39. BITEF na filmu
Jugoslovenska kinoteka i Bitef posvetili su i tradicionalni filmski program suosnivaču tog festivala Jovanu Ćirilovu, ukazujući izborom filmova, koje publika može da vidi od 22. do 24. septembra, koliko je bilo sluha za novo i nepoznato, uprkos početnim burnim reakcijama i publike, i establišmenta.
Urednica Bitefa na filmu Vera Konjović odabrala je za 39. izdanje tog programa snimke legendarnih predstava Roberta Vilsona (Wilson) i pokojne Pine Bauš (Bausch), a iz regiona – dokumentarni film “Potrošeni” Boruta Šeparovića i Montažstroja.
Koliko je bilo sluha za novo i nepoznato na BITEF-u, kako je navela Vera Konjović, upravo se i vidi po selekcijama Vilsonovog “Pisma za kralјicu Viktoriju” i uskoro zatim “Ajnštajna na plaži”, opere koja je tog autora lansirala među zvezde 20. veka. I Pina Bauš pozvana je na BITEF kada je tek bila zvezda koja se rađa (Plavobradi i On je uzeo za ruku i odveo u zamak a drugi su ih sledili), a zajedno sa Šeparovićem, kao predstavnikom regiona, njihova dela uveličaće festival koji su osnovali, vodili i voleli Mira Trailović i Jovan Ćirilov.
Publika Bitefa na filmu videće u Muzeju Jugoslovenske kinoteke najpre snimak opere “Ajnštajn na plaži” Boba Vilsona i Filipa Grasa (Philip Glass), u koreografiji Lusinde Čajlds (Lucinda Childs), koja je u prvobitnoj postavi bila i glavni izvođač. Snimak je nastao prilikom izvođenja u Parizu 2012. godine.
“Ajnštajn na plaži” izveden je na 10. Bitefu, a reakcije premijerne publike bile su različite – kompozitor Vojislav Kostić rekao je: “Ko voli, odlično”, pisac Dušan Kovačević: “Sve je relativno”, slikar Dragoš Kalajić: “Volim mazohizam, ali u manjoj meri”, pisac Aleksandar Popović: “Nisu to priče: On je pravi pozorišni genije! Ko je danas bolјi od njega? Za krađu se ‘ubio’. Narednih 50 godina imamo odakle da krademo”. Novinar Pavle Lukač tada je konstatovao da je taj “izvanredno izvedeni ‘perpetuum mobile’ podelio verne posetioce bifea u dve vremenske kategorije. Moj sin i drugi iz XXI veka ostali su zaneseni do poslednjeg plјeska, a mi smo se tiho povukli u XIX stoleće”.
“Ajnštajn na plaži” zasnovan je na tri glavne vizuelne teme: voz, sudnica i svemirska letelica nad polјem. Za Vilsona i Glasa bio je bitan novatorski prilaz umetnosti, spoj izuzetno precizne slike s muzikom i lјudskim glasom, te pažlјivo obrađivanje zvučnih i vizuelnih efekata.
Vilson i Glas započeli su rad na operi “Ajnštajn na plaži” 1970. godine, a ta produkcija proslavila je i jednog, i drugog.
Bob Vilson (1941) studirao je poslovnu administraciju, arhitekturu, pohađao je časove slikanja, predavanja udovice Lasla Moholјa-Nađa (László Moholy -Nagy), dizajnera, filmadžije, fotografa i vajara, a 1960. osnovao je eksperimentalnu produkciju. Od Vilsonovih radova na Bitefu na filmu prikazani su do sada i “Pogled gluvog”, “Građanski ratovi” i “Smrt Molijera”. Filip Glas (1937) je već u šestoj godini svirao violinu, flautu, a zatim klavir. Studirao je matematiku, filozofiju i muziku, a 1968. osnovao je Filip Glas Ansambl. Komponuje opersku, baletsku, filmsku, teatarsku, kamernu muziku i simfonije. Lusinda Čajlds je najznačajniji američki koreograf postmoderne, a 1973. osnovala je kompaniju i počela da sarađuje s Vilsonom i Glasom. Poznata je po minimalističkom pokretu koji ume da pretoči u složene oblike.
Bitef na filmu predstavlja 23. septembra dva rada slavne Pine Bauš (1940-2009) – “Posvećenje proleća” iz 1975. godine i “Kafe Miler” (1985).
“Posvećenje proleća” na muziku Igora Stravinskog (1882-1971) serija je epizoda o divlјem paganskom ritualu. Balet ima dva dela: Kult zemlјe i Žrtva. U prvom se slavi dolazak proleća, a u drugom se devojka odabrana da bude žrtva iscrplјuje u plesu do smrti.
Stravinski je “Posvećenje proleća” napisao za Ballets Russes Sergeja Djagilјeva i za koreografa Vaslava Nižinskog. Premijera tog dela u Parizu 1913. godine izazvala je senzaciju, ali je prerasla i u najpoznatije nerede u istoriji klasične muzike XX veka.
Među najpoznatija dela Pine Bauš spada i melanholični “Kafe Miler”. U napušteni kafe protagonisti - ličnosti koje kao da su zaboravlјene posle nekog događaja, ulaze i izlaze, potiču se o stolove i stolice i najčešće plešu zatvorenih očiju. Budući da su roditelјi Pine Bauš imali restoran, pretpostavlјa se da su neke od scena mogle biti njena maglovita sećanja iz detinjstva.
Baušova je koristila muziku Henrija Persela (Henry Purcell, 1659-1695) Vilinsku kralјicu i Didonu i Eneja.
Pina Bauš (1940-2009), plesačica, koreograf, učitelјica modernog plesa, režirala je i filmove, ali i glumila u njima (Felinijev I brod plovi, Vendersova Pina i dr.). Sa Plesnim teatrom Vupertal (Tanztheater Wuppertal) putovala je po celom svetu, a na Bitefu na filmu je do sada najzastuplјeniji autor - uz “Posvećenje proleća” i “Kafe Miler”, prikazane su i njene snimlјene predstave “Arije”, “Kontakthof” i “Valcer”, a u okviru glavnog programa 25. Bitefa i film u njenoj režiji “Caričina tužbalica”.
Govorila je: “Skoro da je nevažno da li će delo publika shvatiti. Stvaramo jer verujemo u to što radimo. Tu smo da izazivamo, ne samo da udovolјavamo”.
U završnici 39. Bitefa na filmu posetioci će imati priliku da vide dokumentarni film “Potrošeni”, čiji su protagonisti akteri predstave “55+” Boruta Šeparovića, koja je igrana u glavnom programu 47. Bitefa.
Šeparović je i scenarista, i reziser, i producent filma “Potrošeni”, koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Pulskom filmskom festivalu, a kao i predstava “55+”, govori o važnim trenucima života osoba koje su starije od 55 godina i čiji su se najvažniji minuti u životu već dogodili, a poslјednji im se bliže. Film prati protagoniste od audicije do pozorišne predstave i filma. Svako govori onoliko sekundi koliko ima godina. Brutalno iskreno pričaju o životu i smrti, sreći i bolu i svemu ostalom, odgovarajući na pitanja: Jesu li njihovi životi potrošeni jer su najbolјe godine ostale iza njih? Ili su potrošeni jer žive u društvu koje ih tretira kao teret? Ti ljudi suočili su se s godinama vlastitog ćutanja i preuzeli odgovornost za svet koji u ruševinama predaju mladima.
I reakcije publike posle predstave “55+” na 47. Bitefu bile su podeljene – dok su pojedini gledaoci naveli da im se ne dopada i da im nije jasan koncept, drugi su istakli da im se baš sviđa koncepcija. Dramaturškinja i direktorka CZKD-a Borka Pavićević pohvalila je Šeparovića: “Izvrsno! To je toliko važno, dobro, pametno, neobično, svaka čast. I u političkom smislu... Drago mi je da sam to videla. Cenim Šeparovićev rad. Ovo je još jedna predstava više u njegovom značajnom opusu...Citiraću Dušana Jovanovića na kraju ‘Oslobođenja Skoplјa’: ‘Možda će vaši unuci biti vaši pravi sinovi.“ I to jeste pravo pitanje ko će se jednoga dana probuditi od vaše (mlađe) generacije i pitati zapravo šta je sve to bilo. I u tome je značaj predstave, da lјudi govore’”.
49. BITEF predstavlja do 24. septembra u glavnom programu je deset predstava iz Srbije, regiona, Nemačke, Francuske i Rusije. Osim Glavnog programa, publika ima priliku da isprati i intenzivan program 16. Bitef Polifonije, kao i novi prateći program “Bitef zona”, koji je takođe velikim delom posvećen uspomeni na Ćirilova.
Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.
(SEEcult.org)
