26. MNP - Dubok san
Memorijal Nadežde Petrović u Čačku predstavlja u 26. izdanju deset umetnika i grupa u selekciji Jelene Stojanović, čiji su radovi objedinjeni temom “Dubok san”, pozajmljenom iz naslova istoimenog teksta Internacionale letrista.
Naslov “Dubok san”, objavljen 26. januara 1955. u glasilu Internacionale letrista “Potlaču”, predstavlja deturneman (prikradanje, diverzija, napad s boka) naslova poznatog romana Rejmona Čendlera “The Big Sleep” iz 1939. godine. U kontekstu 26. Memorijala Nadežde Petrović ta tema se, prema rečima Jelene Stojanović, čini višetruko važna zbog istorijskih, ali i estetskih konotacija.
Na 26. Memorijalu, koji će svečano biti otvoren 29. septembra, učestvuju Mrđan Bajić, Jelena Marković, Treći Beograd, Danilo Prnjat, Nevena Hadži Jovančić i Ivan Šijak i grupa Škart iz Srbije, kao i Tod Ajang (Todd Ayoung) i Marta Razler (Martha Rosler) iz SAD, Kler Fontejn (Claire Fontaine) iz Francuske i Johan Grimonprez iz Belgije.
Uz naglasak na učestvovanju, 26. Memorijal obuhvata veliki broj radionica tokom, ali i pre zvaničnog otvaranja (Danilo Prnjat, Treći Beograd...).
Osnovna ideja 26. Memorijala, prema rečima selektorke, jeste važnost estetskog kao modela ponašanja, ali i podsetnika na višeznačje i složenost svakodnevnice. Otud u 26. Memorijal uvodi “Čitanka” koja, takođe, slavi ideju zajedništva, zadruge, zajedniškog subjektiviteta, još jedne od važnih tema Memorijala, ali i situacionističke prakse. Memorijal slavi neoavangardnu grupu prikazivanjem njihovih filmova, razgovorima i radovima umetnika-učesnika.
“Internacionala letrista pozajmljuje, poigrava se frazom ‘dubok san’ kao svojevrsnim performativom, sredstvom pozivanja pažnje na stanje ondašnje umetnosti u veoma sličnoj društvenoj, ekonomskoj i političkoj krizi kao danas. Tekst pod tim naslovom kritikuje umetnost, izgubljenu u raznoraznim kvazi-moralno-stilskim zahtevima i zahvatima i opterećenu (nadrealističkom) proslošću, bez mogućnosti da ostvari pun i potpun kontakt sa publikom, i mnogo važnije sa savremenim istorijskim događanjima, navela je Jelena Stojanović.
Tekst je takođe uvod u budući program situacionističke prakse i njihovog kompleksnog estetskog programa, zamišljenog kao spoj umetničke avangarde, istraživanja slobodne svakodnevnice i formiranja teoretske i praktične platforme revolucionarne estetske prakse, što je u velikoj meri odrediti umetničku praksu druge polovine 20. veka.
Čendlerov “Dubok san” uspostavio je zakonitost književnog žanra, takozvanog hardboiled detective novel ili “tvrdog” detektivskog romana koji ne preza od nasilja, surovih opisa i sirovih prikaza. Mnogi veruju da je to Čendlerovo najbolje delo, ne zato što majstorski opisuje kako Filip Marlou (Philip Marlow) otkriva kriminalni splet i mračne radnje nekoliko protuva, već zato što, služeći se književnim i estetskim sredstvima, beleži svojevrsno odrastanje i moralno sazrevanje glavnog junaka u vreme ondašnjeg rastakanja društva, ubedljivo raskrinkava krajnju bedu i moralni očaj američkog društva u jeku velike ekonomske depresije 30-ih godina 20. veka.
Zato je Čendlerov “Dubok san” za mnoge, a ne samo za internacionalu letrista, u suštini svojevrsni bildungsroman - priča sa namerom da obrazuje, pre nego jednostavna detektivska priča.
Umetnička direktorka i selektorka 26. Memorijala, Jelena Stojanović, doktorant je istorije i teorije savremene umetnosti na Sorboni, a njeno polje specijalizacije je evropska i francuska posleratna umetnost i vizuelna kultura, avangardna i neo-avangardna umetnost i kritikalna muzeologija.
Predavač je i profesorka istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Univerzitetu u Sidneju, Univerzitetu u Koloradu, Itaka Koledžu, Kornel Univerzitetu i Akademiji lepih umetnosti u Beogradu.
Jedan od recenzenata knjige “Contemporary Art: Art Since 1970” (Brandon Taylor, Prentice Hall, New Jersey, 2005). Autorka je niza stručnih radova, a organizatorka je izložbi: Realizam Petra Dobrovića, Gutai - japanska avangarda, Gordon Mata-Klark, Geri Hil, Kris Marker, Peter Fogač, Vali Eksport, Berenis Ebot, Fluksus, Sofi Kal...
Memorijal Nadežde Petrović predstavlja jedinstveni živi spomenik toj uticajnoj slikarki (1873. Čačak -1915. Valjevo) koji na specifičan način produžava njena umetnička i ljudska opredeljenja.
Prva izložba MNP održana je 1960. u čačanskoj gimnaziji, a godinu dana kasnije osnovana je Umetnička galerija “Nadežda Petrović” koja je preuzela organizaciju Memorijala.
Jubilarni, 25. MNP održan je 2010. godine na temu “Ja sam to što jesam” - prema koncepciji kustoskog tima iz Beograda (Maja Ćirić, Dušica Dražić, Miroslav Karić i Una Popović), a predstavio je radove dvadesetak domaćih i stranih umetnika koji govore o kompleksnoj stvarnosti ili deluju kao upitanost o njenim neprestanim provokacijama.
Nagrada 25. MNP dodeljena je Siniši Iliću iz Beograda i Tini Gverović iz Zagreba za zajednički rad “Neuporedivosti - nastajanje sumnjivog stanja” (zidni ctrež i publikacija), dok je nagradu Galerije “Nadežda Petrović” dobila beogradska umetnica Boba Mirjana Stojadinović za “Vodič kroz izložbe i gradove”.
Sajt Memorijala je www.memorijal.nadezdapetrovic.rs
(SEEcult.org)
