39. Novosadski salon
Plesno-zvučnim performansom “Ništa” Božidara Mandića, 15. novembra u Galeriji Matice srpske biće otvoren 39. Novosadski salon, na kojem učestvuje sedam umetnika po pozivu selekcione komisije - osim Mandića, osnivača Porodice bistrih potoka, to su i Želimir Žilnik, Jelena Jureša, Tijana Luković, Stevan Kojić, Vladimir Ilić i Zoran Bulatović.
Plesno-zvučnim performansom “Ništa” Božidara Mandića, 15. novembra u Galeriji Matice srpske biće otvoren 39. Novosadski salon, na kojem učestvuje sedam umetnika po pozivu selekcione komisije - osim Mandića, osnivača Porodice bistrih potoka, to su i Želimir Žilnik, Jelena Jureša, Tijana Luković, Stevan Kojić, Vladimir Ilić i Zoran Bulatović.
Salon će otvoriti zamenik gradonačelnika Zoran Mandić, a govoriće i upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević, direktor Novosadskog otvorenog univerziteta Mirko Karakaš i predsednik Saveta 39. Novosadskog salona Danilo Vuksanović.
U okviru pratećeg programa, 22. novembra biće održana promocija kataloga 39. Novosadskog salona autorke Mine Radojević, uz prisustvo ostalih učesnika na izradi te publikacije.
Najavljeni su i razgovori, stručna tumačenja izložbe uz prisustvo umetnika, predavanja i autorske večeri, pa će se 23. i 25. novembra predstaviti Žilnik, uz projekciju svojih filmova, a 24. novembra biće održano veče Mandića, takođe uz projekciju filmova.
Za 26. novembar najavljen je razgovor o 39. Novosadskom salonu i narednom, 40. izdanju te izložbe, a među učesnicima će biti predsednik Saveta Novosadskog salona Danilo Vuksanović, članovi Saveta Nikola Macura i Vladimir Kopicl, istoričar umetnosti Nebojša Milenković i Ljiljana Gantar ispred organizatora - Novosadskog otvorenog univerziteta.
Salon će biti otvoren do 29. novembra.
Prošle godine je otvaranje 38. Novosadskog salona proteklo uz zvužduk pištaljki i zahteve za novu kulturnu politiku u Novom Sadu, u izvođenju “hora za vanredne situacije” osnovanog u Art klinici, a prvi dani te najveće i najstarije godišnje žirirane likovne manifestacije u Vojvodini obeleženi su i odlukom pojedinih umetnika da povuku radove.
Prvi je to učinio Živko Grozdanić, koji je u otvorenom pismu naveo da bi se povlačenjem radova sa 38. Salona postiglo ono što i jeste bila ideja duvanja u pištaljke - da se “konačno ukaže na svu dramatičnost u kojoj se danas nalazi savremena umetnička produkcija u Novom Sadu!”
Većina umetnika koji su učestvovali na 38. Novosadskom salonu pozvala je još pre otvaranja gradske vlasti da prihvate započinjanje dijaloga za kreiranje nove kulturne politike u Novom Sadu, a peticiji se pridružila bila i inicijativa "Za kulturne politike".
Za 38. Novosadski salon, na temu “Mikro-manevar”, odabrano je 56 umetnika vojvođanske likovne scene - po konkursu i po pozivu, a bio je usmeren koncepcijski ka umetniku i njegovom delu koje nastaje kao odgovor na savremeni, lični kontekst samog stvaraoca.
(SEEcult.org)