40 godina od prve izložbe-akcije Grupe šestorice

Institut za savremenu umetnost u Zagrebu obeležiće 11. maja 40 godina od prve izložbe-akcije Grupe šestorice autora razgovorom sa njenim članovima i projekcijom dokumentarnih i eksperimentalnih filmova.

U neformalnom razgovoru o tome što radovi Grupe šestorice znače danas, šta je baštinjeno iz njihove umetničke prakse, te kako danas vide tadašnje i sadašnje vreme, učestvuju: Vlado Martek, Mladen Stilinović, Sven Stilinović, Fedor Vučemilović, Suzana Marjanić i Marko Golub, a razgovor moderiraju Janka Vukmir i Darko Šimičić.

Pre 40 godina, 11. maja 1975, na gradskom kupalištu na Savi u Zagrebu okončana je “Prva zajednička izložba” grupe umetnika i njihovih prijatelja, koji su kasnije postali poznati kao Grupa šestorice autora.

Na toj izložbi-akciji učestvovali su: Boris Demur, Željko Jerman, Vlado Martek, Mladen Stilinović, Sven Stilinović, Branka Stipančić, Matko Štajcer i Fedor Vučemilović. Njihovi radovi bili su postavljeni na daskama za sunčanje, na nasipu i travnjaku, a ceo prostor poslužio je za umetničke akcije, zapisano je o “Prvoj zajedničkoj izložbi” u opsežnoj monografiji “Grupa šestorice autora”, u izdanju Instituta za savremenu umetnost (Zagreb 1998).

Demur je izložio seriju crteža flomasterom na papiru i kolaže. U spremištu za čamce je izveo akciju: dok je Matko Štajcer svirao na violončelu, Demur je gurao ručna kolica po neravnom terenu, u mračnom i akustičnom prostoru, bučeći. Akcija je završila probijanjem vrata kolicima.

      Željko Jerman

Jerman je izložio plakat samostalne izložbe “Subjektivna fotografija” sa intervencijama na njemu (ideja je bila reprodukciju približiti originalu) i otiskom svog tela iscrtanim hemikalijama na fotopapiru. Izveo je akciju tako što je ležao oko jedan sat na velikom komadu fotopapira ostavljajući prirodni otisak svog tela. Uz radove je bio postavljen tekst objašnjenja akcije: Naziv fotografija potiče od starohelenske reči foto - svetlo i grafo - pišem, crtam, te prema tome fotografija je crtanje svetlom. Najjednostavniji crtež svetlom postiže se otiskom predmeta na papiru. Tehnički obrađen na fotopapiru, ovakav otisak je fotogram. Toliko o tome i - na znanje i ravnanje. A sada reč dve o likovnoj kreaciji i jednoj u prvi mah bizarnoj analogiji. Najbitniji, primaran pokretač i najjednostavniji čin u stvaralaštvu jeste težnja da se da deo izgubljenog sebe, ostavi trag. Povlačim paralele između sličnosti u osnovnim elementima kreiranja i fotografije, te rabim fotopapir kao posebno zahvalan materijal za ostavljanje vlastitog traga. U laboratoriju sam mogao, razvijanjem i fiksiranjem papira, učiniti isti fotogram, no pošto prezentujem najbitniji i najjednostavniji čin u stvaralaštvu, tematski obrađujem najjednostavnijom metodom fotografije prirodnim otiskom. Izložak pored ovog je napola fotogram. Radeći na njemu dobio sam ideju za ovu akciju”.

     Izložba-akcija, kupalište na Savi, 1975.

Martek je izložio horizontalnu plakatnu pesmu (ispisana na papiru velikog formata) i jedan od svojih dnevnika.

Mladen Stilinović je izložio sedam slika iz serije “Ruka kruha” i nekoliko foto-knjiga. Izveo je i akciju: crvenim polikolorom povukao je crtu na travi.

Sven Stilinović je izložio četiri fotografije velikog formata (uvećane fotografije minijaturnih kolaža) i seriju fotografija “Komparacija razvoja slikarstava i nerazvoja fotografije”. U toj seriji uporedio je motive iz istorije slikarstva i fotografije s tezom da je fotografija preuzimala slikarske motive na štetu vlastitog razvoja.

Vučemilović je izložio seriju od osam fotografija u prostoru, a Branka Stipančić je izvela akciju bacanja cveća u Savu, dok je Matko Štajcer tokom izložbe povremeno svirao na violončelu.

“Prva zajednička izložba” sadrži sve ključne elemente budućih izložbi-akcija: autori izlažu individualne radove u različitim medijima, prisutni su u vreme izlaganja, jer je komunikacija s publikom sastavni deo izlagačke ideje, a prostor izlaganja je javni i izvan je galerijskog sistema.

Danas se o Grupi šestorice autora zna više nego se znalo pre 20 godina, čemu je i Institut za savremenu umetnost doprineo, između ostalog i organizovanjem njihove retrospektivne izložbe 1998. godine, te prikupljanjem dokumentacije i objavljivanjem nekoliko štampanih i elektronskih publikacija.

(SEEcult.org)