43. INFANT - Pošto sloboda?
Internacionalni festival alternatnivnog i novog teatra (INFANT) predstaviće od 25. juna do 1. jula u Novom Sadu deset predstava u selekciji Jelene Kajgo, koje su objedinjene provokativnim sloganom “Pošto sloboda?”, a kroz tekstove Šekspira, Tolera, Ibzena, Vegela... i režije Torbice, Mladenovića, Estarasa, Koležnika, Urbana... preispituju lične i društvene mehanizme koji uslovlјavaju slobodu pojedinca i iskušavaju njegovu savest.
Reč je o predstavama koje će, kako su naveli organizatori 43. INFANT-a, naterati publiku da se zapita da li je sloboda postala roba koju je moguće kupiti i prodati i koliko je njena cena.
Prema rečima Jelene Kajgo, možda je danas i suvišno postaviti pitanje da li sloboda ima cenu, jer je zapravo pitanje samo kolika je ta cena. “Šta gubimo, šta dobijamo, šta smo spremni da žrtvujemo, čega da se odreknemo, koga ili šta da izneverimo. Ili smo, pak, spremni da platimo visoku cenu, ali da sačuvamo svoju slobodu i integritet. U senci bujanja desničarskih struja u Evropi, u senci terorističkih napada, talasa izbeglica, društvenih malverzacija, surovih poslodavaca... kolika je i kakva je ta sloboda. Ona koja se, ako ste prestupnik, može kupiti od sudije ili od vršioca vlasti. I ona koja se može kupiti ćutanjem i pokoravanjem”, navela je Jelena Kajgo u opisu koncepcije programa 43. INFANT-a, koji organizuje Kulturni centar Novog Sada (KCNS).
Festival će početi u Srpskom narodnom pozorištu koreografijom “Samo moje” Ane Dublјević i Igora Koruge, u produkciji Stanice – Servisa za savremeni ples, a prve večeri biće otvorena i izložba “Susret” i održan koncert benda JAL (Josip A Lisac) u KCNS-u.
Samo moje, foto: Vladimir Opsenica
Publika će videti i predstave “Julije Cezar” Grada Teatra Budva, Centar za kulturu Svilajnac i Narodnog pozorišta Sombor, “Heda Gabler” Slovenskog narodnog gledališča Maribor, “Čudna petlja” Pozorišta “Deže Kostolanji” iz Subotice, Pozorišnog udruženja “Letnji bioskop” i KCNS-a, “What Is Europe?” Scene MESS iz Sarajeva, “Konstelacije” Ateljea 212 iz Beograda, “Dnevnik jednog ludaka” Moving Music Theatre iz Makedonije, “Budućnost pročitana u betonu i kamenu” Teorije koja hoda - TkH iz Beograda i DasArts iz Holandije, “Hinkeman” Zagrebačkog kazališta mladih, te solo “La esclava” Lisi Estaràs iz Belgije.
I ove godine sastavljanje programa, kako je navela Jelena Kajgo na najavnoj konferenciji za novinare, vođeno je idejom da ne učestvuje veliki broj produkcija, već da to budu predstave vrhunskog kvaliteta, bez obzira na to što budžet u velikoj meri to ograničava.
INFANT nije dobio finansijsku podršku ni Republike, ni Pokrajine, ali je, kako je rekao izvršni producent Simon Grabovac, zahvalan Gradu Novom Sadu što ga od početka podržava na pravi način.
Jelena Kajgo i Simon Grabovac
Predstava “Samo moje”, odabrana za otvaranje 43. INFANT-a, nastala je u produkciji Stanice - Servisa za savremeni ples iz Beograda, uz podršku mreže Departures and Arrivals (DNA) kroz program “Kreativna Evropa”, te Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Bitef teatra. Bavi se istraživanjem tzv. negativnih osećanja pojedinca kao nezanemarlјivim odlikama današnjeg svakodnevnog života u kapitalističkom društvu. Inspiracija za istraživanje, pored ličnih iskustava autora, potiče i iz rada američke teoretičarke Ann Cvetkovich, koja tretira ta emotivna stanja pre kao društvene i kulturološke označitelјe nego kao medicinska stanja pojedinca. Rad podržava javno prihvatanje takvih osećanja na kolektivnom nivou kao potencijalno polazište za stvaranje novih oblika zajedništva, solidarnosti i društveno-političnog delovanja.
Šekspirov “Julije Cezar”, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića, ukazuje na varljivost slobode i krah plemenitih revolucionarnih ideja do koga dolazi u susretu sa lјudskom pohlepom i vlastolјublјem.
Heda Gabler, foto: Damjan Švarc
Ibzenova junakinja Heda Gabler pokazuje da nesloboda ima visoku cenu. Inscenacija Mateje Koležnik u izvođenju SNG Maribor pruža laboratorijsku analizu likova i njihovih odnosa. Živeći u čežnji i praznini, zaroblјena u konvencijama i društvenim normama, glavna junakinja reši da izvrši samoubistvo. Takvu sudbinu u stvarnom životu, kako podeća Jelena Kajgo, imao je i veliki nemački pisac Ernst Toler, koji kaže da lјudski rod “tišti dvostruka nevolјa: nevolјa data lјudskim životom i nevolјa data nepravdom društvenog sistema”. U njegovom uverenju učvrstila bi ga i činjenica da je neoliberalni jaz između siromašnih i bogatih iz godine u godinu sve veći, te da se društvena nepravda očigledno ne može iskoreniti. U uzbudlјivoj postavci Tolerovog čuvenog dela “Slučaj Hinkeman”, sa ansamblom ZKM-a, mladi Igor Vuk Torbica kreira mračnu, snažnu, uznemirujuću predstavu, istakla je Jelena Kajgo u obrazloženju selekcije, dodajući da u toj predstavi dolazi sasvim do izražaja Tolerova ogolјena ekpresionistička poezija o mladom ratnom invalidu, pa uz svedene i promišlјene režijske postupke prenosi publici snažnu antiratnu poruku.
Hinkeman, foto: Marko Ercegović
Andraš Urban u predstavi “Šta je Evropa?” (What Is Europe) pozorišne trupe festivala MEŠ bavi se pitanjem koliko su političke ideje i odluke evropskih lidera u sprezi sa njenim istorijskim i kulturnim nasleđem. Da li se proklamovane slobode i prava podudaraju sa evropskom političkom praksom? Kroz sudbine malih, običnih lјudi traži se odgovor na pitanja, gde nas je odvelo potrošačko društvo, kako će se pomiriti Evropa i islam, levica i liberali... Možemo li biti slobodni uz promotere ideje otvorenog društva, koji ćute i čekaju da desnica i lažni tradicionalisti odrade za njih neke prlјave poslove?
Bojan Đorđev u predstavi-hepeningu “Budućnost pročitana u betonu i kamenu” ispituje gde je sloboda izvojevana u NOB-u, da li je preživela i u kom obliku? U nadahnutom monologu na početku predstave Đorđev implicira da komunizam nije samo naša prošlost, već i naša budućnost. “Na trenutak vam se učini da biste u to mogli i da poverujete, jer je očigledno lјudska težnja za pravednijim društvom, koliko utopistička, toliko i neuništiva”, navela je Jelena Kajgo, koja je odabrala i rad Lisi Estaras, koreografkinje čuvene francuske trupe C de la B, koja u saradnji sa belgijskom autorkom Asselјen Parolin izvodi svoj solo komad “La Esclava”, svojevrsnu autorsku introspekciju u kojoj ispituje odnos prema istoriji i svetu. Istovremeno ranjiva i snažna, ona kopa po svojim sećanjima, i kroz onirične scenske slike gradi orignalni plesni jezik.
Budućnost pročitana u betonu i kamenu, foto: Thomas Lenden
Publika INFANT-a imaće priliku da vidi i “Kontelacije” Saše Milosavić Dejvis, “Čudnu petlјu” Deneša Debreja, kao i mono-operu Marjana Nećaka, makedonskog kompozitora i reditelјa koji, baveći se Gogolјevim “Dnevnikom jednog ludaka”, zaklјučuje: “Svako ko se bori za normalnost ispada lud”.
INFANT će biti najavljen performansima “Inspiracija” 23. juna u Katoličkoj porti (na štulama) i “Vatreni krugovi” 24. juna na Trgu republike (sa vatrom).
Predstave će biti izvođene u SNP-u, Novosadskom pozorištu i KCNS-u, a tradicionalno ih prate okrugli stolovi.
Proglašenje pobednika biće u Letnjem bioskopu KCNS-a, uz koncert DTA benda.
Festivalski sajt je infant.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
