46. BITEF - Izlet u istinu

Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF), i ove godine suočen sa finansijskom krizom, predstavlja od 12. do 22. septembra 13 predstava u glavnom programu, od kojih je sedam iz regiona, uključujući četiri domaće. Sloganom “Izlet u istinu”, 46. BITEF pokušaće da ukaže na odnos teatra prema stvarnosti koji je, prema navodima koselektora Jovana Ćirilova i Anje Suše, posebno uzbudljiv, dramatičan i potreban ukoliko je veća kriza u društvu - istorijska, ekonomska ili moralna.

Glavni program 46. BITEF-a počinje 12. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) italijanskom predstavom “Pastorov crni veo” slavnog Romea Kastelučija, koji je 2007. godine učestvovao komadom “Brisel # 4”.

Inspirisan freskom koju je Rotko naslikao za poznati njujorški restoran “The Four Seasons Restaurant” u ciničnoj nameri da buržoaskoj publici zgadi obrok, Kasteluči se upustio u kreiranje umetničkog dela koje se “urušava u crnu rupu sopstvenih namera”.

U izvođenju Socìetas Raffaello Sanzio iz Ćezene, Kastelučijeva predstava biće 16. septembra igrana i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a na BITEF dolazi posle premijere na nedavnom Avinjonskom festivalu.

Među šest stranih predstava je i američka “Život i vremena, epizoda br. 1” Nature Theatre of Oklahoma iz Njujorka, koju su rezizrali Pavol Liska i Keli Kuper, a biće igrana od 12. do 14. septembra u Bitef teatru, koji je organizator BITEF-a.

Američki ansambl predstavlja u deset epizoda život jedne individue, svog člana. Tekst je sastavljen na osnovu zabeležaka jednog telefonskog 16-satnog razgovora i odgovora na pitanje: “Možete li da nam ispričate svoj život?”.

Prva epizoda je posvećena životu od rođenja do osme godine, a prema navodima organizatora, narativom i atmosferom podseća na prustijansko traganje za izgubljenim vremenom.

Francuska učestvuje na BITEF-u predstavom “Velika i neverovatna istorija trgovine” teatra Cie Louis Brouillard iz Pariza, u režiji Žoela Pomere, a pripremila je i poseban program povodom “46 godina druženja” s beogradskim festivalom.

Pariska predstava, koja će biti igrana 14. i 15. septembra u Ateljeu 212, prikazuje dve priče iz dve epohe - 60-ih i 2000-ih godina, a prema rečima reditelja Pomere, pokazuje kako delatost zvana trgovina-kupoprodaja, koja je u samoj srži svih društava, utiče na to kako mislimo sebe, kako doživljavamo ljudsko biće, kao i na naše odnose.

“Želeo sam da pokažem kako logika trgovine može da stvori zbrku u duši, naročito u pogledu naših velikih moralnih načela. Da biste bili zaista efikasan prodavac, morate verovati u to. Ako u ovom zanimanju, zasnovanom na odnosu sa drugima, postoji tehnika, onda je ona u tome da se proizvede autentičnost”, naveo je Pomera, koji je u 16. godini prekinuo školovanje, u 18. počeo da glumi, a 1990. debitovao kao režiser i osnovao trupu Louis Brouillard. Bavio se raznim tekstovima napisanim i režiranim u procesu proba sa glumcima, za šta je dobio i niz nagrada.

Prema njegovim rečima, prikazujući likove profesionalnih prodavaca na dnu sistemske hijerarhije, kao vojnike pomalo izgubljene ali i dalje uverene i lojalne, hteo je pre svega da govori “o svima nama, običnim građanima, uronjenim u ovaj svet lažnih privida i pravih vrednosti, manje-više svesno izvrnutih i instrumentalizovanih”.

Među stranim predstavama na 46. BITEF-u je i Lorkin komad “Krvave svadbe” koji je u minhenskom Folksbine režirao mladi beogradski reditelj Miloš Lolić, pobednik BITEF-a 2009. godine predstavom “Sanjari” JDP-a.

Predstava “Krvave svadbe”, koja će biti izvedena 19. septembra u JDP-u, premijerno je izvedena u septembru 2011. godine i proglašena jednom od najboljih u sezoni u Nemačkoj. Traje kratko (70 minuta), ali je žestoka, budući da je Lolić, kako je navela kritika, pustio da Lorkina lirska tragedija razvije svu svoju iskonsku snagu, ali je odlučnom i svedenom estetikom iz nje prognao kič koji vreba iz poetsko-patetičnog govora komada.

Na početku i na kraju Lolićevog “baleta smrti” su fotografije, najpre u koloru. Članovi porodice sede na zlatno obojenim stolicama i ukočeno gledaju u kameru, odnosno u publiku. Na kraju se svadba pretvara u korotu. Od grmlja i granja ispleten je venac, a reflektori uranjaju grupu u svetlo boje sepije. Crno-bela fotografija bledi…

Britansku scenu predstavlja plesna predstava “Suviše smrtni” londonske Shobana Jeyasingh Dance kompanije, u koreografiji Šobane Džejasing - delo nastalo za crkve u evropskim gradovima, uključujući Veneciju, London, Vuster i Stokholm. Inspirisana njihovom dramatičnom arhitekturom, 20-minutna koreografija Džejasingove suprotstavlja i dopunjava ritmove i oblike tih istorijskih zdanja, a na BITEF-u će biti igrana 20. i 21. septembra u više termina u Franjevačkom samostanu u Zemunu.

U tom delu istražuju se pojmovi o crkvi kao mestu ispitivanja, ali i utehe, i nudi se intiman i zamišljen predah od užurbane galame na ulicama. Komad “Suviše smrtni” istražuje kako čovekovu ranjivost, tako i njegovu istrajnost usred dramatičnog ambijenta koji ođekuje istorijom.

Dobitnica niza nagrada i društvenih priznanja, Šobana Džejsing rođena je u Indiji, a osnovala je sopstvenu kompaniju 1988. Ostvarila je mnogobrojna dela vezana za konkretne prostore i pozornicu, pozorišta i kameru, koristeći pritom i južnoazijsko nasleđe.

Među stranim predstavama na 46. BITEF-u je i holandski komad “Deca sunca” Maksima Gorkog, u režiji Iva van Hovea, koji će amsterdamski Toneelgroep izvesti u festivalskoj završnici, 21. i 22. septembra u Pozorištu na Terazijama.

Van Hove jedan je od zapadnoevropskih reditelja koji su “Decu sunca” iz 1905. godine otkrili kao aktuelnu dramu, jer se bavi intelektualcima koji ne mogu da se snađu u složenim društvenim uslovima. Gorki je napisao “Decu sunca” u vreme prve ruske revolucije. U komadu se jasno oseća pretnja političkog haosa kroz priču o zanesenom naučniku rešenom da nađe “novog čoveka”, koji provodi sate raspravljajući sa ženom i prijateljima o boljem svetu. U stvarnom svetu besni kolera i među stanovništvom raste nezadovoljstvo, ali Protasovi zatvaraju oči pred sumornom stvarnošću dok situacija eskalira.

Van Hove je režirao taj komad kao promišljanje o odgovornosti intelektualaca u savremenom društvu i položaju inteligencije u modernom društvu. U vreme kada se pojam o usavršavanju čovečanstva mora prihvatiti gotovo bukvalno, umetnici, naučnici i filozofi se suočavaju sa izazovom koji prevazilazi njihove lične sudbine.

Glavni program 46. BITEF-a nudi čak sedam predstava iz regiona, uključujući četiri domaće - “Henri Šesti” u režiji Nikite Milivojevića, kojom je beogradsko Narodno pozorište učestvovalo na Šekspirovom festivalu u Glob teatru u Londonu, provokativan komad “Oni žive (u potrazi za nultim tekstom)” Maje Pelević i Milana Markovića, kojim su uzburkali srpsku političku scenu uoči nedavnih izbora, te “Dogs and Drugs” Andraša Urbana i pozorista Kosztolányi Dezső iz Subotice, kao i "Vežba iz koreografije pažnje - Tačka bez povratka” Stanice za savremeni ples, autora Dalije Aćin i Siniše Ilića.

Iz regiona su dve predstave u produkciji zagrebačkog Teatra &TD – autorski projekat “Mrzim istinu” Olivera Frljića, premijerno izveden u septembru 2011. godine u Zagrebu, te “Nosferatu” Saše Božića, kao i “Gozba” Simone Semenič, u režiji Primoža Ekarta i produkciji ljubljanskog Zavoda imaginarni, koja će od 15. do 17. septembra biti izvođena u stanu u Ulici Dragoslava Jovanovića.

Žirijem 46. BITEF-a predsedavaće Goran Ignjac, a članovi su dramaturškinja Elizabet Šak (Elisabeth Schack), francuski pozorišni kritičar Žan Pjer Tiboda (Jean-Pierre Thibaudat), rediteljka Đurđa Tešić iz Beograda i kostimografkinja i teoretičarka izvođačkih umetnosti Maja Mirković.

Uprkos krizi, BITEF i ove godine nudi raznovrstan prateći program, uključujući 13. “BITEF Polifoniju” i 35. “BITEF na filmu”.

Pod naslovom “Istina ili izazov”, “BITEF Polifonija”, čije su urednice Ljubica Beljanski-Ristić i Irena Ristić, zamišljena je kao prostor interakcije fokusiran na istraživanje narativnih matrica i savremene diskurzivne prakse koja može biti umetničko polazište za različite vidove društvenog angažovanja. Radionice, prezentacije i predstave karakterišu otvorenost za lične priče i aktuelna društvena pitanja, istraživanje i problematizovanje sećanja i prošlosti, preispitivanje obrazaca života u sadašnjosti, ali i vizija budućnosti.

Ove godine “BITEF Polifonija” biće i mesto susreta i razmene evropskih stručnjaka angažovanih u oblasti drame, pozorišta i obrazovanja, a prestaviće i evropske projekte u kojima su partneri ili nosioci projekata bile organizacije iz Srbije.

Među učesnicima su neformalna omladinska pozorišna grupa Fetus iz Srebrenice, koja će izvesti predstavu “Zemlja iznad svih nas” Filipa Jokanovića, u okviru “Wake Up” projekta, zatim Dah teatar iz Beograda koji će izvesti “Pozajmljena sećanja” u režiji Aleksandre Urošević i Sanje Krsmanović Tasić, Umetnička grupa Hop.La! koja će predstaviti projekat “Lice mesta” autorki Irene Ristić i Mirjane Boba Stojadinović, uz radionice u/o javnom prostoru, te Studio Iskorak iz Beograda, koji će izvesti predstavu “Nebom grada - Fragmenti gradskog detinjstva” Diane Kržanić Tepavac. Biće izvedena i predstava Malog pozorišta “Duško Radović” “Žabar” prema tekstu Rajnera Vernera fasbindera, u režiji Milene Marković, te komad “Postojanje” Scene Carina, koji je prema tekstu Edvarda Bonda režirao Duško Popović.

U okviru “BITEF Polifonije”, između ostalog, biće održan i okrugli sto “Polifone naracije - pristupi i polazišta” Centra za dramu u edukaciji i umetnosti (CEDEUM) i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, a najavljeno je i nekoliko radionica i prezentacija projekata, kao i sastanak komiteta mreže IDEA Evropa (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Na 46. BITEF-u biće predstavljena i tri pozorišna projekta koja tematizuju Beograd iz perspektive stranaca. Reč je o predstavi “Žabe u vreloj vodi” nemačke rediteljke Suzane Črudine, u koprodukciji trupe Špreagenten i Kulturnog centra Rex, zatim prezentaciji projekta “Beograd” prema dramskom tekstu španske autorke Anđelike Lidel, u režiji Džulijena Fišere iz Francuske, te seriji od tri site specific performansa umetničke grupe Unlisted.

Prema rečima Anje Suše, te projekte povezuje problematizovanje novije postjugoslovenske istorije i dramatičnih događaja koji su bili medijska senzacija u zemljama zapadne Evrope, a još uvek nisu dobili adekvatan tretman ni u domaćoj teatarskoj produkciji.

Francuski institut u Beogradu učestvuje na 46. BITEF-u projektom “Teatroskop”, čija je ambicija da pospeši razmenu Francuske i zemalja regiona, odnosno celokupnog bivšeg jugoslovenskog prostora, kao i Mađarske, Rumunije, Bugarske, Albanije, Grčke i Turske.

Posle prve etape koja se sastojala u prikupljanju podataka o najvažnijim pozorištima, baletskim studijima, festivalima i profesionalnim udruženjima u svakoj od tih zemalja, projekat se nastavlja dvodnevnim profesionalnim susretima koji će u Beogradu, u saradnji sa BITEF-om i JDP-om, okupiti šezdesetak učesnika iz Francuske i celog regiona.

Francuska je prisutna na BITEF-u od njegovog osnivanja, a tim povodom, od 13. septembra do 13. oktobra organizuje izložbu “Francuska na BITEF-u: 46 godina druženja”, koju su pripremili Branislav Glumac, Filip Le Moan i Jovan Ćirilov, a ostvarena je zahvaljujući podršci Istorijskog arhiva Beograda.

Od dolaska predstave “Leto” Romena Vajngardena 1967. godine, BITEF je ugostio najznačajnije ličnosti francuskog savremenog pozorišnog stvaralaštva, među kojima su Arijan Mnuškin, Antoan Vitez, Alfredo Arijas, Rože Planšon, Žerom Savari, Moris Bežar, Karolin Karlson, Patris Šero, Angelin Preljocaj, Erik Lakaskad, a nedavno i Orelijen Bori i Žizel Vijen.

Festivalska panel diskusija posvećena je temi “Pozorište i tržište”, a biće održana 18. septembra u Udruženju banaka Srbije, uz moderaciju Aleksandra Brkića, producenta i predavača u oblasti menadžmenta u kulturi i kulturne politike.

46. BITEF je, inače, organizovan dosad najmanjim budžetom (pet odsto manji od prošlogodišnjeg, takođe recesijskog), a od ukupno 60 miliona dinara, Grad Beograd, kao osnivač BITEF-a, izdvaja 23,6 miliona, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije 17 miliona, vojvođanske vlasti 2,6 miliona, a novosadske 500.000 dinara. Nešto manje sume obezbedili su i Ministarstvo spoljnih poslova i opština Stari grad.

Organizatori BITEF-a istakli su stoga da bi taj festival bilo praktično nemoguće realizovati bez pomoći stranih ambasada, instituta i kulturnih centara zemalja čije trupe dolaze.

Na 45. BITEF-u, 2011. godine, najboljom predstavom proglašena je “Elijahova stolica” JDP-a koju je, prema romanu Igora Štiksa režirao Boris Liješević. U konkurenciji je bilo još 14 predstava, od kojih je većina bila iz regiona.

Specijalna nagrada 45. BITEF-a za izuzetnan dopirnos na polju pozorišnih umetnosti dodeljena je predstavi “Došao sam do kuće, ali nisam ušao” Hajnera Gebelsa, u produkciji Teatra Vidi iz Lozane. “Politikina” nagrada za najbolju režiju dodeljena je Jožefu Nađu za predstavu “Bez naziva”.

Publika je najboljom proglasila predstavu “U Moskvu! U Moskvu!” Franka Kastorfa, a gotovo identičan broj glasova dobila je i pobednička “Elijahova stolica”.

BITEF je i prošle godine bio suočen sa problemom smanjenog budžeta, a prvi put je posvetio deo glavnog programa predstavama u regionu.

Festivalski sajt je www.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)