19. ZagrebDox - svet u malom
Međunarodni festival dokumentarnog filma ZagrebDox prikazaće od 26. marta do 2. aprila 116 dokumentarnih ostvarenja, od kojih je 40 u međunarodnom i regionalnom takmičarskom programu, a počinje “Fantastičnim strojem”, provokativnom analizom ljudske zaluđenosti sobom i uokvirivanjem sveta očima kamere. Reditelji Axel Danielson i Maximilien Van Aertryck pomoću neverovatne lepeze arhivskih snimaka stvorili su simboličku studiju kinematografije i društvene povesti koju stvara: kakve su posledice izloženosti milijardama slika koje se nadmeću za našu pozornost?
"Fantastičan stroj" osvojio je na ovogodišnjem Sandensu posebno priznanje žirija, a nagrađen je i na Berlinalu. Na otvaranju 19. ZagrebDoxa u bioskopu Kaptol Boutique Cinema biće prikazan u prisustvu reditelja Van Aertrycka, najavili su organizatori.
Fantastičan stroj, foto: Belle Delphine
Osim međunarodnog i regionalnog takmičarskog programa sa po 20 naslova, 19. ZagrebDox nudi još deset selekcija, među kojima su Stanje stvari, Biografski Dox, Majstori Doxa i Teen Dox, kao i popularni programi Glazbeni globus i Happy dox. Uvedena je i nova programska kategorija Green Dox, posvećena dokumentarcima koji se bave neizbežnom savremenom temom ekologije.
U sklopu programa Retrospektive, najavljeno je autorsko veče sa Igorom Bezinovićem, koji će provesti publiku kroz izabrane kreativne meandre dosadašnjeg opusa. Budući da se ove godine obeležava 15. godina od osnivanja Hrvatskog audiovizuelnog centra (HAVC), u okviru programa H-15 biće prikazani neki od najomiljenijih dobitnika nagrade publike sa prethodnih festivalskih izdanja, a povodom 70. rođendana Zagreb filma, u sklopu programa Dokumentiranje divljine, biće prikazane restaurisane kopije četiri kratka dokumentarca o životinjama, budući da su u prvim decenijama postojanja jedna od specijalnosti Zagreb filma bili popularno-naučni filmovi o prirodi koji dosežu nivo tadašnjih najblistavijih svetskih dometa.
Najavljene su i posebne projekcije filmova Đure Gavrana, Mile Turajlić, Claire Billet i Oliviera Jobarda, kao i brojna mastareklas predavanja i paneli, između ostalog i na teme mentalnog zdravlja mladih u doba društvenih mreža, položaju transrodnih osoba u Hrvatskoj, žena u politici i problema izbeglica.
Prema rečima direktora i glavnog selektora ZagrebDoxa Nenada Puhovskog, 19. festivalsko izdanje događa se u vremenu neizvesne budućnosti, zbog čega je izabran povratak u neku staru normalnost, ali otvorenih očiju prema mogućim iznenađenjima. ZagrebDox stoga taj međuprostor želi da popuni dokumentarcima koji tematizuju celinu današnjeg sveta.
Međunarodna konkurencija 19. ZagrebDoxa okupila je niz filmskih naslova koji obrađuju globalno aktuelne društveno-političke teme. Jedna od gorućih tema danas je i rat u Ukrajini, a "Istočna fronta" Vitalyja Manskog i Yevhena Titarenka kroz prikaz Jevhena, člana dobrovoljačke medicinske grupe čiji je zadatak pružanje prve pomoći na prvoj liniji fronta, prikazuje prvih šest meseci rata u Ukrajini. "Hamletov sindrom" Elwire Niewiere i Piotra Rosołowskog takođe vodi publiku u Ukrajinu, ali nekoliko meseci pre ruske invazije. Kroz prikaz petoro mladih ljudi koji koriste pozornicu kao platformu za izražavanje svoje tuge i traume kroz poznato pitanje "biti ili ne biti", nudi snažan portret generacije koja se nosi s traumom rata koji je sada njihova sadašnjost i budućnost. Da u svakom ratu postoje ljudi koji ne podležu propagandi i opštoj atmosferi straha, dokaz su Maša i Ilja, glavni protagonisti filma "Na skliskom terenu" Kirilla Nenasheva, koji u ruskim gradovima organizuju antiratne protestne akcije, podržavaju svoje drugove koji su iza rešetaka i na sve načine pokušavaju promeniti mišljenja svojih rođaka, prijatelja i običnih prolaznika.
U konkurenciji je i nekoliko filmova koji se bave pitanjem šta to znači biti žena. U posmatračkom dokumentarcu "Vrata sna", prikazanom na Berlinalu, odgovor na to pitanje iranska rediteljka Negin Ahmadi odlučuje da potraži u susretu s kurdskim borkinjama, a "Skrivena pisma" Violet Du Feng otkriva tajni jezik nushu, koji su razvile kineske žene, kojima je bilo zabranjeno čitati i pisati, kao tajni sistem podrške, nade i preživljavanja. Film je nagrađivan na brojnim festivalima; između ostalog na Trajbeka i londonskom BFI. "Lepota i krvoproliće" oskarovke Laure Poitras, nominovan za Oskara u kategoriji dugometražnog dokumentarnog filma i dobitnik Zlatnog lava na Venecijanskom filmskom festivalu, emotivna je priča o međunarodno poznatoj umetnici i aktivistkinji Nan Goldin, ispričana kroz njene dijaprojekcije, intimne intervjue, revolucionarne fotografije i retke snimke. "Apolonia, Apolonia" danske rediteljke Lee Glob, dobitnik glavne nagrade na IDFA, fascinantan je portret Apolonije Sokol, mlade žene koja pokušava pronaći svoje mesto u svetu umetnosti, a "Alis" Clare Weiskopf i Nicolása van Hemelrycka, koji je na Berlinskom filmskom festivalu osvojio Kristalnog medveda u kategoriji Generation 14plus, a na Šefild Doc Festu nagradu mladog žirija, vodi publiku u kolumbijsko sklonište za tinejdžerke i na nemilosrdne ulice Bogote gde se mlade žene bore da prekinu krug nasilja i prigrle svetliju budućnost.
U Kolumbiju, ali sada u Medelin, publiku ZagrebDoxa vodi i Theo Montoya filmom "Anhell69" kojim istražuje snove, sumnje i strahove jedne uništene generacije. Film je osvojio glavnu nagradu u Lajpcigu. Iz Južne Amerike stiže i "Suho tlo u plamenu" Joane Pimenta i Adirleya Queirósa koji je nagrađen na Dokufestu u Prizrenu, kao i na festivalima Cinéma du Réel i IndieLisboa, a vodi u brazilske favele. "Cabralovo sećanje" Welketa Bunguéa, dobitnik posebnog priznanja na Šefild Doc Festu i nagrade žirija na DocLisboa, prikazuje slojeve jezika i ponašanja kako bi proslavio povesnu i međugeneracijsku složenost koja nastanjuje Gvineju Bisau. Mesto radnje filma "Tvrdo srce" Martína Benchimola argentinska je klaonica. Svežom krvlju na belim keceljama mesari se upuštaju u kratke razgovore koji se dotiču očeva i dece, otkrivajući pritom svoje motivacije i najdublje strahove.
ZagrebDox se neminovno bavi i aktuelnom temom klimatskih promena. U međunarodnoj konkurenciji su tri filma koja se bave tom tematikom. "Izlazak" Evgenia Arbugaeva i Maxima Arbugaeva prikazuje obale sibirskog Arktika gde usamljeni, skrhan čovek svedoči neočekivanim promenama usled zagrevanja mora i sve veće temperature. Film je nominovan za Oskara u kategoriji kratkog dokumentarca. "Aralkum" kratki film Mile Zhluktenko i Daniela Asadi Faezija, dobitnik nagrade za najbolji kratki film na Visions du Réel i specijalnog priznanja žirija na Beldocsu u Beogradu, preplićući različite kinematografske teksture ponovno zamišlja isušeno Aralsko more, dopuštajući starom ribaru da poslednji put isplovi. "Tkivo planine" Valentine Shasivari, prikazan na IDFA, opisuje početak kraja školskog primera idile zvane - švajcarsko selo, takođe usled klimatskih promena.
"Rojek" Zaynêa Akyola, dobitnik posebne nagrade žirija na Hot Docsu i posebnog priznanja na Golden Apricot festivalu u Jerevanu, pokušava ući u trag početku, usponu i padu Islamske države (ISIS) kroz lične priče pripadnika Islamske države iz celog sveta i njihovih supruga zatočenih u zarobljeničkim logorima, koji dele zajednički san: uspostavu kalifata. Teško ih je razumeti, baš kao somalijskom dizajneru nameštaja Abdiju vlastitu nasilnu prošlost, čiju priču u dokumentarcu "Sused Abdi" prepričava njegov sused, reditelj Douwe Dijksta. Nasilje je i tema filma "Manifest" Angie Vinchito koji je dobitnik glavne nagrade na IDFA za najbolji film u sekciji Envision Competition. Ovaj naslov u potpunosti je sastavljen od šokantnih videa koje su ruski tinejdžeri objavili na društvenim mrežama. Manifest je uznemirujuć mračni mozaik, a pokazuje kako se agresija i ugnjetavanje nesvesno prenose na sledeću generaciju.
Među filmovima u međunarodnoj konkurenciji je i "Međuzbroj" Mohammadreza Farzada, te "Divlje ranjene životinje" Jakoba Pagel Andersena, duboko lična priča o očinstvu, teskobi i razbijanju začaranih krugova.
Za Veliki pečat u regionalnoj konkurenciji takmiči se takođe 20 filmskih ostvarenja, koja se dotiču širokog dijapazona tema, od ekologije preko porodičnih i međuljudskih odnosa, suočavanja s prošlošću, pa do najvažnije sporedne stvari na svetu - fudbala.
Osam autorki i autora režiralo je hrvatski dokumentarni film "Osam poglavlja" koji će na 19. ZagrebDoxu imati svetsku premijeru. Jasmina Beširević, Tonći Gaćina, Dalija Dozet, Anja Koprivšek, Petar Vukičević, Judita Gamulin, Katarina Lukec i Tiha K. Gudac prikazuju osam decenija života osam ženskih likova, počev od najmlađeg koji ima pet, do najstarijeg sa 85 godina. Osam poglavlja je omnibus koji nudi priliku posmatrati nastajanje identiteta i prevladavanje prepreka koje stoje pred ženama svih generacija, bile one majke ili ne. "Majčino mlijeko" Isaaca Knights-Washbourna, prikazan na DOK Lajpcig i u Jihlavi, nežna je pak meditacija o majčinstvu i lancima koji nas povezuju, ali i guše. "Soba za ljubav" severnomakedonske rediteljke Suzane Dinevski društveni je portret dve porodice, a daje pogled u intimni svet bračnih poseta u najozloglašenijem zatvoru Idrizovo u Severnoj Makedoniji i učinke koje to ima na porodicu i svet koji ih okružuje. A šta pak sve jednoj porodici može doneti, odnosno oduzeti neočekivan dobitak na lutriji, publika ZagrebDoxa saznaće u filmu "U poseti fortuni" Matyasa Kalmana nastalom u mađarsko-hrvatskoj koprodukciji, a prikazanom na Sarajevo film festivalu. Priču o jednoj od najvećih ljubavi - između oca i kćeri, donosi reditelj Eneos Çarka filmom "Tišina stabala banane", prikazanim na Festivalu dei Popoli. U rediteljskom prvencu "Prizori s mojim ocem" Biserka Šuran ulazi u razgovor sa ocem o zajedničkoj prošlosti, istoriji Balkana i tome šta ona znači za njihov identitet. Film je osvojio nagradu žirija na Filmskom festivalu u Trstu. "Lina" Jasmine Beširević prikazuje svet devetogodišnje devojčice koja proživljava jedno od najtraumatičnijih iskustava u životu deteta - razvod roditelja.
Nikolaus Geyrhalter filmom "Van prostora i vremena" prati tragove smeća širom planete i baca svetlo na beskrajnu borbu ljudi da steknu kontrolu nad golemim količinama otpada. Film je dobio značajnu Pardo Verde WWF nagradu na prestižnom Lokarno festivalu. Intimni film "Između revolucija" Vlada Petrija, koji je u Berlinu osvojio nagradu FIPRESCI u programu Forum, propituje društvene tabue, autoritet, religiju i uloge žena u Iranu i Rumuniji dve zemlje u kojima su povest pisali gotovo isključivo muškarci. "Dezerteri" Damira Markovine, dobitnik nagrade za najbolji film centralne i istočne Europe na Jihlava festivalu, hibridni je dokumentarni esej o izgubljenoj generaciji, njihovim međusobnim odnosima, teškim izborima i odgovoru na najteže pitanje rata - ostati ili otići? Na tragu suočavanja s prošlošću je i film "Hotel Hope" Bojana Stojčića, koji 27 godina posle Dejtonskog mirovnog sporazuma dokumentuje tragove tog istorijskog događaja, sna koji se pretvorio u noćnu moru. Kako danas danas izgleda Balkan na kojem se sukob dogodio pre 25 godina i da li je "haška pravda" imala smisla i značaja za one koji su najgore prošli, istražuje "Istražitelj" Viktora Portela, prikazan na Jihlava festivalu. "Horror Vacui" Borisa Poljaka, prikazan u Roterdamu, svojim sekvencama u jednom kadru i slobodnim, asocijativnim stilom montaže šalje upozorenje na sve veću hipermilitarizaciju sveta u kojem živimo i šta ona uzrokuje ljudskoj psihi. "Gigi zvan Zakon" Alessandra Comodina, dobitnik posebne nagrade žirija u Lokarnu, prati Gigija, policajca koji, suočavajući se s neobjašnjivim talasom samoubistava, kreće istraživati čudan svet između stvarnosti i fantazije, pritom držeći svoje srce otvorenim za ljubav. Kratki dokumentarni film "Knin – Zadar" Melite Vrsaljko priča je o svakodnevnom životu benkovačkog prometnika zaposlenog na železničkoj stanici kroz koji više ne prolaze putnički vozovi.
Dva dokumentarca u regionalnoj konkurenciji dotakla su se teme fudbala. Film "Lopte" Gorane Jovanović otkriva priču koja se odvija u gotovo potpunoj medijskoj tišini, o turniru u malom fudbalu koji već više od decenije svake godine okuplja pripadnike vojski šest bivših jugoslovenskih republika i film "enemies 86" Josipe Krčelić koji donosi ispovest impulzivnog najvijača malog fudbala.
U filmu "Rebra" Farah Hasanbegović pribegava animaciji kako bi potražila poreklo senzacija koje nas prate ceo život, a kroz elokventne poteze olovkom, predstavlja osećajnu meditaciju o materijalnoj dimenziji ljudskih osećanja. U filmu "Šumica" Davida Gašu anonimni egzibicionista vodi kroz javnu seks šumu smeštenu usred gradskog parka.
Program Majstori Doxa nudi šest novih naslova uglednih filmskih umetnika, nesumnjivih majstora svog zanata.
U duboko ličnom dokumentarcu "Hladnija klima" oskarovac James Ivory, u jednom od svojih retkih izleta u dokumentarni film, vodi publiku u Avganistan 60-ih godina XX veka, na putovanje koje mu je promenilo život. Priča je o putovanjima na koja svi idemo, istražujući osim sveta i vlastite unutrašnje krajolike. Uz Ivoryja, film je režirao i Giles Gardner, a muziku potpisuje dvostruki oskarovac Alexandre Desplat. Kao omaž velikom majstoru, nedavno preminulom reditelju Carlosu Sauri, iza koga stoji više od 50 filmova - od kojih su mnogi nagrađivani u Kanu, Veneciji, Berlinu i Karlovim Varima, biće prikazan film "I zidovi mogu govoriti". U filmu je prikazana evolucija i odnos umetnosti i zida kao kreativnog platna, putujući od prvih grafičkih revolucija praistorijskih pećina do najavangardnijih urbanih izraza. "Glazba za crne golubove" vizuelno je moćan dokumentarac danskog reditelja i pesnika Jørgena Letha, žive legende dokumentarizma, te Andreasa Koefoeda, a istražuje živote i umetničke procese nekih od svetski najpoznatijih i najplodnijih džez muzičara. Leth i Koefoed otkrivaju intimne, improvizovane trenutke između pionira eksperimentalne muzike u prostorima za snimanje u Njujorku, Kopenhagenu i Luganu. Iza nekonvencionalne dokumentarne fantazije "Sanjati Arizonu" stoji još jedan, ZagrebDoxovoj publici poznati Danac - Jon Bang Carlsen, dobitnik nagrade Mojoj generaciji, koju mu je 2017. godine dodelio osnivač i direktor ZagrebDoxa Nenad Puhovski. Carlsen je veliki deo svoje karijere posvetio pronalaženju novih načina za iznalaženje istine iz stvarnosti dramatizacijom. Film prati grupu hrabrih tinejdžera koji su odlučili postaviti predstavu o vlastitim životima i za sebe izmisliti alternativnu stvarnost u kojoj su dovoljno jaki da se suoče s traumatičnim događajima iz detinjstva.
Među majstorima koje predstavlja 19. ZagrebDox najavljen je i Volker Schlöndorff, koji je za svoj čuveni film "Limeni bubanj", koji je delom sniman u Zagrebu, ovenčan Oskarom i Zlatnom palmom, a u svom dokumentarističkom prvencu "Šumar" donosi portret Tonyja Rinauda, izuzetnog čoveka čije je životno delo nagrađeno takozvanim alternativnim Nobelom, nagradom za ispravan život 2018. Na Hamptons festivalu je osvojio Victor Rabinowitz and Joanne Grant nagradu za socijalnu pravdu. "U vatri: Rekvijem za Katiu i Mauricea Kraffta" velikog Wernera Herzoga odaje vizuelno fascinantnu počast životima Katie i Mauricea Kraffta, poznatih i odvažnih francuskih vulkanologa. Herzogov film nagrađivan je na festivalu DOC LA, a na Gijón International festivalu osvojio je nagradu publike, kao i specijalno priznanje žirija.
U programu Majstori Doxa je i italijanski reditelj Gianfranco Rosi, prvi ovogodišnji dobitnik nagrade Počasni pečat, za izuzetan doprinos dokumentarizmu koji mu dodeljuje Nenad Puhovski. Poznat je po filmovima "Sacro Gra", kojim je osvojio Zlatnog lava na 70. Venecijanskom filmskom festivalu, i "Gori more", nagrađen Zlatnim medvedom na 66. Berlinalu. Rosijev novi film "Na putu" imao je premijeru u Veneciji, a prati papu Franju u prvih devet godina pontifikata. U to je doba papa posetio 53 zemlje. Zaintrigiran činjenicom da dva papina putovanja usko odražavaju sadržaje njegovih filmova (proslavljeni Gori more i Notturno), Rosi prati papin put kroz dijalog između arhivskih snimaka Franjinih putovanja, slika koje je snimio on sam, a koje odražavaju noviju istoriju i opšte stanje u svetu danas.
ZagrebDox se, kao i prethodnih godina, obraća i filmskim profesionalcima posebno osmišljenom radionicom ZagrebDox Pro: Dox of War, u kojoj će se kroz predavanja, zajednički i individualni rad autora i njihovih mentora i predavača pokušati pronaći odgovor na krovno pitanje - kako snimiti rat.
Organizatori su posebno ponosni na to što je Evropska filmska akademija uvrstila ZagrebDox u mali broj prestižnih festivala čiji se pobednici direktno uključuju u trku za evropski pandan Oskaru.
ZagrebDox održava se uz podršku Grada Zagreba i Hrvatskog audiovizuelnog centra.
*Foto: Samir Cerić Kovačević
(SEEcult.org)
