2. krug za Narodni muzej

Žiri Konkursa za idejno rešenje rekonstrukcije zgrade Narodnog muzeja u Beogradu odabrao je pet projekata za drugi krug, od kojih će najbolji biti proglašen 29. novembra, saopštili su 4. oktobra članovi žirija i najavili početak radova za 2011. godinu.

Žiri Konkursa za idejno rešenje rekonstrukcije zgrade Narodnog muzeja u Beogradu odabrao je pet projekata za drugi krug, od kojih će najbolji biti proglašen 29. novembra, saopštili su 4. oktobra članovi žirija i najavili početak radova za 2011. godinu.

Nagrađena rešenja su različita, a opšta crta je da prepoznaju prirodu i senzibilitet zgrade Narodnog muzeja, rečeno je na konferenciji za novinare u prostorijama Društva arhitekata Beograda (DAB).

Članovi žirija rekli su i da ne treba očekivati da će izgled Narodnog muzeja nakon rekonstrukcije biti bitno drugačiji, odnosno da će na fasadi biti spektakularne promene.

U drugi krug odabrani su projekti autora Marije Krsmanović, Milice Olujić i Milene Kordić, zatim projekat urađen u okviru preduzeća ARCHTIC d.o.o, čiji je autor Zoran Radojičić, a projektant Boris Vuković, projekat autorskog tima koji čine Zorica Savičić, Zoran Dimitrijević, Vladimir Anđelković, Dijana Adžemović Anđelković i Aleksandar Blagojević, te rad urađen u okviru "Re:a.c.t" autora Grozdane Šišović i Dejana Milanovića, te projekat autora Vladimira Ljanice sa saradnicima, urađen u okviru "Mašinoprojekt KOPRING".

Pet dodatnih projekata dobilo je priznanja zbog kvaliteta, rekao je predsednik žirija i ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, dodajući da je na konkurs, koji je raspisan 12. avgusta, stigao veliki broj kvalitetnih rešenja, te da je bilo i prijava iz inostranstva.

Ističući da je Narodni muzej kapitalna institucija srpske kulture i da je projekat njegove rekonstrukcije izazvao veliku pažnju struke i javnosti, Bradić je rekao da je to potvrđeno i konkursom, te da govori o značaju i potencijalima u toj oblasti.

Prema rečima Bradića, autori su bili predani u razumevaju prirode konkursa i razumevanju kako same zgrade Narodnog muzeja, tako i muzeoloških zahteva.

“Po broju radova, konkurs je jedan od najuspešnijih u poslednjim decenijama”, rekao je Bradić i dodao da je atmosfera u žiriju bila izuzetna, te da sada počinju konsultacije sa nagrađenima.

Nakon proglašenja pobednika konkursa, na koji su stigle 62 prijave, biće priređena izložba i katalog sa izabranim radovima, a sledeće godine, kako je najavljeno, počinje rad na rekonstrukciji Narodnog muzeja, čija je stalna postavka zatvorena od 2003. godine.

Predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja Branislav Mitrović, takođe član žirija, rekao je da je proces selekcije bio veoma delikatan,da su odluke o projektima za drugi krug donete oprezno, te da su konkurenti poznati i radili su i mnoge druge projekte.

“Promene (na Narodnom muzeju) neće biti mnogo vidljive, nećete se iznenaditi, jer svi radovi akceptiraju taj objekat kao istorijski spomenik”, rekao je Mitrović, dodajući da svi odabrani radovi “ostavljaju lice Narodnog muzeja onakvo kakvo je, osim četvrtog i peto nivioa”.

Prema njegovim rečima, bilo je i radikalnijih rešenja, ali “nisu bila ubedljiva”.

“Čini nam se, na osnovu potencijala koji smo dobili, da je svaki od odabranih timova prepoznao hemiju” Narodnog muzeja, rekao je Mitrović, dodajući da su članovi žirija hteli da izbegnu virtuelna rešenja i ispoštuju konceptualno rešenje.

Mitrović je rekao i da se inicijativa za pokretanje konkursa pokazala se kao dobra za struku.

“Ministarstvo kulture ipak odlučilo da struci vrati pitanje o Narodnom muzeju, što je dobro”, rekao je Mitrović, dodajući da “Bradić u žiriju nije bio ministar, nego samo član žirija”.

“Narodni muzej će biti onoliko dobar koliko je naš rad bio dobar”, rekao je Mitrović i dodao da se nada da se neće obrukati.

Svi predlozi koji su prošli u drugi krug moraju da prihvate dodatne opservacije članova žirija.

Rad u sledećoj fazi konkursa, kako je navedeno u obrazloženju žirija, odnosi se na razradu predloženih koncepata i u tom smislu mora imati elemente na osnovu kojih je moguć izbor najboljeg rešenja.

Najvažnija sugestija za dalji rad svih učesnika odnosi se na što manju zavisnost od buduće, eventualne ekstenzije prostora Narodnog muzeja.

Neizvesnost takve intervencije neizbežno sadrži zahtev da traženi programski zadaci mogu funkcionisati i u situaciji bez, anketno razmatranog, proširenja ispod Trga republike, naveo je žiri.

Svim učesnicima žiri je sugerisao i da obrate pažnju na konstruktivne, instalacione, kao i ostale tehničke aspekte budućeg projekta. Takođe, u slučaju novih programskih elemenata, koji su predloženi konceptom, a nisu obuhvaćeni programom konkursa, u obračunu površina potrebno ih je svrstati i obračunati u okviru jednog od raspisom predloženih funkcionalnih zona, da bi upoređivanje bilo moguće.

Žiri je upoznao autore pet odabranih koncepata o svojim stavovima u vezi sa svakim rešenjem posebno, i to sa aspekta koncepta, usklađenosti sa programskim zahtevima, karaktera i stepena intervencije u konstruktivnom smislu, ekonomske održivosti i racionalnosti rešenja, te ukupnog potencijala za dalju razradu.

Članovi žirija, osim Bradić i Mitrovića, su i Vladimir Veličković, Goran Vojvodić, Vasilije Milunović, Branislav Mitrović, Vladimir Lalo Nikolić, Vasa Perović, Borislav Petrović, Miroslav Timotijević, Tatjana Cvjetićanin i Tomislav Šola.

(SEEcult.org)