u krizi
Palićki festival evropskog filma prikazaće i u 19. izdanju, od 14. do 20. jula, izuzetan program umetničkih i autorskih ostvarenja, iako je organizovan gotovo prepolovljenim budžetom u odnosu na pre tri-četiri godine i bez odgovarajuće infrastrukture, koju dodatno otežava i ubrzana tehnološka tranzicija.
Uprkos krizi, koju su ocenili gotovo nepodnošljivom, organizatori 19. Festivala evropskog filma Palić istakli su na konferenciji za novinare u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu da ne odustaju od koncepcije i visokog nivoa programa po kojem je taj festival prepoznatljiv i u Evropi.
“Kako smo se za sve to izborili, to je posebna priča”, rekao je predsednik festivalskog Saveta Branislav Lečić, dodajući da je sudbina u kojoj se kultura našla i za smejanje i za plakanje.
Uprkos problemima, koje je ocenio kao posledicu nedostatka “kulturne politike i strategije koja se tiče i pitanja decentralizacije kulture”, Lečić je naglasio da festivalski program i ove godine ima devet selekcija, kao i bogat prateći program, uključujući promocije dve nove festivalske publikacije (Kratka istorija Vojvođanske kinematografije od 1896 do 1941. i Filmska lica Subotice) i okrugle stolove na teme “Klimatske promene i politika” i “Dometi srpske kinematografije u 2011”.
“Ova izdanja i debate omogućavaju pregled rezultata i duha iz prošlosti, kao i ukazivanje na smernice budućeg razvoja ne samo našeg Festivala, već i evropskog filma uopšte”, rekao je Lečić, poznati glumac i bivši ministar kulture Srbije.
Direktor Festivala Palić Radoslav Zelenović rekao je da finansijska situacija postaje nepodnošljiva, ali je izrazio zadovoljstvo što je, uprkos svemu, očuvan ukupan festivalski gabarit - i kvalitativno i kvantitativno. Kvalitet i broj programa, filmova i gostiju, kako je rekao direktor Otvorenog univerziteta u Subotici Blažo Perović, u ime izvršnog producenta, obezbeđeni su tako što su maksimalno redukovani svi mogući troškovi.
“Beli barjak isticati nećemo”, rekao je Perović, koji je kao posebnu glavobolju, čak možda veću od ovogodišnjeg skromnog budžeta, naveo ubrzanu tehnološku tranziciju koja zahteva nova ulaganja zbog opšteg odustajanja of filma na 35-milimetarskoj traci
“Sada bi na četiri punkta trebalo da zamenimo kompletnu tehniku, za šta bi nam trebalo gotovo dva godišnja festivalska budžeta”, rekao je Perović, dodajući da se traži prelazno rešenje i da će verovatno biti dobijeno sponzorstvo belgijskog proizvođača tehnike za glavnu festivalsku lokaciju na Letnjoj terasi.
“Festival deli sudbinu celog društva, ali sledeća godina neće biti izborna, niti će biti Olimpijade ili Svetskog fudbalskog prvenstva, pa se nadamo da će se sponzori okrenuti kulturi”, rekao je Perović, ističući da organizatori Festivala Palić, upravo zbog njegove evropske reputacije, imaju “moralnu dužnost da ostane značajan reprezent Srbije i njene kulture u Evropi”, rekao je Perović.
Festivalski program i ove godine, uz Glavni takmičarski, obuhvata i selekcije Paralele i sudari, Mladi duh Evrope, omaže dobitnicima nagrade “Aleksandar Lifka” - francuskom glumcu, reditelju i producentu Žan Mark Baru i srpskom kompozitoru i muzičaru Zoranu Simjanoviću, te omaž posvećen dobitniku nagrade “Underground Spirit”, kao i selekcije novog švedskog i novog mađarskog filma, Eco Dox i Dečji program.
Glavni program predstavlja 14 filmova, od kojih je pet prikazano na proteklom Festivalu u Kanu, uključujući i “Anđeoski deo” britanskog reditelja Kena Louča (Loach), koji je van konkurencije, s obzirom da je reč o delu dobitnika palićke festivalske nagrade “Aleksandar Lifka” 2008.
Prvi put, kako je istakao programski direktor Miroslav Mogorović, svi osim jednog filma u takmičarskom programu su ovogodišnja produkcija, a pokazaće da se savremeni autori približavaju više publici, nego kritici, mada i dalje obrađuju teške teme, ali iz novih, drugačijih uglova.
Medu filmovima sa Kana je “Iza bregova” nagrađivanog rumunskog reditelja i dobitnika Zlatne palme Kristijana Munđiua, koji je pozvan na Palić, kao i većina ostalih autora.
U selekciji Nikolaja Nikitina, publika će videti i novi film Sergeja Loznice “U magli”, “Barbaru” Kristijana Pecolda, te “Krunske dragulje” Ele Lemhagen.
U konkurenciji su i “Samo vetar” (Bence Fliegauf), “Lena” (Christophe van Rompaey), “Čelično nebo” (Timo Vuorensola), “Velika noć” (B. Delepine/G. Kervern), “Božji susedi” (Meni Yaesh), “Živeti” (Vasili Sigarev), te “Raj: Ljubav” austrijskog reditelja Ulriha Zajdla (Ulrich Seidl).
Od domaćih filmova, Glavni program 19. Palića prikazaće “Paradu” Srđana Dragojevića, veliki bioskopski hit ove godine u regionu, dok će u programu “Paralele i sudari”, takođe takmičarskom, biti prikazan nagrađivani debitantski film “Klip” Maje Miloš.
Selektor tog programa Petar Mitrić odarao je ukupno deset ostvarenja, od kojih će samo film “Vrata” Ištvana Saboa biti prikazan van konkurencije, budući da je reč o renomiranom reditelju i dobitniku nagrade “Lifka”.
Program “Paralele i sudari” obuhvata čak sedam debitantskih filmova mladih autora koji, kako je rekao Mitrić, iznenađuju temama - često šokantnim ili retko obrađivanim.
Publika će videti ruski “Sakupljač metaka” (A. Vartanov), dramu “Žena koja je obrisala suze” makedonske rediteljke Teone Mitevske, češko-nemački “Alojz Nebel” (Tomas Lunak), novu ekranizaciju čuvenog romana “Idiot” Dostojevskog, u režiji Rainera Sarneta iz Estonije, te rumunski film “Adalberov san” (Gabriel Achim), crnogorski “Poslednje poglavlje” Nemanje Bećanovića, češko-slovenački “Prilično mlada noć” (Olmo Omerzu) i “Nestajući talasi” (Kristina Buozyte), koprodukciju Litvanije i Francuske, koja će imati premijeru na Paliću.
Mitrić je selektor i programa “Mladi duh Evrope” koji obuhvata petnaestak filmova, među kojima je i “Atomsko doba” (Helena Klotz), nagrađeno prestižnom “Žan Vigo” za buduće nade francuske kinematografije.
Selekciju novog švedskog filma najavila je ataše za kulturu švedske ambasade u Beogradu Helena Larson, koja je istakla da je “čast učestvovati na tako prestižnom festivalu”.
Iako je Švedska mala zemlja, njeni filmovi dobijaju značajne nagrade na festivalima i predstavljaju ujedno značajan izvozni proizvod, rekla je Helena Larson, dodajući da je duga tradicija proizvodnje švedskog filma poznata po tome što ne beži od mračnih tema - smrti, bolesti i ludila. Jedan od najboljih promera za to je veliki reditelj Ingmar Bergman koji je uticao na niz švedskih, ali i evropskih autora, rekla je Helena Larson, koja je poklonila Zelenoviću kolekciju Bergmanovih filmova.
Švedski program na Paliću obuhvata filmove “Izvan” (Pernilla August), “Mis Kiki” (Hakon Liu), “Sebe” (Babak Najafi), “Avalon” (Axel Peterson), “Iza plavog neba” (Hannes Holm) i “Između dve vatre” (Agnieszka Lukasiak).
Palićki festival tradicionalno prikazuje i izbor savremene mađarske kinematografije, a prvi put ove godine, takođe zbog finansijske krize, nije dobio za to pomoć mađarskog Ministarstva kulture.
Zbog nezavidne finansijske situacije neće izaći ni najavljeno dopunjeno izdanje monografije o Aleksandru Lifki, jer se ispostavilo, kako je rekao Zelenović, da su istraživači iz Evrope, koji su angažovani na toj studiji, postavili tako visok standard da ga je nemoguće ispuniti. Zato će biti pronađeni novi istraživači koji će raditi na Lifkinoj monografiji, rekao je Zelenović.
Zelenović je podsetio i na gotovo 20-godišnju istoriju palićkog festivala, čije je prvo, probno izdanje održano 1992. godine, svega mesec dana nakon uvođenja sankcija međunarodne zajednice protiv tadašnje SR Jugoslavije. Posle desetak godina pokušaja da pronađe svoj profil, 2003. godine definitivno se odlučio isključivo na evropski film.
“Sada mnogi pričaju o uspostavljanju saradnje među bivšim jugoslovenskim republikama, a ja se dobro sećam 1996. godine kada smo prikazali ‘Kako je počeo rat na mom otoku’ Vinka Brešana koji je rekao da ne zna da li se više uplašio tada zato što je dao film ili zato što ga je palićki festival prikazao. Pre 17 godina smo, dakle, ušli u neizvesnost prikazivanjem filmova bivših jugoslovenskih republika, a pre deset godina evropskih filmova”, rekao je Zelenović, priznajući da je postojao strah od prelaska sa distributerskih filmova na umetničke, ali da se nada da će doći vreme za razumevanje za činjenicu da se ne pravi festival da se broje gledaoci, već da bude mesto susreta filmova, autora i publike. “Pravimo festival i da bismo videli gde smo”, dodao je Zelenović.
Festivalski sajt je www.palicfilmfestival.com
(SEEcult.org)
